http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/ko-trguje-vasim-podacima-i-zasto-o-tome-nista-ne-znate/
"Ko trguje vašim podacima i zašto o tome ništa ne znate
Svaki klik koji napravite na internetu ima svoju tržišnu vrednost. Svaka informacija koju ostavite je na prodaju. Danas, lakše nego ikada neko na drugom kraju sveta može da sazna sve što ga zanima o vama. I da to ne plati mnogo. Bezbednosne agencije više nisu najveći špijuni na svetu, zamenili su ih trgovci podacima.
Više od stotinu zemalja sveta donelo je zakone koji regulišu zaštitu i privatnost podataka, a veliki broj njih ipak mora da ponudi jače zakonske regulative kako bi građani imali poverenje u to kako privatne organizacije i vlade tretiraju njihove podatke. Veliki broj zemalja je prihvatio da je zaštita podataka neophodna u pojedinim sektorima, ali one još uvek nisu razvile sveobuhvatni zakon o zaštiti podataka koji bi se primenjivao u svim poslovnim i vladinim sektorima.
Među onima čije poslovanje nije regulisano kako treba su i data brokeri.
Za moderne Ilije Čvoroviće data brokeri nisu vest, ali ova multimilionska industrija i nije mnogo poznata "običnim" građanima, koji i besomučno dele svoje fotografije i informacije na društvenim mrežama, odgovaraju na ankete i popunjavaju upitnike kako bi dobili popust -- da jeste, možda bi podesili svoju privatnost na Fejsbuku i smanjili broj čekinova na Forskveru.
Neke od najosetljivijih podataka (koji se šakom i kapom dele sa prijateljima na društvenim mrežama) prikupljaju, analiziraju, a potom i prodaju što između sebe, što agencijama (čak i državnim ustanovama) data brokeri.
Vaši podaci nekom vrede nešto. Prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ako ste Evropljanin, informacija o vama vredi pet dolara; ako ste Amerikanac, nešto malo manje od deset.
Ova industrija postala je popularna u prethodnih nekoliko godina, a broj onih koji su spremni da prodaju informacije o ljudima sa kojima sarađuju, o korisnicima svojih usluga, potrošačima sve je veći.
Načini na koje data brokeri dolaze do podataka su raznovrsni. Veliki broj kompanija rado prodaje informacije o svojim potrošačima, međutim, to nije jedini način prikupljanja informacija. Data brokeri do njih mogu doći praćenjem kolačića, mobilnih aplikacija, društvenih mreža i onlajn anketa.
Nedavno objavljena analiza pokazala je da je Severna Amerika najviše doprinela prihodu data brokera u poslednjih par godina. Razlog za to je populacija naklonjena tehnologiji koja generiše velike količine podataka.
Na svetu danas postoji više od 4.000 data broker kompanija. Acxiom, jedna od najvećih, ima 23.000 servera koji skupljaju i analiziraju podatke, podatke više od petsto miliona ljudi širom sveta, i oko 1.500 podataka po osobi. Govorimo samo o jednoj kompaniji.
Ne čudi što je istraživanje KPMG International, koje je sprovedeno u 24 zemlje sveta na uzorku od 7.000 ljudi, pokazalo da 84 odsto njih nije zadovoljno kontrolom nad načinom kojima organizacije koriste njihove privatne podatke, dok samo 10 odsto veruje da ima punu kontrolu. Međutim, i dalje bez razmišljanja na tanjir stavljamo veliki broj tih podataka. Ne uređujemo podešavanja privatnosti, ne pazimo šta popunjavamo i kome dajemo tražene informacije.
"Internet nije ono što je bio na samom početku -- najslobodniji medij na kojem pišete pod nadimkom na nekom forumu. Danas je većina stvari pod imenom i prezimenom. Ne možete da se vratite na početak i obrišete sve. Ljudi nisu svesni da svaki klik koji urade na internetu ostaje negde zabeležen. Veliki broj kompanija skuplja veliki broj podataka. Takođe postoji velika opasnost da vam neko ukrade identitet", upozorava za Original Nebojša Janković iz KPMG Srbija.
