- Poruka
- 25.130
U poslednje vreme cesto dobijamo cirkularne mejlove preporuke klijentima domacih banaka u cilju zastite od phishing prevara.
Takozvani PHISHING ("pecanje" - "pokusaj kradje podataka korisnika interneta putem falsifikovane veb stranice/e-mail adrese") i slicne internet prevare nisu novost i godinama su aktuelne u svetu, Srbija i uopste zemlje sa ovog podrucja zbog opste poznatog standarda nisu bile primamljive za hakere, no u poslednje vreme je i kod nas primecen taj trend, konkretnije rast sve sofisticiranijih malicioznih/zlonamernih e-mail poruka “neovlascenih” lica na srpskom jeziku koja se lazno predstavljaju iza imena banaka u kojima mozda imate otvoren bankovni racun u cilju kompromitovanja i zloupotrebe vasih podataka i finansijskih sredstava, navodeci vas da kliknete na odredjeni link ili fajl (najcesce *.PDF) koji u sebi cesto sadrzi sakriven maliciozni kod.
Samim tim u cilju prevencije ne bi bilo lose da:
1. Uvek proverite e-mail adresu posiljaoca.
Proverite da li je poruka zaista stigla sa adrese banke u kojoj imate otvoren racun, cak i razlika u samo jednom slovu adrese jeste alarm da neko pokusava da vam kompromituje podatke.
Primer:
Validna adresa: @posted.co.rs Maliciozna adresa: @poosted.co.rs ili posted.me ili @posteed.co.rs …
Validna adresa: @voban.rs Maliciozna adresa: @voban.me @voban.nr @vobah.rs @v0ban.rs …
2. Uvek obratite paznju na fajl koji dobijate i koji je ubacen u e-mail prilog/attachment, fajlovi koje dobijate od banaka uvek imaju jasan, logican i tacan naziv, ukoliko je naziv predugacak, nerazumljiv ili sastavljen od nelogicnih kombinacija slova, brojeva i drugih karaktera nemojte ga otvarati.
3. Obratite paznju na pravopisne greske, najcesce se takve phishing poruke mogu prepoznati po pravopisnim greskama ili nelogicnim tekstovima ali to nije uvek pravilo.
4. Osetljivi podaci.
Banke NIKADA ne traze od vas putem mejlova sifre, lozinke i PIN kodove, ukoliko je to slucaj kontaktirajte svoju banku putem telefona ili idite licno u njihove prostorije radi konsultacije.
5. Previse dobro da bi bilo istinito.
Ukoliko dobijete poruku da ste dobili nagradu, nasledstvo i slicno ne treba reagovati bez prethodne provere. Takodje ukoliko se u primljenom mejlu od vas ocekuje da HITNO reagujete na nesto u nenormalno kratkom roku (najcesce u 24h), opet proverite pre nego sto reagujete.
6. Antivirus.
Obavezno imajte instaliran antivirusni softver kojeg redovno azurirate jer vas cesto moze postedeti glavobolja i spreciti infiltraciju virusa i slicnog malicioznog softvera cija je svrha kradja podataka ukljucujuci i podatke vasih bankovnih racuna. Jer takvi “virusi” cesto nece usporiti vas racunar niti ce na bilo koji nacin poremetiti njegov rad vec ce samo prosledjivati osetljive podatke koji se nalaze na njemu, sto vam moze dati lazni osecaj kako je sve u redu.
U sustini pokusajte da kontakt sa vasom bankom sto vise kanalisete putem telefona ili fizickim odlaskom na njihov salter kako biste sve ove rizike sveli na minimum.
Takozvani PHISHING ("pecanje" - "pokusaj kradje podataka korisnika interneta putem falsifikovane veb stranice/e-mail adrese") i slicne internet prevare nisu novost i godinama su aktuelne u svetu, Srbija i uopste zemlje sa ovog podrucja zbog opste poznatog standarda nisu bile primamljive za hakere, no u poslednje vreme je i kod nas primecen taj trend, konkretnije rast sve sofisticiranijih malicioznih/zlonamernih e-mail poruka “neovlascenih” lica na srpskom jeziku koja se lazno predstavljaju iza imena banaka u kojima mozda imate otvoren bankovni racun u cilju kompromitovanja i zloupotrebe vasih podataka i finansijskih sredstava, navodeci vas da kliknete na odredjeni link ili fajl (najcesce *.PDF) koji u sebi cesto sadrzi sakriven maliciozni kod.
Samim tim u cilju prevencije ne bi bilo lose da:
1. Uvek proverite e-mail adresu posiljaoca.
Proverite da li je poruka zaista stigla sa adrese banke u kojoj imate otvoren racun, cak i razlika u samo jednom slovu adrese jeste alarm da neko pokusava da vam kompromituje podatke.
Primer:
Validna adresa: @posted.co.rs Maliciozna adresa: @poosted.co.rs ili posted.me ili @posteed.co.rs …
Validna adresa: @voban.rs Maliciozna adresa: @voban.me @voban.nr @vobah.rs @v0ban.rs …
2. Uvek obratite paznju na fajl koji dobijate i koji je ubacen u e-mail prilog/attachment, fajlovi koje dobijate od banaka uvek imaju jasan, logican i tacan naziv, ukoliko je naziv predugacak, nerazumljiv ili sastavljen od nelogicnih kombinacija slova, brojeva i drugih karaktera nemojte ga otvarati.
3. Obratite paznju na pravopisne greske, najcesce se takve phishing poruke mogu prepoznati po pravopisnim greskama ili nelogicnim tekstovima ali to nije uvek pravilo.
4. Osetljivi podaci.
Banke NIKADA ne traze od vas putem mejlova sifre, lozinke i PIN kodove, ukoliko je to slucaj kontaktirajte svoju banku putem telefona ili idite licno u njihove prostorije radi konsultacije.
5. Previse dobro da bi bilo istinito.
Ukoliko dobijete poruku da ste dobili nagradu, nasledstvo i slicno ne treba reagovati bez prethodne provere. Takodje ukoliko se u primljenom mejlu od vas ocekuje da HITNO reagujete na nesto u nenormalno kratkom roku (najcesce u 24h), opet proverite pre nego sto reagujete.
6. Antivirus.
Obavezno imajte instaliran antivirusni softver kojeg redovno azurirate jer vas cesto moze postedeti glavobolja i spreciti infiltraciju virusa i slicnog malicioznog softvera cija je svrha kradja podataka ukljucujuci i podatke vasih bankovnih racuna. Jer takvi “virusi” cesto nece usporiti vas racunar niti ce na bilo koji nacin poremetiti njegov rad vec ce samo prosledjivati osetljive podatke koji se nalaze na njemu, sto vam moze dati lazni osecaj kako je sve u redu.
U sustini pokusajte da kontakt sa vasom bankom sto vise kanalisete putem telefona ili fizickim odlaskom na njihov salter kako biste sve ove rizike sveli na minimum.
Poslednja izmena:
Posebno je pitanje kako znaju ko je štediša koje banke? Npr. ja imam par miliona u švajcarskoj banci, ali nikada nisam dobio takav ili sličan e-mail od 'njihove' banke! 
