(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
IGRAJUĆE PRIČE - 2.DEO
Igra sastavi priču
29.12.2010.
Данас
Возити
Кочије
Прескачући
Суза на длану
STARI PUNTO
Da li bajke postoje? Postoje.....to bi ona rekla sve do danas. Zaista se i osećala kao da živi u bajci. Doduše svega par dana je trajala bajka ali je postojala. Možda je i najvažnije da postoji. U svakom slučaju ima čega da se seća. To je shvatila dok je ko zna koja po redu suza na dlanu završavala svoj život . I bila je zahvalna na tom saznanju jer je osoba svesna svega....života, vremena, osećanja. Razume ona samu sebe, razume i zanos i ljubav i strast koju je osetila.....poznaje sebe i suze što kaplju ....i ovaj bol....i tugu.....sve stari znanci. Znala je ona i kada su kočije dolazile po nju da one imaju svoje odredište......krajnju stanicu do koje će je voziti Odatle, vodi samo jedan put....u bol.....i ona je ipak ušla u kočiju znajući sve to. A bile su divne te kočije.....sve od osećanja sazdane...a ona dva vranca što ih vuku.....ljubav i strast....kao noć crni, gizdavi, vrca snaga iz njih. Na cnim telima ocrtavaju se svi mišići.....igraju svoj zavodljivi ples pri svakom pokretu. Ona.....u tim kočijama ....i svesna i nesvesna....i tu i nije tu.....preskačući sva svoja samoupozorenja živela je svoju kratku bajku.
I sada živi svoje suze.....čeka da iscure.....niste znali da suze plaču u odredjenoj količini? Ma da......e, ona zna......i zato čeka. Skuplja ih u dlanovima gde one umiru odživeći svoj kratki život. I kada sve poumiru, ona će samo podići glavu, obrisati dlanove, nabaciti osmeh i krenuti dalje.....sesti u svog starog punta i poću put dana.
29.12.2010.
Данас
Возити
Кочије
Прескачући
Суза на длану
STARI PUNTO
Da li bajke postoje? Postoje.....to bi ona rekla sve do danas. Zaista se i osećala kao da živi u bajci. Doduše svega par dana je trajala bajka ali je postojala. Možda je i najvažnije da postoji. U svakom slučaju ima čega da se seća. To je shvatila dok je ko zna koja po redu suza na dlanu završavala svoj život . I bila je zahvalna na tom saznanju jer je osoba svesna svega....života, vremena, osećanja. Razume ona samu sebe, razume i zanos i ljubav i strast koju je osetila.....poznaje sebe i suze što kaplju ....i ovaj bol....i tugu.....sve stari znanci. Znala je ona i kada su kočije dolazile po nju da one imaju svoje odredište......krajnju stanicu do koje će je voziti Odatle, vodi samo jedan put....u bol.....i ona je ipak ušla u kočiju znajući sve to. A bile su divne te kočije.....sve od osećanja sazdane...a ona dva vranca što ih vuku.....ljubav i strast....kao noć crni, gizdavi, vrca snaga iz njih. Na cnim telima ocrtavaju se svi mišići.....igraju svoj zavodljivi ples pri svakom pokretu. Ona.....u tim kočijama ....i svesna i nesvesna....i tu i nije tu.....preskačući sva svoja samoupozorenja živela je svoju kratku bajku.
I sada živi svoje suze.....čeka da iscure.....niste znali da suze plaču u odredjenoj količini? Ma da......e, ona zna......i zato čeka. Skuplja ih u dlanovima gde one umiru odživeći svoj kratki život. I kada sve poumiru, ona će samo podići glavu, obrisati dlanove, nabaciti osmeh i krenuti dalje.....sesti u svog starog punta i poću put dana.
Igra sastavi priču
31.01.2011.
Posoljeni zrak
Limun
Talas
Sito
POSOLJENI ZRAK
“Mile, brzo dodji….brzo”
Mile, omaleni šestogodišnjak, ridje kovrdžave kose hitro pritrčava starijem bratu Pavlu.
“Šta je bilo…..šta”
“Vidiš onaj zrak sunca kako prolazi kroz razmak izmedju dasaka….tamo bre Mile ne ovamo da gledaš” okreće Miletu glavu u drugom pravcu pokazujući na drvenu šupu.
“Aaaaa……vidim….izmedju dasaka prolazi……lep je Pavle..kao zlato.idemo”
“Ne bre….čekaj…...idi u kuhinju I uzmi u ruku malo soli iz one kutije pored kutije sa šećerom…..iiiii……..donesi mamino sito ….ono je u špajzu, visi na ekseru”
Mile otrča ni malo začudjen bratovljevim zahtevima. Navikao se da Pavle, koji je šest godina stariji i veeeliki brat, traži od njega čudne stvari I izgovara još čudnije reči.