"Na dark netu postoji berza podataka -- od kreditnih kartica, do ličnih podataka sa ličnih dokumenata. Za 200 evra možete kupiti nečiji pasoš. To je postao ozbiljan biznis. Kompanije kroz razna istraživanja, upitnike, prikupljaju veliki broj podataka. Većina ljudi te podatke daje jer misli da mora. Veliki je problem što većina kompanija, osim nekih razvijenih industrija poput banaka i osiguravajućih kuća, nema razvijene interne mehanizme i procedure koji jasno pokazuju šta oni smeju da rade sa tim podacima i kako treba da ih čuvaju."
KPMG se zalaže za legalizaciju brokera podataka, a Janković smatra da bi na taj način ovo, sada poprilično tajanstveno polje postalo transparentno i uređeno.
"Legalizacija prodaje podataka, odnosno brokera podataka, bila bi pozitivna kontramera. Na taj način ovo polje bi moglo da se uredi, da u svakom trenutku možete da ispratite gde su vaši podaci. To je jedina opcija koja bi mogla da zaštiti korisnike."
Iz KPMG ističu da nije teško predvideti da će u bližoj budućnosti doći vreme kada će privatni podaci biti ponuđeni kao sredstvo trgovine na berzi. Tada, naravno, privatni podaci bogatijih potrošača imaće veću vrednost.
"Kompanije mogu da predvide da će razvoj ići tako što će potrošači imati lične brokere privatnih podataka na tržištu. Broker privatnih podataka bi delovao kao posrednik između pojedinca i organizacija koje planiraju da koriste te podatke. Zamislite situaciju u kojoj vam se pokvario automobil. Mogli biste da stupite u kontakt sa svojim brokerom koji već zna vašu lokaciju, model automobila, registraciju i podatke iz banke, kako bi brzo i efikasno sredio popravku. Broker podataka bi bio prva i jedina osoba za kontakt, imao bi sve relevantne informacije nadohvat ruke i odmah bi rešio svaku situaciju", objasnio je Akhilesh Tuteja, jedan od stručnjaka za globalnu sajber bezbednost iz KPMG.
Kompanije i marketinške agencije već godinama skupljaju informacije o korisnicima svojih usluga, kao i o potencijalnim korisnicima. Prikupljaju njihova imena, prate kupovinu putem kreditnih kartica i traže od vas da popunite upitnike kako biste dobili popust ili neki katalog. Međutim, danas više nego ikada svoje privatne podatke delimo onlajn bez znanja da se oni prikupljaju i prodaju različitim ljudima.
Broj kompanija koje prate naše podatke je nepoznat. Ima ih, ocenjuje se, na hiljade. Tu spadaju firme koje se bave istraživanjima, svakakve internet kompanije, marketinške i advertajzing agencije, kao i trgovinske asocijacije. Veliki broj svetskih uglednih portala dozvoljava "trećoj strani" da prati šta vi klikćete na njihovim sajtovima. Dok vi čitate vesti ili razgledate stanove, ta treća lica skupljaju informacije o tome, od sajta do sajta, imaju uvid u to šta čitate, za šta ste zainteresovani i šta biste možda želeli da kupite. Vaši telefoni su praktično mini-uređaji za praćenje.
Istraživanje KPMG pokazalo je da više od polovine ispitanika rado deli svoje podatke o polu, obrazovanju i etničkoj pripadnosti, upravo one koje kompanijama daju širu sliku o nama i čine posao prodaje informacija unosnijim. Manje od dvadeset odsto njih to čini i sa istorijom onlajn pretrage, prihodima, lokacijom na kojoj borave, adresom ili medicinskim podacima.
"Istraživanje je takođe pokazalo da poverenje ljudi u društvene mreže nije veliko, ali opet ih koriste i dele na njima različite sadržaje. Banke, recimo, uživaju najviše poverenja, ali i tu je reč o malim postocima, ispod 50 odsto", kaže Janković.
U zaključku istraživanja KPMG navodi se i da ljudi često rado daju svoje podatke ukoliko imaju korist od toga.
