Ово су његове речи:
- Ne znam kako bih opisao trenutak kada smo se prvi put poljubili, kao i to kako sam se tada osećao, ali probaću ovako: da je pesma `I am a woman in love` otpevana u muškom rodu, bila bi to moja biografija. Njen pogled i njene usne bile su nešto najlepše što sam ikada video. I sada, posle devet godina kad god začujem njen glas moje srce zatreperi kao krila lastavice koja poleće na jug. Možda sada nekom zvučim malo patetično, ali ono što osećam prema njoj ne mogu da izrazim rečima, jer nisam pesnik, pa ne znam toliko lepih stihova. Ona je moja ljubav, moja svetlost na kraju puta, moj izvor snage, moja podrška, moja ruža u rano proleće i osoba zbog koje bih odleteo na Mesec, pokupio prašinu sa njega i posuo njome put kojim ona hoda -
После девет година забављања, они су се венчали
- Za mene je to bio jedan od najemotivnijih trenutaka u životu. Bio je sunčan dan, a nebo je imalo neku čudno plavu boju koju nikada ranije nisam video. Stupio sam u brak sa osobom koju volim najviše na svetu i to me je činilo veoma ponosnim, a posebno mi je drago što je od tog dana više ne predstavljam kao devojku, nego kao suprugu. To jesu sitnice, ali me one čine ponosnim. Mislio sam da ću biti mnogo opušteniji tokom samog venčanja koje ništa neće promeniti između nas dvoje, ali smo ipak oboje zaplakali kada smo izgovarali sudbonosno DA...
Овај муж, овакав, заиста постоји (ако се потрудите, можете да сазнате ко је он) и написала сам у наслову да је он ИДЕАЛАН (тако и мислим). А шта ви кажете, је ли или ниједа не помињем и то да има мЛооого пара, па сад видите, љубав плус лова, треба ли нешто више?
Kakva si ti to žena koja se ne oduševi kad joj neko istovari prašinčinu sa Meseca na tepih?
I iz njih prepisivao.
)
Ово су његове речи:
- Ne znam kako bih opisao trenutak kada smo se prvi put poljubili, kao i to kako sam se tada osećao, ali probaću ovako: da je pesma `I am a woman in love` otpevana u muškom rodu, bila bi to moja biografija. Njen pogled i njene usne bile su nešto najlepše što sam ikada video. I sada, posle devet godina kad god začujem njen glas moje srce zatreperi kao krila lastavice koja poleće na jug. Možda sada nekom zvučim malo patetično, ali ono što osećam prema njoj ne mogu da izrazim rečima, jer nisam pesnik, pa ne znam toliko lepih stihova. Ona je moja ljubav, moja svetlost na kraju puta, moj izvor snage, moja podrška, moja ruža u rano proleće i osoba zbog koje bih odleteo na Mesec, pokupio prašinu sa njega i posuo njome put kojim ona hoda -
После девет година забављања, они су се венчали
- Za mene je to bio jedan od najemotivnijih trenutaka u životu. Bio je sunčan dan, a nebo je imalo neku čudno plavu boju koju nikada ranije nisam video. Stupio sam u brak sa osobom koju volim najviše na svetu i to me je činilo veoma ponosnim, a posebno mi je drago što je od tog dana više ne predstavljam kao devojku, nego kao suprugu. To jesu sitnice, ali me one čine ponosnim. Mislio sam da ću biti mnogo opušteniji tokom samog venčanja koje ništa neće promeniti između nas dvoje, ali smo ipak oboje zaplakali kada smo izgovarali sudbonosno DA...
Овај муж, овакав, заиста постоји (ако се потрудите, можете да сазнате ко је он) и написала сам у наслову да је он ИДЕАЛАН (тако и мислим). А шта ви кажете, је ли или није
Зашто те је разочарао?....Зато што воли своју супругу...ову буцку. ( Не мислиш ваљда да фолира
Где је овде патетика
joj sto ja ne volim ta `romanticna` seruckanja
idealno nema za sve nas isti kriterijum
