...онда се не догоди ништа. Чак ми није ни узвратио праћење. И ја данас, не буди лијена, скокнем у свој омиљени кафић, попијем кафу са другарицама из Гимназије, потрошим последње паре на нови новчаник (оптимизам lvl pro) и проведем сате чекајући га. Успут разговарам са његовим радним колегом, сазнајем баш доста тога, добијам и пар савјета, између осталог и да га ухватим насамо и позовем на кафу. Онда одшетам и одем да поједем нешто. Вратим се, он ту. Причам са њима двојицом, он кроз причу провлачи како је срећно слободан и ужива, на шта одговарам да сам престала да слушам након ,,слободан". Беспотребно је рећи да ме је чињеница да он нема дјевојку одушевила. (иако му то нисам рекла) У том моменту његов колега излази, вјероватно због савјета који ми је дао. И кажем ја њему:,,Мене људи не одбијају кад их позовем на кафу, а не бих да те гњавим." И бла бла, углавном договорили смо се за кафу за уторак у поподневном термину. Јесте мало пензионерски, али ОК. Термин штима и мени и њему, што је најважније.
Е сад. Ја не знам шта да радим. Стријелац је (и ја сам), дакле треба да будем директна. Тако каже хороскоп.
Али, свиђа ми се, ergo, не смијем... (?????)
Према томе, план је да нема плана. Импровизација мајка.
[...TO BE CONTINUED...]
Е сад. Ја не знам шта да радим. Стријелац је (и ја сам), дакле треба да будем директна. Тако каже хороскоп.
Али, свиђа ми се, ergo, не смијем... (?????)
Према томе, план је да нема плана. Импровизација мајка.
[...TO BE CONTINUED...]