Ovim istraživanjem nisu bili obuhvaćeni građani Srbije, ali poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za Original kaže da je svest o važnosti ovog problema daleko od nivoa razvijenih zemalja.
"Nema nikakve sumnje da u Srbiji postoji trgovina podacima i mnogi su toga nesvesni. Imali smo više primera kada su podaci pokupljeni od organa vlasti počeli da se pojavljuju u javnosti. Već godinama unazad ukazujem ne samo da je upotreba tih podataka nedozvoljena već i da je reč o krivičnom delu", kaže Šabić podsećajući na više slučajeva na koje je kao poverenik samo u prošloj godini ukazao, a među kojima su i dva vezana za državne institucije -- Ministarstvo zdravlja zbog nepravilnosti u obradi podataka o ličnosti u okviru Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i MUP Srbije koji nedozvoljeno dostavlja lične podatke građana drugim organima vlasti.
Ministarstvo zdravlja i MUP nisu jedini. Nedavno pokrenuta nagradna igra sa fiskalnim računima takođe je jedan vid prikupljanja podataka. Tu su i uvek sporna Agencija za privredne registre, u kojoj možete da pronađete matične brojeve svih vlasnika kompanija osnovanih u Srbiji, kao i pregled sudskih kazni do kojih možete da dođete ako znate matični broj osobe koja vas interesuje.
Najveći problem, ističe Šabić, jeste to što tužilaštvo nema adekvatan odgovor na kršenje zakona i što je u više slučajeva u potpunosti izostala reakcija pravosudnog sistema. On podseća da je krajem prošle godine zastareo prekršajni postupak koji je on podneo protiv Agencije za privatizaciju, koja je stavila na uvid na internetu bazu sa podacima 5.190.000 građana Srbije.
Za razliku od uređenih zemalja u kojima zakoni prate trendove u polju prikupljanja podataka, srpski zakon je zastareo i neprilagođen. Šabić podseća da novi zakon, na kojem je lično radio, i dalje nije donesen, a trebalo je još 2012. godine, a Nebojša Janković upozorava da je aktuelni zakon neodređen i da nije tehnički uređen..."...
Dakle , sada znamo i to , ako nismo do sad saznali ...
"Ko trguje vašim podacima i zašto o tome ništa ne znate
Svaki klik koji napravite na internetu ima svoju tržišnu vrednost. Svaka informacija koju ostavite je na prodaju. Danas, lakše nego ikada neko na drugom kraju sveta može da sazna sve što ga zanima o vama. I da to ne plati mnogo. Bezbednosne agencije više nisu najveći špijuni na svetu, zamenili su ih trgovci podacima.
Više od stotinu zemalja sveta donelo je zakone koji regulišu zaštitu i privatnost podataka, a veliki broj njih ipak mora da ponudi jače zakonske regulative kako bi građani imali poverenje u to kako privatne organizacije i vlade tretiraju njihove podatke. Veliki broj zemalja je prihvatio da je zaštita podataka neophodna u pojedinim sektorima, ali one još uvek nisu razvile sveobuhvatni zakon o zaštiti podataka koji bi se primenjivao u svim poslovnim i vladinim sektorima.
Među onima čije poslovanje nije regulisano kako treba su i data brokeri.
Za moderne Ilije Čvoroviće data brokeri nisu vest, ali ova multimilionska industrija i nije mnogo poznata "običnim" građanima, koji i besomučno dele svoje fotografije i informacije na društvenim mrežama, odgovaraju na ankete i popunjavaju upitnike kako bi dobili popust -- da jeste, možda bi podesili svoju privatnost na Fejsbuku i smanjili broj čekinova na Forskveru.
Neke od najosetljivijih podataka (koji se šakom i kapom dele sa prijateljima na društvenim mrežama) prikupljaju, analiziraju, a potom i prodaju što između sebe, što agencijama (čak i državnim ustanovama) data brokeri.
Vaši podaci nekom vrede nešto. Prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ako ste Evropljanin, informacija o vama vredi pet dolara; ako ste Amerikanac, nešto malo manje od deset.
Ova industrija postala je popularna u prethodnih nekoliko godina, a broj onih koji su spremni da prodaju informacije o ljudima sa kojima sarađuju, o korisnicima svojih usluga, potrošačima sve je veći.
