Idi

Idi,
dok jos mogu sebe slagati
da mi je svejedno sto odlazis
niz prolece
narucja prepunog lazi
umesto jorgovana.

Idi,
dok suze jos mogu drzati zarobljene u zenicama
kapci otezali,
bujica se sprema da ozali odlazak tvoj.

Idi,
dok srce uspavljujem lazima
da volis me i vratices se;
samo da ne pukne dok ne odes
da se ne razlije od tuge
kao posle kise duga.

Idi,
bojim se
ponestace snage, vrisnuce bol iz mene
i cuces ono sto ne priznajem ni sebi
cuces, a ni trepnuti neces.

Otici ces sa prolecem
narucja prepunog lazi umesto jorgovana.