Otcutala sam to njegovo izvini.A sta da kazem?Imala sam vremena,do tada,dva dana,da premotam u glavi svaki moguci scenario pa i taj.Ni u mojoj najgoroj verziji nije bilo tako.Bila sam spremna na takav ishod,a i nisam.
Sedeli smo tu,dugo cuteci.Trazi moju ruku.
-Nemoj sada da nestanes.
Cutim.
-Sta zelis?
Opet cutim,dugo.
-Reci mi,sta zelis?
-Ono sto ti ne mozes da mi das.
-Sta ja to ne mogu da ti dam?
-Ono sto mi treba.
-Mogu.Sta je to sto ti treba?
-Ono...sto ne mozes da mi das...Necu da razgovaram o tome.
-Slusaj,imam 30 godina.13 smo zajedno .Imam cerku od 11 i mladjeg sina.
-CUTI!!Necu to da slusam.Necu da razgovaram o tome.
I nismo.Nijednom vise.Nisam zelela.Nisam htela da udjem u taj svet.Njegov svet,u kome su ti ljudi koji...u kom su deca koja ga zovu tata...
Na odlasku ponavljao je: Nemoj,nemoj da odes,nemoj da nestanes...nemoj da..
Zvao je,uporno.Slao poruke,mnogo njih.Na pozive nisam odgovarala,samo na poruku ili dve.
Doslo je vreme da odem.Videla sam ga jos jednom.Posle dugo,dugo lomljenja i razmisljanja.
Tog dana izbrisala sam porazavajucu cinjenicu iz glave.Tog dana bio je neko drugi.Neko ko ne dolazi niotkud,i nema nikoga.
Neko ko ne postoji nigde,osim u mojoj glavi.Nije imao ni zenu ni decu ni roditelje.Upakovala sam ga u neki kalup,van vremena.
Nisam htela da razgovaram.O nama.Jer mi ne postojimo.Postojim ja.I ti.Nas nema.
Ljubila sam ga opet.Zeljno.Sa svakim poljupcem kidao se deo mene.Bila sam naizgled vesela,nasmejana.On je bio srecan.
Ali…koliko god potiskivala taj njegov zivot,tamo negde…isprecilo se.Stajala je senka iznad nas.
Nsam mu rekla da ujutru odlazim.Planirao je neko vreme koje cemo provesti zajedno.Pricao je nesto...o tome sta cemo raditi.
Kako toliko bola i toliko radosti moze da oseti covek,u isto vreme?!
Otisla sam pobegla.
Zvao je tog jutra.Da mi,kao i obicno,pozeli dobro jutro.
-Moras da prestanes da me zoves.
-Jesi li luda?Pre bih sebi slomio ruku.Ljubim te,cujemo se…
Tek kasnije,pocela je u misli da mi dolazi ona.Ta druga.Ili bolje reci prva.Kako ona zivi?Kako moze?Kad zna?
Kakav je njen zivot?Pita li se,gde je,s kim?Mislila sam i na tu decu.Na svo ono vreme,ukradeno od njih,koje je proveo samnom.
Nisam razmisljala sta bi bilo kad bi bilo.Ni pomisao nisam dozvolila u tom pravcu.To je prtljag koji ne zelim da ponesem.