Doneo je u šaku soli i mamino sito. Pavle prilazi šupi. Zrak sunca kao limun žut na putu od raspukline izmedju dasaka gde izvire pa do trave gde nestaje posipa solju i nešto mrmlja ….zrnca soli prolaze kroz svetlost završavajući svoj zračni put medju vlatima trave….Zatim uzima sito i provlači ga kroz limunov snop kao da ga seče…..kroz dno sita, kroz mnoštvo rupica posoljeni zrak se provlači poput akrobate… pa nesta u jednom malom zatravljenom udubljenju u zemlji.
Pavle sav ozaren ovo radi.......posmatra svetlost .....kao talas ga preplavljuje blaženstvo vidjenog . Napravi poktret rukom u kojoj je bilo sito kao da zahvata njime zrak.....pa onda izvrnu njegov sadržaj iznad Miletove glave dok mališa poslušno stoji očiju uprtih u brata.......opčinjen.....uveden u limunovu maštu. U očima dečaka sija svojim zlatnim posoljenim zracima sunčev zrak.
31.01.2011.
Posoljeni zrak
Limun
Talas
Sito
POSOLJENI ZRAK
“Mile, brzo dodji….brzo”
Mile, omaleni šestogodišnjak, ridje kovrdžave kose hitro pritrčava starijem bratu Pavlu.
“Šta je bilo…..šta”
“Vidiš onaj zrak sunca kako prolazi kroz razmak izmedju dasaka….tamo bre Mile ne ovamo da gledaš” okreće Miletu glavu u drugom pravcu pokazujući na drvenu šupu.
“Aaaaa……vidim….izmedju dasaka prolazi……lep je Pavle..kao zlato.idemo”
“Ne bre….čekaj…...idi u kuhinju I uzmi u ruku malo soli iz one kutije pored kutije sa šećerom…..iiiii……..donesi mamino sito ….ono je u špajzu, visi na ekseru”
Mile otrča ni malo začudjen bratovljevim zahtevima. Navikao se da Pavle, koji je šest godina stariji i veeeliki brat, traži od njega čudne stvari I izgovara još čudnije reči.
Doneo je u šaku soli i mamino sito. Pavle prilazi šupi. Zrak sunca kao limun žut na putu od raspukline izmedju dasaka gde izvire pa do trave gde nestaje posipa solju i nešto mrmlja ….zrnca soli prolaze kroz svetlost završavajući svoj zračni put medju vlatima trave….Zatim uzima sito i provlači ga kroz limunov snop kao da ga seče…..kroz dno sita, kroz mnoštvo rupica posoljeni zrak se provlači poput akrobate… pa nesta u jednom malom zatravljenom udubljenju u zemlji.
Pavle sav ozaren ovo radi.......posmatra svetlost .....kao talas ga preplavljuje blaženstvo vidjenog . Napravi poktret rukom u kojoj je bilo sito kao da zahvata njime zrak.....pa onda izvrnu njegov sadržaj iznad Miletove glave dok mališa poslušno stoji očiju uprtih u brata.......opčinjen.....uveden u limunovu maštu. U očima dečaka sija svojim zlatnim posoljenim zracima sunčev zrak.
Igra sastavi priču
20.02.2011.
Papuce
plaza
Planina
profesor
Zalazak sunca
NAKON SVEGA SPOKOJ
Letnje popodne kada plaža još nije utihnula a pesak se migolji pod mnoštvom stopala. Gomilice nestaju i nastaju.....čas na jednom, čas na drugom mestu.....pesak deluje kao živ.
Toliko je sitan......kao brašno. Uvala u kojoj je plaža oivičena je planinskim vencem. Sura i gola sa razbacanim zelenim površinama, planina deluje kao da se nadvila nad plažom i tim komadom mora. Zalazak sunca govori turistima da je vreme za odlazak dok more menja boju. Postaje zagasito plavo.....pesak nekako postane prljavo beo a planina....e, ona sija kao stari zlatnik...zelene gomile na njenim obroncima su kao patina na tom zlatniku..
Mir ovlada plažom u taj blagi suton......mir koji opija.
