Idi Amin Dada

pura moca

pura moca

Starosedelac
Banovan
Poruka
162.742
Idi Amin Dada (sredinom 1920ih — 16. avgust 2003), je bio diktator i predsednik Ugande od 1971. do 1979. godine. Amin je stupio u britansku vojsku, u odred po imenu „Kraljevski afrički strelci“ 1946. godine, i napredovao do čina general-majora. Nalazio se na položaju komandanta vojske Ugande. Preuzeo je vlast vojnim pučem januara 1971, zbacivši sa vlasti Miltona Obotea. Period njegove vladavine je karakterisalo kršenje ljudskih prava, politička represija, etničko čišćenje, ubistva političkih neistomišljenika i proterivanje azijata iz Ugande. Broj stradalih tokom vladavine njegovog režima je ostao nepoznat, a prema procenama organizacija za ljudska prava, taj broj se kreće od 100.000 do 500.000.

Od 1977. do 1979. godine, Amin je sebi dodelio titule kao što su: „Njegova ekselencija“, Doživotni predsednik, Feldmaršal, Hadžija, Doktor... Tokom 1975—1976, uprkos jakoj opoziciji, Amin postaje predsednik Afričke unije.

1652803595185.png

general Idi Amin Dada
​
https://sh.wikipedia.org/wiki/Idi_Amin
 
Postoji dobar roman o njemu, Poslednji kralj Škotske:

Uzbudljiva priča o jednom od najvećih tirana Afrike 20. veka. Pripovest njegovog ličnog lekara, govori o narodnom vođi kontroverznog porekla, velike fizičke snage i gotovo mistične duhovne moći, oreolu harizme koja je u isto vreme milosrdna i brutalna, inteligentna i plahovita, intuitivna i razarajuća.

Dok plete mrežu istine i imaginacije, onoga što se zna i onoga što se samo nagađa o Idiju Aminu, pisac nam istovremeno suptilno opisuje vrelo srce afričke Ugande gde je sve moguće, gde ljudi iz neizrecive bede znaju da budu plemeniti i da praštaju, ali i da budu divlji i surovi, baš kao što je i sama priroda koja ih okružuje.

Idi Amin, bez ikakvog formalnog obrazovanja, potekao iz plemena Kakva u velikom siromaštvu, jednog dana odlučuje da se prijavi u vojsku, potpisavši se samo otiskom palca... Odatle kreće njegov vrtoglavi uspon, a uspešna karijera u vojsci vodi ga ka angažovanju u politici. Vrstan sportista, koji je izazvao na borbu čak i slavnog Mohameda Alija, svrgava s vlasti predsednika Obotea kome je dotad verno služio i zbunjuje najviše državnike iz čitavog sveta. Engleska kraljica, američki predsednik, izraelsko rukovodstvo - sa svima njima on se poigrava, sklapa dogovore, a oni ga obasipaju finansijskom pomoći, ljute se na njega ili mu prete, nemoćni da ga zauzdaju ili stave pod svoju kontrolu.

Škotska i Škoti u njegovom srcu zauzimaju važno mesto, on ih smatra ljudima kojima se može verovati i koje želi u svojoj ličnoj gardi. A sve zato što su upravo škotski oficiri pomagali njegovo napredovanje u službi...
Njegova vizija je vizija Ugande kojoj niko neće govoriti šta da radi, koja neće biti talac bilo čije politike, samostalne zemlje koja sama rešava svoje probleme. Takvu viziju Amin ostvaruje, tipično za diktatore - brutalno i, često, svirepo, uz neslućene konkretne metode koje upravo otkriva ova knjiga.
 
pura moca:
jeste. najviše je voleo mozak na kajmaku
Kliknite za proširenje...

Nije , to su lazi i propaganda, inace u pocetku Idi Amin je vazio za prilicno prozapadnog lidera (recimo bio je u britanskoj vojsci i Izrael ga je veoma podrzavao, kruze price da je radio za mosad kao i za mi6 jedno vreme) ali nakon sto je dosao na vlast posle nekog vremena sve vise je poceo da se priblizava istocnom i komunistickom bloku, pocinju da ga podrzavaju SSSR i Istocna Nemacka i postaje sve vise blizak sa liderima kao sto su bili Tito, Gadafi, itd, e tek onda postaje "kanibal" i krece ta zapadna propagandna masinerija da radi protiv njega i krecu te sumanute opskurne price , inace Idi Amin jeste bio los vladar , nije imao osecaja za potrebe naroda, nije umeo da balansira i bio je vrlo nefleksibilan i mislio je da sve moze na silu i na autoritet (sto mu je mozda i neka profesionalna deformacija s obzirom da je bio vojnik a i bokser, bio je sampion Ugande u boksu kao poluteskas) sto je naravno bila zabluda + Zapad je protiv njega vodio otvoreni politicki, diplomatski, ekonomski i propagandni rat sto je naravno samo pogorsalo stvari i podsticalo i unutrasnje sukobe i nestabilnost , tako da bio je los vladar ali nije bio kanibal (to su prazne price plasirane od strane zapadne propagande).
 
