misao
poruka
kaldrma
kutlača
fioka
slatko od dunja
4 plave šnale
Deca su ono sto ispunjava zivot. Da, to je jedina istinska i neprolazna sreca. Misao koja prati i na javi i u snu.
Nekada ne shvataju da su voljena i pored nase vike i pored prekornih reci. Nekada jednostavno kasno shvate.
Moje bliznakinje su imale obicaj da utrce u kuhinju i traze da probaju jelo koje pravim. Davala bih im po zalogaj iz kutlace. Obe su zelele da postanu kuvarice. Uvek sam se plasila i strepeci odlazila na posao , da ce hteti da mi spreme nesto i da ce posegnuti za fiokom sa nozevima. Umrla bih da im se nesto desi. Obavezno bih ostavljala poruku sta ne smeju da diraju,zapisane moje brojeve iako su ih znale napamet kao i brojeve hitnih sluzbi.
Obozavale su slatko od dunja,ubedjena sam da bi mogle da zive jeduici samo njega namazanog na hleb. Moje malene,nedostaju mi.
Ulazim u sobu i otvaram fioku,posezem za 4 plave snale. dve za jednu i dve za drugu princezu. Bile su preslatke uvek. Suze nekontrolisano pocinju da se spustaju niz moje lice,brze i brze dovodeci me do ocaja.
Pre tacno mesec dana radosne,sa tim nevinim osmesima na licu istrcale su iz kuce i ja sam ih naravno kao i uvek ispratila do kapije. Potrcale su preko ulice i dalje se smeseci bezbrizno. Tu idilu prekinuo je zvuk kocnica na kaldrmi koje su prekasno zakocile i uzele zivote moja dva andjela. Pitam se zasto nisam krenula sa njima, zasto nisam umrla i ja?
Sve je bolje od ovog mucenja u zivotu bez njih. Ja vise ne znam smisao svog zivota. Ja vise nisam ja. Zivot nije sto je bio. Ali smrt je tu u svom punom sjaju.
poruka
kaldrma
kutlača
fioka
slatko od dunja
4 plave šnale
Deca su ono sto ispunjava zivot. Da, to je jedina istinska i neprolazna sreca. Misao koja prati i na javi i u snu.
Nekada ne shvataju da su voljena i pored nase vike i pored prekornih reci. Nekada jednostavno kasno shvate.
Moje bliznakinje su imale obicaj da utrce u kuhinju i traze da probaju jelo koje pravim. Davala bih im po zalogaj iz kutlace. Obe su zelele da postanu kuvarice. Uvek sam se plasila i strepeci odlazila na posao , da ce hteti da mi spreme nesto i da ce posegnuti za fiokom sa nozevima. Umrla bih da im se nesto desi. Obavezno bih ostavljala poruku sta ne smeju da diraju,zapisane moje brojeve iako su ih znale napamet kao i brojeve hitnih sluzbi.
Obozavale su slatko od dunja,ubedjena sam da bi mogle da zive jeduici samo njega namazanog na hleb. Moje malene,nedostaju mi.
Ulazim u sobu i otvaram fioku,posezem za 4 plave snale. dve za jednu i dve za drugu princezu. Bile su preslatke uvek. Suze nekontrolisano pocinju da se spustaju niz moje lice,brze i brze dovodeci me do ocaja.
Pre tacno mesec dana radosne,sa tim nevinim osmesima na licu istrcale su iz kuce i ja sam ih naravno kao i uvek ispratila do kapije. Potrcale su preko ulice i dalje se smeseci bezbrizno. Tu idilu prekinuo je zvuk kocnica na kaldrmi koje su prekasno zakocile i uzele zivote moja dva andjela. Pitam se zasto nisam krenula sa njima, zasto nisam umrla i ja?
Sve je bolje od ovog mucenja u zivotu bez njih. Ja vise ne znam smisao svog zivota. Ja vise nisam ja. Zivot nije sto je bio. Ali smrt je tu u svom punom sjaju.
