...i,- samo gazi...

...ako sretnes prijatelju
nekog
da bude takav
kao ti sto si
kazi mu
da me ne sreta
i ne okreci se
nema nista iza tebe
osim zarastanje presjecenog zraka
i glupo vjerovanje
kako vjetrovi pocinju
sa mjesta viseg pritiska
sve pocinje
iz nepritiska
iz slobodne maste
i taj dio sto valja u Velikoj Kori
kao i sve
prijatelji upropaste
necu da plivam u pravcu praznine
niti da sadim nekakve biljke
nece sebe 'objasnjavati suncem'
necu da budem nista drugo
kad ne umijem
kao i svi Vi
da covjek budem
ne ide me
i nece mi se...
...eto tako ...
i,- samo gazi...
 
Kliknite za proširenje...
Ko zna šta je čovek? Ko je zaista čovek? Vi tražite nešto više, dublje i značajnije u sebi i životu. Nije lak život tragaoca... Sa mesta višeg pritiska ili nepritiska, tek, put dalje ide i kuda vodi ne znamo. Želim vam onakav put na kome ćete naći ono šta tražite... :):zag:
 
"Gospodine, ovo nije ljudska, ovo je Božija zemlja. Stoga, bez obzira šta se dogodi, samo sedite i ništa ne brinite!"

Noć pre nego sam se rastao sa njima, sanjao sam zastrašujući san. Nalazio sam se u gustoj, mračnoj šumi; džinovsko okruglo kamenje je ležalo razbacano između ogromnog drveća nalik prašumskom. Bio je to herojski pejsaž prvobitnog sveta. Iznenada sam začuo prodoran zvižduk koji kao da je odjeknuo kroz celi univerzum. Kolena su mi drhtala. Nastala je lomnjava u žbunju, odakle je izleteo ogroman vučjak sa zastrašujućim, razjapljenim čeljustima. Krv mi se sledila u žilama. Vučjak je projurio pored mene i najednom sam shvatio: Divlji Lovac naredio mu je da odnese neke ljudske duše.
Probudio sam se smrtno uplašen. Znao sam da je nastupila januarska Sezona duvanja roga. Divlji Lovac je iskočio iz Legende o Gralu i te noći je lovio sa svojim vukovima neverne duše prijatelja, noseći ih u širu oblast bića, u celinu prirode i duha gde su razrešeni svi sukobi i protivurečnosti.
Krenuo sam istog trenutka kući i dok sam putovao noćnim vozom osećao sam veliku tugu, ali u dubini svoje duše nisam bio žalostan; neprekidno sam čuo muziku za igru, smeh i razdragane glasove...
:zag:
 
...ovo pisanje uvodi u misterije i legende koje su arhitematika svih malo upucenijih etnologa , ronioca u daleki 'primitivni' svijet civilizacije ali one civilizacije, gdje 'teske probleme ne resavaju pogodjeni nego,- zaduzeni za to...kao sto rece moja Prijateljica,- Lovci...Lovci koji ne uvijaju nego pameti tj. samom sebi dovedu te zalutale kao sto po Vojvodini pas Pulin stadu radi a u legandama Lovci u misterijama duhovi li tzv. andle zastitnici i plemena i naroda...od Here do Odina...kod nas toliko pominjanih zmajeva koji su to zastitnistvo jedino ' naplacivali' otimajuci ljubav pojedinim kraljicama ili Prima_Damama...
Tako...hvala Ti Prijateljice na blejkkovski komentar...:hvala:
 
i samo gazi , gazi
a ,
kad su bili deca ,
koja se neznaju ,
ona nije bila ništa ....
ama baš ništa...
nije bila ,
čak ,
ni nepostojanje....
kad su se slučajno sreli ,
tamo u hladu školskih breza ,
ona se rodila ,
kao dečiji pogled ,
slučajan - bezazlen ;
sramežljiv ,
i ništa više ....
posle su se sretali ,
i sretali ...
ona je iz pogleda izrasla
oha , ha .- u nešto veliko ,
veliko i životno značajno ;
pa je prerasla očijukanje ,
koje se danima ,
i danima , pretvoralo u strast ...
niko nije ni primetio ,
kad ona izraste u strasan život ;
koji potraja ,
potraja - baš prilično ....
kako su starili ,
ona se krila u sećanje ,
od svih , pa i od njih ;
tako to ide ,
tako treba ....
a kad odoše ,
ona pređe u priče - poznanika !
kad i ovi odoše ,
u nepostojanje ,
ona izčile- kao i da nije bila ....
sad tamo
duboko , duboko ,
u nepostojanju boravi ;
i nikad nije ,
za ove današnje ,
ni postojala !
 
...loni ide putevima suprotnim
da bi se sreli
i jedan drugom
kartu za predstavu istu
uzeli..iste teme naslovi i
i vrijeme stvaranja
pjesnici ce zapistati razlicito
a profesori na sto mogucih varijanti
i nikad se sresti nece...Loni...:hvala:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top