Milena je i dalje sedela na plaži. Mir u njoj i ona u miru. Spokoj......napokon. Posle toliko dana straha, nedoumica ovo joj je potrebno. Lomnjava same sebe je obavljena u tišini soptvenosti. Tek samo odsutan pogled ili grč na licu su nekom posmatraču mogli nagovestiti šta se odvija u toj mladoj devojci. Morala je......jednostavno je morala to da uradi. Ona nije mogla više, molila je po ceo dan, dozivala, zaklinjala.....bolovi su bili užasni. Iz bolnice su je izbacili i vratili kući. Lekovi, lekovi....ko zna koliko bočica sa šarenim pilulama po sobi.....ječanje......bol......san ne dolazi....Milena i majka su same. Mama je bila profesor muzike ....samo što je otišla u invalidsku penziju i samo što je ta mizerija počela pristizati. Apotekar je davao lekove i bez novca...znaju se godinama. Mnogo tuge za tako malo njenih godina. Morala je da majci pomogne....da je oslobodi.....Nabavila je injekciju, natrijum tiopentala, barbiturata u sastavu smrtonosne injekcije koja se daje osuđenima na pogubljenje i dala joj nadajući se da će delovati brzo. Majka......taj pogled će Milenu pratiti celog veka.....pogled zahvalnosti i neizmerne ljubavi......spokoj.
Veče obavija plažu......lagano kao ljubavnik što grli svoju dragu.....Milenina mala stopala ulaze u papuče.....podiže stopala i na vrhovima prstiju drži papuče da pesak sklizne....zatim spušta opet stopala u još topla sitna zrnca, gurka i prevrće pesak a on nevaljalac opet ulazi. Dokono i smireno igranje...u sebi a van sebe.....spokoj.....
20.02.2011.
Papuce
plaza
Planina
profesor
Zalazak sunca
NAKON SVEGA SPOKOJ
Letnje popodne kada plaža još nije utihnula a pesak se migolji pod mnoštvom stopala. Gomilice nestaju i nastaju.....čas na jednom, čas na drugom mestu.....pesak deluje kao živ.
Toliko je sitan......kao brašno. Uvala u kojoj je plaža oivičena je planinskim vencem. Sura i gola sa razbacanim zelenim površinama, planina deluje kao da se nadvila nad plažom i tim komadom mora. Zalazak sunca govori turistima da je vreme za odlazak dok more menja boju. Postaje zagasito plavo.....pesak nekako postane prljavo beo a planina....e, ona sija kao stari zlatnik...zelene gomile na njenim obroncima su kao patina na tom zlatniku..
Mir ovlada plažom u taj blagi suton......mir koji opija.
Milena je i dalje sedela na plaži. Mir u njoj i ona u miru. Spokoj......napokon. Posle toliko dana straha, nedoumica ovo joj je potrebno. Lomnjava same sebe je obavljena u tišini soptvenosti. Tek samo odsutan pogled ili grč na licu su nekom posmatraču mogli nagovestiti šta se odvija u toj mladoj devojci. Morala je......jednostavno je morala to da uradi. Ona nije mogla više, molila je po ceo dan, dozivala, zaklinjala.....bolovi su bili užasni. Iz bolnice su je izbacili i vratili kući. Lekovi, lekovi....ko zna koliko bočica sa šarenim pilulama po sobi.....ječanje......bol......san ne dolazi....Milena i majka su same. Mama je bila profesor muzike ....samo što je otišla u invalidsku penziju i samo što je ta mizerija počela pristizati. Apotekar je davao lekove i bez novca...znaju se godinama. Mnogo tuge za tako malo njenih godina. Morala je da majci pomogne....da je oslobodi.....Nabavila je injekciju, natrijum tiopentala, barbiturata u sastavu smrtonosne injekcije koja se daje osuđenima na pogubljenje i dala joj nadajući se da će delovati brzo. Majka......taj pogled će Milenu pratiti celog veka.....pogled zahvalnosti i neizmerne ljubavi......spokoj.
Veče obavija plažu......lagano kao ljubavnik što grli svoju dragu.....Milenina mala stopala ulaze u papuče.....podiže stopala i na vrhovima prstiju drži papuče da pesak sklizne....zatim spušta opet stopala u još topla sitna zrnca, gurka i prevrće pesak a on nevaljalac opet ulazi. Dokono i smireno igranje...u sebi a van sebe.....spokoj.....
Igra sastavi priču
25.02.2011.
