(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
I DANAS ĆU
Juče ujutru je umro čovek sa velikim Č. Onaj isti koga smo posetili u bolnici u Nišu.
Nisam mogla otputovati sa Macom da se pozdravimo. Moja moranja su ....takva.
Juče ujutru je umro čovek sa velikim Č.
Iza sebe je ostavio ogromno bogatstvo u svima nama.
Tragovi
...........
Juče sam kopala korov. Kopanjem vadite biljku sa korenom. Ako samo plevite, ona i dalje niče. Nošeni vetrom života ne stignemo da plevimo stalno, i eto nje sa sve semenom koje svud rastura.
Juče sam ledeno i svesno sekla sebičluk i sadističko psiho maltretiranje, manipulaciju. Naterana sam da branim. I opet ću, samo li se ponovi. Ne napadam, tolerišem, ne provociram, ne osuđujem, ne sudim, ali umem da branim.
Destrukciju možete samo destrukcijom ubiti...vađenjem sa sve korenom, da bi cvet mogao da živi.
..............
Juče sam uradila sve kontne šeme
....i ispravno rade 
...obeleh od zagrada, velikih, malih, zvezdica, cifara, slova, svakakvih crta 
...........
Juče uveče sam gledala i slušala gala koncert Bečke filharmonije na RTS digital. Onaj napolju. Osetila sam zeleni vazduh umotan u note. Tako prija....najviše Korsakov.
Umor slaže dan na police.
Juče sam pokazala ljubav, poštovanje.
Juče sam isto to primila.
Juče sam bila tužna.
Juče sam bila radosna.
Juče sam bila neustrašiva
Juče sam bila prestrašena.
Juče sam bila kao zemlja jaka.
Juče sam bila kao slamka slaba.
Juče sam bila žena, majka, prijatelj, privatnik,
i danas ću.
PS Dobar dan blogeri.......
