Dosla sam kuci besna zbog losih kritika moje kolumne, spremna da iskalim svoj bes na prvoj osobi koja mi se nadje na putu.
Ispred stana, u hodniku zgrade sam srela dobru komšinicu,koja je volela da kuva, zapravo pre bih rekla da joj je to bila opsesija. Kuvala je stalno, a nije bilo nikoga da to pojede. Tako je delila komsijama svaki dan svoje specijalitete. Prisla mi je i rekla : " Evo draga samo za tebe supa, sarme sa pire krompirom, kolacic za desert..."
Kako me je samo nervirala! Ali da li sam mogla zameriti usamljenoj bakici, kojoj je jedina zabava bila kuvanje? Odlucila sam da ona ne budezrtva mog besa.
"Hvala komsinice! Zurim,prijatan dan! " Usla sam u stan, prozori su bili otvoreni,nesto nije bilo u redu,nisam ovako ostavila stan. Na stolu je bila poruka da dodjem na neku adresu da se suočim sa svojim strahovima. Sa strahovima? Ha ha ha! Ovo je neki šaljivdžija,oticicu da mu pokazem ko sam ja!
Stigla sam. Zvonila sam niko nije otvarao, odskrinula sam vrata i usla unutra. "Ima li nekoga kod kuce,dobar dan!",viknula sam. Stan je bio ceo oslikan ornamentima, svaki pedalj zidova. Jedan mi je posebno privukao paznju. Ornament koji je licio na muskarca koji stoji i zenu koja kleci ispred njega kao da ga moli nesto.
A onda sam zacula glas : "O dosla si:" Okrenula sam se brzo i videla muskarca koji sedi na fotelji.
"Da dosla sam da vam objasnim da ja nisam neko koga mezete zaplasivati, mene morate poštovati!"
"Procitao sam vasu kolumnu. VI zene! SAmo hocete neka prava, treba vas tuci svakog dana dok ne zacepite svoja pogana usta!"
Moja kolumna je bila o nasilju nad zenama, a moj sef je rekao da takve teme uznemiravaju citaoce zeljne zabave i nagovorio sve moje kolege da mi daju jako lose kritike. Zato sam besna dosla kuci.
"Vi....",krenula sam da se odbranim i kazem mu da je obicna muska svinja. Kakvih bolesnika ima. Mislim da me namami u stan...Kada sam ga pogledala videla sam njega sa pistoljem u ruci. Primila sam metak u stomak, toga se secam, a onda i u glavu.
Prekid filma.
Ispred stana, u hodniku zgrade sam srela dobru komšinicu,koja je volela da kuva, zapravo pre bih rekla da joj je to bila opsesija. Kuvala je stalno, a nije bilo nikoga da to pojede. Tako je delila komsijama svaki dan svoje specijalitete. Prisla mi je i rekla : " Evo draga samo za tebe supa, sarme sa pire krompirom, kolacic za desert..."
Kako me je samo nervirala! Ali da li sam mogla zameriti usamljenoj bakici, kojoj je jedina zabava bila kuvanje? Odlucila sam da ona ne budezrtva mog besa.
"Hvala komsinice! Zurim,prijatan dan! " Usla sam u stan, prozori su bili otvoreni,nesto nije bilo u redu,nisam ovako ostavila stan. Na stolu je bila poruka da dodjem na neku adresu da se suočim sa svojim strahovima. Sa strahovima? Ha ha ha! Ovo je neki šaljivdžija,oticicu da mu pokazem ko sam ja!
Stigla sam. Zvonila sam niko nije otvarao, odskrinula sam vrata i usla unutra. "Ima li nekoga kod kuce,dobar dan!",viknula sam. Stan je bio ceo oslikan ornamentima, svaki pedalj zidova. Jedan mi je posebno privukao paznju. Ornament koji je licio na muskarca koji stoji i zenu koja kleci ispred njega kao da ga moli nesto.
A onda sam zacula glas : "O dosla si:" Okrenula sam se brzo i videla muskarca koji sedi na fotelji.
"Da dosla sam da vam objasnim da ja nisam neko koga mezete zaplasivati, mene morate poštovati!"
"Procitao sam vasu kolumnu. VI zene! SAmo hocete neka prava, treba vas tuci svakog dana dok ne zacepite svoja pogana usta!"
Moja kolumna je bila o nasilju nad zenama, a moj sef je rekao da takve teme uznemiravaju citaoce zeljne zabave i nagovorio sve moje kolege da mi daju jako lose kritike. Zato sam besna dosla kuci.
"Vi....",krenula sam da se odbranim i kazem mu da je obicna muska svinja. Kakvih bolesnika ima. Mislim da me namami u stan...Kada sam ga pogledala videla sam njega sa pistoljem u ruci. Primila sam metak u stomak, toga se secam, a onda i u glavu.
Prekid filma.