Štetna navika?
Istraživači su nakon toga otputovali na Bahame i uhvatili 48 iguana sa četiri različita ostrva, od koji je jedna polovina bila u kontaktu sa turistima, a druga je sa zaštićenijih i udaljenijih mesta na ostrvu.
Svaka iguana dobila je glukozni napitak nakon čega su im istraživači gotovo ceoi dan pratili količine šećera u krvi.
Otkrili su da su iguane s ostrva koje posećuju turisti imale najviše nivoe glukoze u krvi, a u organizmu nekih životinja taj se nivo zadržavao satima. Iguanama koje nisu bile u kontaktu sa ljudima nivo glukoze je rastao sporije i brže se vratila u normalu.
Iako su istraživači zaključili da ishrana bogata šećerom utiče na telesno stanje iguana, još uvek se ne zna kakve posledice ima na njihovo zdravlje.
"Kod drugih vrsta, ovo bi se smatralo patologijom. Da se radi o ljudima ili miševima, mogli bismo reći da je ovo dijabetes", kazala je Frenč i dodala da će se u budućim istraživanjima posvetiti posledicama koje takva ishrana ima na zdravlje iguana, od imunološkog do reproduktivnog zdravlja.
Istraživače zanima i kako činjenica da su iguane izgubile apetit za domaće biljke utiče na okolinu ostrva.
Iguane nisu jedina vrsta na koju utiče to što ih turisti hrane neprimerenim grickalicama.
Istraživači su 2018. otkrili da kornjače koje na Kanarskim ostrvima hrane turisti u krvi imaju markere povezane sa prevelikom konzumacijom masti i proteina.
Knap tvrdi da konzervatori razumeju važnost turizma za Bahame, a turistički vodiči pokazali su spremnost da pripaze da iguanama ne škode.
Ipak, u poslednje vreme je sve više brodskih turističkih tura, zbog čega je teže kontrolisati ponašanje ljudi.
"Ne želimo da tražimo potpunu obustavu rada, samo želimo da informišemo ljude kako bismo zajedno razvili održiviji plan", dodao je.
