(priče o kerećim ljubavima)
I TAKO...
I takoooo.....vi idete pešice do šetališta, livade, parkića i bogu dušu ispustite dok stignete od cimanja, bacakanja, priče, vučenja, uplitanja oko nogu, presretanja zaprepšćenih šetača......znam........znam......i vaš sjajni pogled polako počinje da bude nervozan i mat hahahahaah .....glas dobija neki drugi ton....kreštav.
E, kad stignete, pustite psa sa povodca.........ODMAH, VEĆ PRVOG PUTA....Greška je ako ga držite vezanog. Odvežite povodac i pas će biti tu, oko vas.....ma neće da se pomeri dalje dva-tri metra. Ma ne bre zato što je dobar, pametan i sluša......već zato što se PLAŠI nepoznatog. Plaši se da se odvoji od vas.......ali, da vas utešim, to će ga vrlo brzo proći hahahaah.i vi ćete iznenadjeno.......bolje reći zaprepašćeno, da ugledate jedno divno neustrašivo i totalno brljivo štene koje juri kao vetar na svakog psa koga vidi, na svaka kolica, za svakom pticom, za svakim cegerom za pijacu pokušavajući da gurne glavu da utvrdi šta je dotična pazarila, da jede svašta i naravno, kao svaka pametna i misleća živuljka neće hteti da vam pridje da ga vežete a na vaše uporno i sve histeričnije dozivanje, zapravo dranje, će se mrtav ladan oglušiti ne konstatujući vaše prisustvo ama ič ....da, da....zvuči neverovatno.....ali dragi moji to je VAŠE štene. I ovako je u mnogo slučajeva.....ali, paščad nije kriva. Oni samo rade sve ono što rade sva mladjana stvorenja ovog sveta. E, sad, ako štene ima sreće u životu onda mu zapadnu misleće gazde. Dakle, gazde mislite u svakom momentu, posmatrajte i spram kerećeg karaktera i interesovanja donosite mere vaspitanja. One su vrlo slične merama vaspitanja koje primenjujemo kod ljudi.....mada ljudi to ne žele da priznaju.
Moj kum, forumski naravno, nikako da pusti keružu sa povodca. Plaši se da će da ode, pobegne, da neće da se vrati. Ja odovud vičem
„Kume, puštaj psa“ pa lepo ukrasim sa ovim smajlićima....a on otud odgovara
„Kumo, ne smem.......sutra ću“ ....i isto udari smajliće.
Sutradan opet......ja se isto dernjam odovud a on odonud ......i smajlići se deru
I tako.....ide vreme .....i smajlići....objašnjavam da će porasti keruša, da će tek onda biti problem......sve moj kum razume ali devojka tj. keruša je i dalje strogo na povodcu.
Jednog dana kažem „Kume, puštaj kera * ***** ********“ sama sam se pozvezdastila da se zna....znam ja red....ne htedoh da čekam da me Krstarica obaspe zvezdicama ....moj kum napokon shvati vrlo ozbiljno šta mu rekoše zvezde i pusti pašče. Sirota, bila je zaprepašćena ali i dobra.....ima kum sreću pa mu je keruša dobra kao dobar dan inače bi se i sam pozvezdastio.
Ipak, neka pravila važe za sve vrste pasa ......Kada štene pustite sa povodca, ono će njuškati tu oko vas. Ostavite ga tako pet minuta, stojte pored i ne skidajte oči sa njega. Zatim mu kažite „dodji“ (to je već naučeno u kući) i štenac će prići. Sledi keksić i vezivanje. Nastavljate dalje šetnju komandom „idemo“.....nekih pet minuta a zatim ga opet pustite. Pas će otići sada još dalje od vas.....ne uzrujavajte se......vratiće se.....opet „dodji“, nagrada, „idemo“......i tako više puta. Na istom mestu gde ste ga na početku šetnje odvezali, sad ga vežite i na povodcu kući.........nadam se da ste se odmorili za povratak kući koji će ličiti na dolazak......Nemojte biti lenji da gledate u psa, nemojte da dajete bar te dve-tri prve šetnje da ga prolaznici maze....i gledajte da to bude neko mesto gde ima manje ljudi ili bar odaberite vreme kada ih ima manje. Dakle, ne radi se ni o kakvoj laganoj šetnji u kojoj ćete uživati već o radu. Posle ide uživanje. U početku, uzvodite psa uvek na isto mesto. Ono mu postaje poznato, njegovo, pas je smiren jer je na svom terenu, njegove reakcije će vam biti poznate što nije slučaj kada je na nekom novom mestu. Nikada ne zaboravite da psi osećaju mnogo više od nas i uvek će vam reći šta su osetili. Vaše je da naučite da to razumete....e, onda ćete lepo razgovarati. Pa i ljudi se ne razumeju iako govore istim jezikom ali nauče ako žele. Pravilo je da kada nečemu učite psa postojite samo vi i pas. Posebno se ovo odnosi na period do godinu dana jer im je koncentracija slaba, zapravo kratkotrajna a znatiženja ogromna i svako ometanje vas zapravo vraća korak unazad.
Eh, da......prve dve-tri šetnje ne nosite nikakve igračke jer pas treba da njuška, da upozna mesto, da zapamti druge mirise ....igranje mu samo skraćuje vreme učenja.....on bi da njuška, nešto mu je privuklo pažnju a vi ga zovete na igru i onda je rastrzan da li da ugodi svom instiktu ili vama.....ugodiće vama jer, neverovatna je ta ljubav kereća.....ali bukvalno neverovatna. Jedina vrsta ljubavi koja nema granice...ali samo zato što na obe strane ljubavi nisu ljudi.
Da se razumemo.....mnogo volim, mnogo vrsta ljubavi živi pomireno u meni....nekad bukte, nekad su tihe, nekad svadljive, nekad ranjive, stroge ili plačljive, usta ne zatvaraju ili su ćutolozi.... volim svoje, volim prijatelje, ljude, prirodu, život......i pse...Ta ljubav prema psima vas oplemenjuje, tera da vidite, da osetite, oštri intuiciju ....to je zaista ljubav za ceo život.....kereći život.
Raspekmezila sam se.....moja Maza je matora.....ima 13 i po godina ....i tako.....
