sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Tiha i topla noć mami napolje. Kao da nije zima, kao da nije sam kraj godine. Jedino, izgleda, ovo ludo vreme udara kontru kalendaru što tvrdoglavo trči napred, a mi svi, posebno moja struka, kao gonjeni jurcamo kroz vreme...ma šta „kao“ ...i jesmo gonjeni. Sad, kad u ranojutranjoj tišini razmišljam, svake godine je sve luđe ebote
I svake godine misliš da ne može biti gore, napornije, stresnije, sirotije, kad ono.....iznenađenjeeeeee !!!! hahahahaah počev od vremenskih prilika, preko pameti nam državne do ljudi i čitavog spektra svakakavih karakternih osobina i sudbina. I uopšte nemam osećaj da je Nova godina.....ama ič 
Taj nedostatak osećaja samo uvećava onaj drugi osećaj da je loše svuda...mnogo loše. Ipak, nadu daju oni ljudi, mlađi ili stariji, svejedno je, jer je karakter tako individualna stvarčica, na koje tako jurcajući kroz život naiđete, tačnije, život vas s razlogom sudari sa njima. Oooooo da, ima prelepih ljudi verujte mi, duševno i karakterno lepih (lepa duša ide uz dobar karakter, a obrnuto nikako) i to na mestima na kojima ih ne bi nikad očekivali.I baš o toj lepoti i sreći što se sudarih sa jednim takvim lepim primerkom razmišljam dok ovo toplo veče hoda u susret jutru. Takvi ljudi prosto zasijaju kao zvezde međ svim ovim karakternim i finansijskim sivilom. I nekako mislim, kako li se samo pronađu? Mora da ima nešto što ih dovodi, jer su to uglavnom neke ekstremne situacije. Ne znam šta je, ali znam da sam srećom počašćena zbog tog upoznavanja....još jedan divan karakter u mojoj zbirci. Hvala živote.
Prošeta mi mislima i sećanje na današnji telefonski poziv.
„Samo da ti čujem glas, znam da ne znaš koji je dan i smena, pa da te podsetim, sutra radimo dnevnu smenu, nemoj dugo da ostaješ“.
Eto, zato sam rano došla s posla, zbog tog osećaja vrednosti koji ovakav poziv izaziva. Posle mnooogo godina braka, ovako jednostavno sve rečeno, verujte mi, osećam se veličanstveno u svim pogledima. Hrana za snagu......ljubav i poštovanje. Odmarala sam kući, mažena, gošćena i okružena ljubavima, dvonožnim i četvoronožnim, koje blaže brige. Tako prija sve to, tako puno kaže.....sve što treba. Lek za umor, lek za teške dane.
Sedim u letnjoj kuhinji utonula u ove lepe misli slažući dan, kao i uvek. Prosto moram da odsedim sama sa sobom. Cigareta dogoreva. Dva gutljaja crnog čistog vina, što lenjo leže na dnu čaše, prave joj društvo. Mrki i Mara su već izvršili komandu odlazeći na svoje jastuke da spavaju. Vrata ostaju otvorena (još nisu naučili da ih zatvore hahaha) dozvoljavajući toplo-hladnom vazduhu da se obavije oko bosih listova. Baš prija pramen hladnoće koji budi nerve donoseći osećaj životnosti i želje da se zavučem u krevet.
Ruka me grli i privlači sebi. mmmmm....tako mnogo reči bez reči...na leđima toplo, pogled slobodan....borovi dremaju u toploj noći....dubok uzdah im reče „laku noć“...
PS Dobro jutro spavalice...
..toplo jutro....da me ova rospija ne tera da gledam u kalendar, ubio me bog ako bih znala da je kraj godine ...sve luđe i luđe majkumu ....lepo ja pisah o kušuljicama belim s duuugim rukavima a bez rukava 
....vikajte me vidovita Ljiljka 
