-Savrsenost u smislu zavrsenosti i konacnosti nije moguca posto je ovo dimenzija promene i razvoja. Ne postoji savrsen covek, vec covek u neprestanom razvoju.123loncar: “sve je ovo lepo rečeno ; ali dodao bih još nešto meni jako važno ; naime, postavlja se pitanje šta je to " idealan čovek" ?... kako je do pimovno definisan njegov profil ?... pa kad se njegov profil definiše , treba utvrditi u kojoj je meri on moguć međ ljudima ... i da ne gnjavim , ja lično mislim da je taj " idealan čovek " , ili pak "nad čovek" , pa i onaj jadničak od "svečoveka " ( a kažem jadničak , jer se na našim prostorima doktrinalno forsira ) ; dakle, sve su to doktrinalne manipulacije ( ili kvazi intelektualni pleonazmi - kako bi to okarakterisao onaj veliki nemac, idealista na neki način ),za frustriranje i zaglupljivanje masa ; koje sa umišljenog pijadestala autoriteta , potpomognut velikim bratom religijom , nastoje da unište prosvetiteljski rad spoznaje / belodanih istina / časti / pravičnosti / nastojanja da se destruktivno uređen čovek u obrazovnoj društvenoj fabrici ne očoveči ( ne spozna sebe sama i dosegne svoj balans , harmoniju i sklad sopstvene prirode )... dakle , stojim na stanovištu da svaki pojedinac ( u nekom srednjem svom dobu - kako nagovesti Sofija ) , treba da zvrši u sebi proces raztuđenja i otpočne veliki proces očovečenja , te dosegne ličnu ( kako unutrašnju , tako i spoljašnju ) harmoniju i sklad ; dosegne životno blaženstvo ... a ta lična čovečnost i njeno blaženstvo , različita je od čoveka do čoveka / jer svak od nas je neponovljivi i neobnovljivi kosmički događaj - u kosmosu nema juče već samo sutra /...
...po meni, idealnost pojmovno pripada samo čistom tehnicizmu i to kod tipizacije proizvoda ...ona se tehnički može definisati preko tehničkih karakteristika samih proizvoda ... čak i savršenost pojmovno pripada tehnicizmu... a zajedno ne mogu biti nisačim ovi pojmovi povezani u biološkom svetu živih stvorenja ( ušta ubrajam sve živo postojeće , nama znano i neznano )...
...dakle, čovek je čovek ako je čovek ( za razliku od nečovečnih ili pak destruktivno uređenih i razčovečenih - koji mogu bitno da se razlikuju od nečovečnih ) i ništa više ...”
Idealan covek se neprestano usavrsava, kultivise, ili ako hoces, ocovecuje tako sto prevazilazi nize, sebicne nagone visim “bozanskim” nagonom ljubavi i savesti; covek koji se trudi da u svakoj situaciji deluje pravedno i posteno, a ne sebicno. Marko Miljanov je to lepo izrazio; “ Hrabrost je kad sebe branis od drugih, a cojstvo kad druge branis od sebe.”
Dakle, prema definiciji svaki covek koji smatra da je postigao savrsen razvoj (postao nadcovek) je u zabludi i ne moze biti idealan. Jer, uvek se mora usavrsavati, oplemenjivati, kultivisati, uciti, spoznavati i razvijati da bi se dostizao ideal.
Imamo isto misljenje. S razlogom se kaze: "Lako je biti dobar u dobrom." "Na muci se poznaju junaci." Cojstvo zahteva svestan izbor, doslednost i istrajnost da se odoleva iskusenjima u zivotnim teskocama. To je razlog sto samo najsvesniji i duhovno jaki izaberu humanost i postenje.