(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
I VIDEH.....DUŠU
Pre......
Prazno je, tek po neki prolaznik užurbano hoda. I harmonika.....tiho, nežno.....kao milovanje.....vijori zvuk, penje se u susret sunčanom jutru....igra sa zracima svetlosti ples.....lete nežne note u susret danu ...u susret meni. Ispred restorana sedi čovek sa svojom ljubavlju. Možda sam negde pomenula da me svako veče, od kako je lepo vreme da se uveče može biti napolju, ispraća sa harmonikom kada podjem kući. Dok čekam da kola stignu po mene slušam i lepo je......jako lepo. A on, taj gospodin, uvek je uredan, nekako smeran, skroman.......ma prosto ga ne vidiš već samo čuješ harmoniku onako diskretno da ne smeta gostima u bašti restorana......to ljubav svira....ljubav muzičara. Sve ljubavi su iste.....sjajne i prosto zrače. To stvaralaštvo peva, svira, piše, tkaje ili kuje gvoždje.....ljubavi su bajne.
Prilazim mu.....prosto me iznenadjeno gleda i mirno, nežno lice čoveka ozari osmeh. To je lice naviklo da bude unutra, da misli i oseća.....blago, belo lice starijeg čoveka. Još na putu do njega sam izvadila novčanik i pogledala koliko novca imam.......ne želim da mu bude više neprijatno nego što već jeste dok ja čeprkam po novčaniku pred njim....neukusno je i degradirajuće za njega.
„Dobro jutro“ rekoh
„Dobro jutro“ odgovori
Spuštajući novac u crvenu plastičnu činiju od sladoleda govorim
„Ispraćate me svako veče muzikom, sada ste počeli i da me dočekujete“
„Ali gospodjo.....pogleda u činiju. Prekinuh ga podizanjem ruke.....da muzika ne smeta možda?“
„Taman posla ......divno je“
Udjoh u centar sa osmehom......i ne osećam muku od mirisa pekare, i ne osećam ustajao vazduh u hodniku.....osećam samo ovaj divan zlatan dan.
Sad...
Juče.....kakav prekrasan dan. Kao da nije decembar....sve je nekako...neobično. Dugo sam spavala pa onda lagano uzimala deo po deo tog lenjog jutra. Tako prija jer retko koje moje jutro tako tiho teče. I psi su zbunjeni hahaha Do kapije me ispraća Meš.
Vreme klizi...polako....skoro sneno....raduckam....pa se dopisujem...pa opet red rada....slaže se dan kao gibanica...i zove me napolje. Zaključavam i odlazim na Savu...Puna je kao oko šetača, dece, plača, bicikala, pasa, smeha i vike dečaka a i odraslih koji igraju fudbal...reči lete mojom obalom pa sve nekako dodju osunčane.Sedam na omiljeni mi splav. Sva mesta pored vode su zauzeta, na žalost, pa se smeštam za maleni sto....upadam u fotelju od pletenog pruća....dubok uzdah...mmmmm....krenu duša da putuje sa suncem...sa zrakom iznad vode...ogleda se u vodenom ogledalu....topla bela čokolada sa šlagom stiže nečujno za moj sto....tromo se podigoh iz fotelje....srknuh malo ....toplo i slatko na nepcima ...prija ....spušta se niz grlo i vraća me u tihi dremež....sklapam oči....duša sama kreće na put za nigde....a na njoj, milion malenih talasa igraju igru osmeha...lep dan....zna sudba da mi je preko potreban baš ovakav...sam u sebi....sam za sebe...lenj....tih....sunčan....samo moj...
Vraćam se nazad uživajući u zelenom, zlatnom, crvenom.....šušti ovaj dan pod nogama u svim bojama ..i nebo sa oblacima kao vatom...oblaci k’o uštipci, napisah u jednom tekstu hahaha. Prolazim kroz tržni centar koji je u sklopu bloka zgrada ....čovek sedi ispred zida jedne od njih i svira harmoniku....prodjem... pa zastanem...sudar intuicije i osećaja.....okret....prebiram po novčaniku.....spuštam novac u crvenu kutiju od sladoleda...pogledi..dva para očiju i dva osmeha...ipak polazim....opet zastajem....ne da mi taj čekajući osećaj da odem...okret...
„Da li ste vi svirali u onom tržnom centru prošlog i pretprošlog leta...onde ispred restorana....uglavnom uveče i svega par puta ujutru?“
“Jesam“ Da nisam možda smetao gospodjo?“ nekako....kao da bojazan pita.
„Ne, ne....taman posla...kakvi smetali, naprotiv. Prijalo mi je jako. Radila sam od ranog jutra do uveče....svako veče ste me ispraćali muzikom. Divno je bilo kad posle napornog dana u zatvorenom i pored kompjutera izadjem u večernji žamor ....dok čekam da muž ili sin dodju kolima po mene slušam vas....kao da me ispraćate kući ....kao da muzika ispraća umor....divno je bilo“
Nelagodnost pobeže sa lica i pojavi se opušten osmeh.
„Drago mi je.....ne možete zamisliti koliko. Sviram za svoju dušu, kad poželim...volim da sam napolju...to je moj ventil, a kane i neka para mada to nije presudno. Ima mnogo dana kada nema ni dinara....a ja opet sviram. I danas sam ovde zbog ovog sunca...vidite kako je divno...prosto zove.“
Rekoh mu....”šta mislite zašto sam ja zaključala kancelariju i otišla na reku….iz istog razloga....moj ventil je pisanje….dosta sam za kompjuterom…u jednoj priči ste i vi….i u jednoj pesmi kada ste prestali da svirate na tom mestu….kada je došla jesen”
Osmeh oivičen borama smejalicama pomalo iznenadjen mojom otvorenošću pa mu bi malkice neprijatno reče...” Onda odem negde gde je zatvoreno….vetar mi smeta a tamo baš vuče promaja.Kod restorana dok sam svirao, tamo kod vas, dolazio je uveče jedan čovek….stanuje u zgradi preko puta….sedne pored mene, zapali cigaru i kaže da uživa. Kako čuje harminiku tako dolazi sa hoklicom hahaha Pričamo, smejemo se….lepo je to biti sa ljudima. I na pijaci sve ljude znam…jednostavno volim to.
“I ja uživam u svemu tome….samo što ne mogu tako kao vi jer život mi donese nešto drugo, ali našla sam način da budem sa ljudima.
Nastavismo da pričamo o koječemu….lako…prosto kao da znamo….u stvari, znamo se…
"Razumemo se vi i ja Ljiljo…videćemo se”
Pogledah u ruke što nežno miluju dugmeta na harmonici iako ona ćuti….prosto su prsti samo tu….i videh dušu…
“Videćemo se naravno….drago mi je bilo što sam vas našla….moram sad poći Zorane”
“Prijatno Ljiljo i sretan rad”
Isprati me muzikom ....bez okretanja sam samo podigla ruku u znak pozdrava...onda sam se okrenula....gledao je za mnom i svirao sa osmehom na licu....i ja sam sa osmehom nastavila dalje koračajući po muzici….u susret jednoj šarenoj lepotici koja mi se našla na putu….i koja je kako se ispostavilo skoro... pa profi pozerka hahaha
PS Laku noć dobri ljudi.....uz zvuke.....duše....što piše ...
divno, oduševila si me....kao i svaki put...