(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
I STRAH IMA OSMEH
(DEO 2.)
Uf…..teško je biti roditelj….mnogo teško. Znam da želi motor…već godinu dana mi priča o tome. Znam da je prešao više od 80.000 km sa kolima plus kombajn, traktor….znam da zna da popravlja, da stalno uči, da sam održava svoja kola…..a ta kola su Jeta stara kao I on I da je perfekcionista. Sve mora da bude ispravno, lampice da svelte, motor da prede, znam da je odrastao uz mašine….voli ih, razume, održava…ima osećaj, znam da je položio vožnju iz cuga, da je vozio I sa instruktorom I po centru grada I gde ne idu oni koji su na obuci. I znam da je dobar I suguran vozač.ipak, plašim se….promislih, dok ne završismo kupovinu ….brzo mislim hahahaha….pa kući da vrebam momenat. Znam kakav je moj čovek……prvo će reći NE iako sinu veruje kao sebi ali ima I strah….pa će reći hoćeš ti da budeš kriva ako mu se nešto desi……e, na ovakve izjave ja odlepim načisto…..Ne mislim da je iko kriv ako se bilo kome nešto desi, osim kada roditelji ne vode računa ….ali ovo naše dete nije iz te priče, a ni roditelji mu vala nisu. To je glupo..unapred odredjivati odgovornost, unapred nekog okrivljivati samo zato da bi skinuo samoodgovornost ….pa može svakome svašta da se desi I dok prelazi ulicu. Jeste da je rizik veći ako vozi motor, ali to je rizik koji treba sagledati u okviru svake pojedine ličnosti a ne paušalno govoriti. Uopšte me izlude sve opšte pretpostavke, sve generalizacije….jer čovek je jedan I u svakom pojedinom slučaju treba doneti rešenje koje ne bi bilo dobro za nekog drugog pojedinca jer mu ne odgovara. Kada donosim odluku za dete, pa I za svaku pojedinu osobu što me u životu sretne I malo zadrži moju pažnju, uvek se trudim…I ne polazi mi uvek za rukom, da sagledam što više detalja…kao slagalica…..svako je slagalica I ne postoje dve iste. Pa I ovo naše dvoje dece ako naprave istu grešku ne kažnjavamo jednako jer nema efekta zbog različitosti karaktera.
Kada smo ćera I ja sredile namirnice, sedosmo sin, Maca I ja…ćera odleprša negde sa drugaricama…..dete je reklo da je video motor I da ga želi I da sam ja saglasna……ne pomažem mu, mora da proba sam da kaže šta hoće, da bude čovek tu licem u lice sa jačim muškarcem od sebe…ali sam tu…..nema šansi sam da se izbori. Maca me pogleda…….i sve što sam gore rekla je bilo u tom pogledu, pa je pričao kako je to to rizično zbog zdravlja, vetra, snega, sunca, kiše, saobraćaja…zna on to vrlo dobro jer je I sam vozio I bio ni nalik našem sinu po ponašanju. Na sinovljevo pitanje zašto ne može odgovor je u Macinom stilu “Ne može jer ja hoću mirno da spavam”……e, tu sam te čekala…..baš na toj krivini u tvom mirnom snu….sledeća krivina je moj miran san koji držim u sebi ne opterećujući nikoga.