Brod
Senka
Koktel
Jastuk
Pogled
SENKE NEDOČEKANIH
Privlačile su ga dubine. Neverovatan osećaj kada zaroniš....kada te voda poklopi i nesteješ u njoj. Tolika snaga i moć. Pod vodom se oseća kao domaćin.....u ronilačkom odelu i sa svom tom aparaturom koja mu obezbedjuje život u vodi ipak je svestan da nije vodeno biće. Privremeni boravak u toj silini je ono za šta on živi. Ko zna koliko puta je ponovio svoje morsko putovanje obožavajući svoj posao i uživajući u njemu. Bio je poznat u krugu ljudi iz ove branše po svojoj izraženoj intuiciji, perfekcionizmu pomešanim sa maštom i ogromnoj ljubavi prema profesionalnom ronjenju.
Putnički brod.....obrisi lelujaju....izranjaju iz vodenog mraka osvetljeni svetlošću iz njegove lampe. Adrenalin mu raste.....znao je....tačno je znao da je ovde. Rekao im je ali mu je malo ko verovao. Nije ni bitno......intuicija ga nikad nije izneverila i sada je samo važno da je našao taj potopljeni brod. Prilazi......lagano.....oprezno....samo spolja proverava pre nego pronadje neki ulaz u unutrašnjost. Divan je.....sav ovaj živi svet oko mrtvog broda....voda.....izvor života a u njoj smrt.....Pronalazi otvor dovoljno velik da se provuče ulazeći u neku veliku prostoriju....ovo mora da je sala za ručavanje, misli brzo i precizno odmeravajući prostor prosto samo puštajući da oseti da li ima opasnosti. Kada se smirio adrenalin u njemu postepeno ustupajući mesto miru osetio je.....dolazi priča.....veče....muzika svira....žamor ljudi izmešan sa osmesima. Smeh mladih i šale. Doterane žene i devojke u večernjim toaletam i sredjeni elegantni muški pratioci. U uglu je kao separe....klupe u duborezu nameštene u ge ukrašene jastucima za sedenje i ona....prelepa devojka koja nervozno sedeći na debelom jastuku pokušava da postigne izgled smirenog čekanja. Koktel za dvoje čeka .....i ona čeka.....pogled joj luta salom iščekujući da ugleda dragi lik mladića.......vika....haos.....plač.......panika.....lomnjava.....užas ....
Senke nedočekanih lebde mu pred očima......
25.02.2011.
Brod
Senka
Koktel
Jastuk
Pogled
SENKE NEDOČEKANIH
Privlačile su ga dubine. Neverovatan osećaj kada zaroniš....kada te voda poklopi i nesteješ u njoj. Tolika snaga i moć. Pod vodom se oseća kao domaćin.....u ronilačkom odelu i sa svom tom aparaturom koja mu obezbedjuje život u vodi ipak je svestan da nije vodeno biće. Privremeni boravak u toj silini je ono za šta on živi. Ko zna koliko puta je ponovio svoje morsko putovanje obožavajući svoj posao i uživajući u njemu. Bio je poznat u krugu ljudi iz ove branše po svojoj izraženoj intuiciji, perfekcionizmu pomešanim sa maštom i ogromnoj ljubavi prema profesionalnom ronjenju.
Putnički brod.....obrisi lelujaju....izranjaju iz vodenog mraka osvetljeni svetlošću iz njegove lampe. Adrenalin mu raste.....znao je....tačno je znao da je ovde. Rekao im je ali mu je malo ko verovao. Nije ni bitno......intuicija ga nikad nije izneverila i sada je samo važno da je našao taj potopljeni brod. Prilazi......lagano.....oprezno....samo spolja proverava pre nego pronadje neki ulaz u unutrašnjost. Divan je.....sav ovaj živi svet oko mrtvog broda....voda.....izvor života a u njoj smrt.....Pronalazi otvor dovoljno velik da se provuče ulazeći u neku veliku prostoriju....ovo mora da je sala za ručavanje, misli brzo i precizno odmeravajući prostor prosto samo puštajući da oseti da li ima opasnosti. Kada se smirio adrenalin u njemu postepeno ustupajući mesto miru osetio je.....dolazi priča.....veče....muzika svira....žamor ljudi izmešan sa osmesima. Smeh mladih i šale. Doterane žene i devojke u večernjim toaletam i sredjeni elegantni muški pratioci. U uglu je kao separe....klupe u duborezu nameštene u ge ukrašene jastucima za sedenje i ona....prelepa devojka koja nervozno sedeći na debelom jastuku pokušava da postigne izgled smirenog čekanja. Koktel za dvoje čeka .....i ona čeka.....pogled joj luta salom iščekujući da ugleda dragi lik mladića.......vika....haos.....plač.......panika.....lomnjava.....užas ....
Senke nedočekanih lebde mu pred očima......