Načini na koje data brokeri dolaze do podataka su raznovrsni. Veliki broj kompanija rado prodaje informacije o svojim potrošačima, međutim, to nije jedini način prikupljanja informacija. Data brokeri do njih mogu doći praćenjem kolačića, mobilnih aplikacija, društvenih mreža i onlajn anketa.
Nedavno objavljena analiza pokazala je da je Severna Amerika najviše doprinela prihodu data brokera u poslednjih par godina. Razlog za to je populacija naklonjena tehnologiji koja generiše velike količine podataka.
Na svetu danas postoji više od 4.000 data broker kompanija. Acxiom, jedna od najvećih, ima 23.000 servera koji skupljaju i analiziraju podatke, podatke više od petsto miliona ljudi širom sveta, i oko 1.500 podataka po osobi. Govorimo samo o jednoj kompaniji.
Ne čudi što je istraživanje KPMG International, koje je sprovedeno u 24 zemlje sveta na uzorku od 7.000 ljudi, pokazalo da 84 odsto njih nije zadovoljno kontrolom nad načinom kojima organizacije koriste njihove privatne podatke, dok samo 10 odsto veruje da ima punu kontrolu. Međutim, i dalje bez razmišljanja na tanjir stavljamo veliki broj tih podataka. Ne uređujemo podešavanja privatnosti, ne pazimo šta popunjavamo i kome dajemo tražene informacije.
"Internet nije ono što je bio na samom početku -- najslobodniji medij na kojem pišete pod nadimkom na nekom forumu. Danas je većina stvari pod imenom i prezimenom. Ne možete da se vratite na početak i obrišete sve. Ljudi nisu svesni da svaki klik koji urade na internetu ostaje negde zabeležen. Veliki broj kompanija skuplja veliki broj podataka. Takođe postoji velika opasnost da vam neko ukrade identitet", upozorava za Original Nebojša Janković iz KPMG Srbija.
"Na dark netu postoji berza podataka -- od kreditnih kartica, do ličnih podataka sa ličnih dokumenata. Za 200 evra možete kupiti nečiji pasoš. To je postao ozbiljan biznis. Kompanije kroz razna istraživanja, upitnike, prikupljaju veliki broj podataka. Većina ljudi te podatke daje jer misli da mora. Veliki je problem što većina kompanija, osim nekih razvijenih industrija poput banaka i osiguravajućih kuća, nema razvijene interne mehanizme i procedure koji jasno pokazuju šta oni smeju da rade sa tim podacima i kako treba da ih čuvaju."
KPMG se zalaže za legalizaciju brokera podataka, a Janković smatra da bi na taj način ovo, sada poprilično tajanstveno polje postalo transparentno i uređeno.
"Legalizacija prodaje podataka, odnosno brokera podataka, bila bi pozitivna kontramera. Na taj način ovo polje bi moglo da se uredi, da u svakom trenutku možete da ispratite gde su vaši podaci. To je jedina opcija koja bi mogla da zaštiti korisnike."
Iz KPMG ističu da nije teško predvideti da će u bližoj budućnosti doći vreme kada će privatni podaci biti ponuđeni kao sredstvo trgovine na berzi. Tada, naravno, privatni podaci bogatijih potrošača imaće veću vrednost.
"Kompanije mogu da predvide da će razvoj ići tako što će potrošači imati lične brokere privatnih podataka na tržištu. Broker privatnih podataka bi delovao kao posrednik između pojedinca i organizacija koje planiraju da koriste te podatke. Zamislite situaciju u kojoj vam se pokvario automobil. Mogli biste da stupite u kontakt sa svojim brokerom koji već zna vašu lokaciju, model automobila, registraciju i podatke iz banke, kako bi brzo i efikasno sredio popravku. Broker podataka bi bio prva i jedina osoba za kontakt, imao bi sve relevantne informacije nadohvat ruke i odmah bi rešio svaku situaciju", objasnio je Akhilesh Tuteja, jedan od stručnjaka za globalnu sajber bezbednost iz KPMG.