FDDD:
to je kod njih bilo normalno kao kod nas mas na leba
Kliknite za proširenje...

Nije normalno niti je ikad bilo normalno, generalno nemas u Africi nigde kanibalizma (cak ni u nekim podrucijima zahvacenim epidemijom gladi) , jedino gde ima nekih zabelezenih tragova kanibalizma je Papua Nova Gvineja i to i tamo je bas ekstremno retka pojava i to samo u nekim zabacenim ruralnim delovima, recimo i na nasim prostorima u Crnoj Gori medju nekim plemenima su zabelezeni tragovi kanibalizma (na taj nacin su plasili Turke) ali to je bilo dosta davno.
 
Baudrillard:
Postoji dobar roman o njemu, Poslednji kralj Škotske:

Uzbudljiva priča o jednom od najvećih tirana Afrike 20. veka. Pripovest njegovog ličnog lekara, govori o narodnom vođi kontroverznog porekla, velike fizičke snage i gotovo mistične duhovne moći, oreolu harizme koja je u isto vreme milosrdna i brutalna, inteligentna i plahovita, intuitivna i razarajuća.

Dok plete mrežu istine i imaginacije, onoga što se zna i onoga što se samo nagađa o Idiju Aminu, pisac nam istovremeno suptilno opisuje vrelo srce afričke Ugande gde je sve moguće, gde ljudi iz neizrecive bede znaju da budu plemeniti i da praštaju, ali i da budu divlji i surovi, baš kao što je i sama priroda koja ih okružuje.

Idi Amin, bez ikakvog formalnog obrazovanja, potekao iz plemena Kakva u velikom siromaštvu, jednog dana odlučuje da se prijavi u vojsku, potpisavši se samo otiskom palca... Odatle kreće njegov vrtoglavi uspon, a uspešna karijera u vojsci vodi ga ka angažovanju u politici. Vrstan sportista, koji je izazvao na borbu čak i slavnog Mohameda Alija, svrgava s vlasti predsednika Obotea kome je dotad verno služio i zbunjuje najviše državnike iz čitavog sveta. Engleska kraljica, američki predsednik, izraelsko rukovodstvo - sa svima njima on se poigrava, sklapa dogovore, a oni ga obasipaju finansijskom pomoći, ljute se na njega ili mu prete, nemoćni da ga zauzdaju ili stave pod svoju kontrolu.

Škotska i Škoti u njegovom srcu zauzimaju važno mesto, on ih smatra ljudima kojima se može verovati i koje želi u svojoj ličnoj gardi. A sve zato što su upravo škotski oficiri pomagali njegovo napredovanje u službi...
Njegova vizija je vizija Ugande kojoj niko neće govoriti šta da radi, koja neće biti talac bilo čije politike, samostalne zemlje koja sama rešava svoje probleme. Takvu viziju Amin ostvaruje, tipično za diktatore - brutalno i, često, svirepo, uz neslućene konkretne metode koje upravo otkriva ova knjiga.
Kliknite za proširenje...

Mislim da je imao izvesne sličnosti sa Pol Potom, odnosno masakrirao je bezbroj intelektualaca, sudija i oficira, a uništio je čitava sela za koja je sumnjao da podržavaju Obotea (bivši predsednik Ugande). Obote je napravio (Englezi mu to nisu zaboravili) jednu kardinalnu "grešku". Počeo je da sprovodi potpunu nacionalizaciju naftnih kompanija, banaka, rudnika i javnog prevoza.

A Idi Amin je kasnije proterao iz zemlje 50.000 Azijata koji su činili srce ekonomije. Izbila je glad, jednostavno više nije bilo prodavnica. Ovo je impresioniralo samoproglašenog "feldmaršala" dr. Amina, koji je voleo da sladoled predsedničkim avionom leti iz Italije na njegove zabave na bazenu. "London Londončanima i Uganda Uganđanima", dobro se sečam njegovih izjava. Imao je uniforme skrojene u stilu Hermana Geringa i kao uzor je imenovao Adolfa Hitlera i mrzeo je Jevreje.

A i mi smo kao bivša Jugoslavija bili "u velikoj meri" prisutni u Ugandi. Prodali smo više od 200 autobusa, kao i nekoliko hidroelektrana u Africi izgradile jugoslovenske kompanije. Ali, Jugoslavija je bila ipak veći saveznik Tanzanije od Ugande, što se na kraju videlo u vojnoj pomoći.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top