Međunožje
leptir-mašna
laneni kostim
skromno poprsje
muzika
osmeh
Bila je u baru. Sama. Sedela je i ispijala čašu vina. Muzika ju je ubijala u pojam, podsećala je zašto pije,zato je sama i tužna.
"Dobro veče mogu li da vam se pridružim?",prišao joj je muškarac nižeg rasta u lanenom kostimu. Odmerila ga je, nikako nije bio njen tip muškarca sto se tiče izgleda, čak je izgledalo da je malo niži od nje.
"Naravno", rekla je nemajući nameru da nastavi razgovor sa njim. Ni sama nije znala zašto nije odbila...
Počeo je da priča o temama koje njoj uopšte nisu bile zanimljive. Osmeh na njenom licu je bio lažan, smejala se čisto iz poštovanja i opet nije znala zasto. Postajao joj je odvratan iz sekunde u sekundu. Taj ulickani namazanko, ta odvratna leptir mašna oko njegovog ogromnog vrata, zalizana kosa...Fuj! Svi Muškarci su joj bili odvratni pošto je izgubila onog kog je najviše volela.
On se zaneo,pričao je žučno kao da je to od neke ogromne važnosti, skidao ju je pogledom,njeno skromno poprsje ga je mamilo kao lava srna.... Primetila je šta se dešava u njegovom medjunožju. Htela je da prekine ovu farsu,ali šta da mu kaže?
Prihvatila je da sedne sa njim,kako sada da mu kaze da nije zainteresovana. Znala je da je ovo najgluplji mogući način ali odlučila je da samo izađe iz bara. Ustala je i bez reči izasla, a on je ostao da u šoku sedi i pita se čime je oterao svoj večerašnji plen.