Kompanije i marketinške agencije već godinama skupljaju informacije o korisnicima svojih usluga, kao i o potencijalnim korisnicima. Prikupljaju njihova imena, prate kupovinu putem kreditnih kartica i traže od vas da popunite upitnike kako biste dobili popust ili neki katalog. Međutim, danas više nego ikada svoje privatne podatke delimo onlajn bez znanja da se oni prikupljaju i prodaju različitim ljudima.
Broj kompanija koje prate naše podatke je nepoznat. Ima ih, ocenjuje se, na hiljade. Tu spadaju firme koje se bave istraživanjima, svakakve internet kompanije, marketinške i advertajzing agencije, kao i trgovinske asocijacije. Veliki broj svetskih uglednih portala dozvoljava "trećoj strani" da prati šta vi klikćete na njihovim sajtovima. Dok vi čitate vesti ili razgledate stanove, ta treća lica skupljaju informacije o tome, od sajta do sajta, imaju uvid u to šta čitate, za šta ste zainteresovani i šta biste možda želeli da kupite. Vaši telefoni su praktično mini-uređaji za praćenje.
Istraživanje KPMG pokazalo je da više od polovine ispitanika rado deli svoje podatke o polu, obrazovanju i etničkoj pripadnosti, upravo one koje kompanijama daju širu sliku o nama i čine posao prodaje informacija unosnijim. Manje od dvadeset odsto njih to čini i sa istorijom onlajn pretrage, prihodima, lokacijom na kojoj borave, adresom ili medicinskim podacima.
"Istraživanje je takođe pokazalo da poverenje ljudi u društvene mreže nije veliko, ali opet ih koriste i dele na njima različite sadržaje. Banke, recimo, uživaju najviše poverenja, ali i tu je reč o malim postocima, ispod 50 odsto", kaže Janković.
U zaključku istraživanja KPMG navodi se i da ljudi često rado daju svoje podatke ukoliko imaju korist od toga.
Ovim istraživanjem nisu bili obuhvaćeni građani Srbije, ali poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za Original kaže da je svest o važnosti ovog problema daleko od nivoa razvijenih zemalja.
"Nema nikakve sumnje da u Srbiji postoji trgovina podacima i mnogi su toga nesvesni. Imali smo više primera kada su podaci pokupljeni od organa vlasti počeli da se pojavljuju u javnosti. Već godinama unazad ukazujem ne samo da je upotreba tih podataka nedozvoljena već i da je reč o krivičnom delu", kaže Šabić podsećajući na više slučajeva na koje je kao poverenik samo u prošloj godini ukazao, a među kojima su i dva vezana za državne institucije -- Ministarstvo zdravlja zbog nepravilnosti u obradi podataka o ličnosti u okviru Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i MUP Srbije koji nedozvoljeno dostavlja lične podatke građana drugim organima vlasti.
Ministarstvo zdravlja i MUP nisu jedini. Nedavno pokrenuta nagradna igra sa fiskalnim računima takođe je jedan vid prikupljanja podataka. Tu su i uvek sporna Agencija za privredne registre, u kojoj možete da pronađete matične brojeve svih vlasnika kompanija osnovanih u Srbiji, kao i pregled sudskih kazni do kojih možete da dođete ako znate matični broj osobe koja vas interesuje.
Najveći problem, ističe Šabić, jeste to što tužilaštvo nema adekvatan odgovor na kršenje zakona i što je u više slučajeva u potpunosti izostala reakcija pravosudnog sistema. On podseća da je krajem prošle godine zastareo prekršajni postupak koji je on podneo protiv Agencije za privatizaciju, koja je stavila na uvid na internetu bazu sa podacima 5.190.000 građana Srbije.
Za razliku od uređenih zemalja u kojima zakoni prate trendove u polju prikupljanja podataka, srpski zakon je zastareo i neprilagođen. Šabić podseća da novi zakon, na kojem je lično radio, i dalje nije donesen, a trebalo je još 2012. godine, a Nebojša Janković upozorava da je aktuelni zakon neodređen i da nije tehnički uređen..."...
Dakle , sada znamo i to , ako nismo do sad saznali ...
