Hvatač pacova iz Hamelna

[Nina]

Pan Piper ili Hvatač pacova iz Hamelina je lik iz legende nastale u gradu Hamelin, Donja Saksonija, Nemačka

U gradu Hamelnu, u nemačkoj pokrajini Saksoniji, pacovi su se razmnožili do te mere da je gradonačelnik, očajan, prihvatio ponudu čudnog neznanca: svirača obučenog u šarenu odeću, koji je obećao da će grad osloboditi svih pacova, za novčanu nadoknadu od hiljadu guldena.
Svirač je odradio dogovoreni posao: zvuk njegove magične frule odveo je pacove iz grada, sve do obližnje reke Veser, gde su se svi udavili
i Hameln je tako postao slobodan od ove napasti.

Međutim, gradonačelnik nije ispunio svoj deo pogodbe; priče se, u raznim verzijama, na tom mestu malo razlikuju: po jednim, on sviraču nije platio ništa; po drugim, dao mu je samo neku sitnu, beznačajnu sumu; po trećim, čak ga je optužio da je sam doveo pacove u grad, kako bi mogao da od njega iznudi veliki novac. Sasvim svejedno, svirač je je otišao ljut i obećao da će se osvetiti.

I zaista, nešto kasnije po priči, to se desilo na praznik Svetog Jovana i Pavla, 26. juna, kada su svi odrasli stanovnici Hamelna bili u crkvi, svirač se vratio, odeven u zeleno. Ovog puta je muzika njegove magične frule namamila decu koja su ostala u kućama – njih tačno sto trideset – da ga slede, izvan gradskih zidina, sve do pećine u koju su zajedno ušli, i posle ih više niko nikada nije video.Navodno, samo troje dece je izbeglo ovu tužnu sudbinu: jedno je bilo hromo, i nije moglo da hoda dovoljno brzo; drugo je bilo gluvo i nije čulo muziku gajdi; treće je bilo slepo i nije videlo ulaz u pećinu; njih troje su se vratili u grad i odraslima rekli šta se dogodilo.

Ova legenda je, u evropskom folkloru opstala preko sedam vekova i na nju često nailazimo u spisima raznih autora, od Getea i Braće Grim u nemačkoj, do Roberta Brauninga u viktorijanskoj engleskoj književnosti. U nekim njenim verzijama, deca nisu nestala u pećini, nego su odvedena u čudesno lepu zemlju na mitskoj planini Kopelberg u Transilvaniji (današnja Rumunija), ili su udavljena u reci Veser (kao i pacovi pre njih) ali sve ove varijacije su manje ili više irelevantne.

Ono sto je stvarno je da Hameln postoji i nije izmišljeno malo nemačko mesto: danas ima oko šezdesetak hiljada stanovnika. U njemu postoji ulica koja se zove Bungelosenstrasse (“ulica bez bubnjeva”) u kojoj su, po legendi, deca poslednji put viđena u gradu. Štagod bila stvarna, istorijska, istina iza legende, nju, naravno, više nikada nećemo saznati.Već sedam stotina trideset šest godina u ovoj ulici nisu dozvoljeni muzika i ples.

by Zoran Cicak/Wikipedija

 

[psmaniac]

Pogledajte prilog 945376

Pan Piper ili Hvatač pacova iz Hamelina je lik iz legende nastale u gradu Hamelin, Donja Saksonija, Njemačka

U gradu Hamelnu, u nemačkoj pokrajini Saksoniji, pacovi su se razmnožili do te mere da je gradonačelnik, očajan, prihvatio ponudu čudnog neznanca: svirača obučenog u šarenu odeću, koji je obećao da će grad osloboditi svih pacova, za novčanu nadoknadu od hiljadu guldena.
Svirač je odradio dogovoreni posao: zvuk njegove magične frule odveo je pacove iz grada, sve do obližnje reke Veser, gde su se svi udavili
i Hameln je tako postao slobodan od ove napasti.

Međutim, gradonačelnik nije ispunio svoj deo pogodbe; priče se, u raznim verzijama, na tom mestu malo razlikuju: po jednim, on sviraču nije platio ništa; po drugim, dao mu je samo neku sitnu, beznačajnu sumu; po trećim, čak ga je optužio da je sam doveo pacove u grad, kako bi mogao da od njega iznudi veliki novac. Sasvim svejedno, svirač je je otišao ljut i obećao da će se osvetiti.

I zaista, nešto kasnije po priči, to se desilo na praznik Svetog Jovana i Pavla, 26. juna, kada su svi odrasli stanovnici Hamelna bili u crkvi, svirač se vratio, odeven u zeleno. Ovog puta je muzika njegove magične frule namamila decu koja su ostala u kućama – njih tačno sto trideset – da ga slede, izvan gradskih zidina, sve do pećine u koju su zajedno ušli, i posle ih više niko nikada nije video.Navodno, samo troje dece je izbeglo ovu tužnu sudbinu: jedno je bilo hromo, i nije moglo da hoda dovoljno brzo; drugo je bilo gluvo i nije čulo muziku gajdi; treće je bilo slepo i nije videlo ulaz u pećinu; njih troje su se vratili u grad i odraslima rekli šta se dogodilo.

Ova legenda je, u evropskom folkloru opstala preko sedam vekova i na nju često nailazimo u spisima raznih autora, od Getea i Braće Grim u nemačkoj, do Roberta Brauninga u viktorijanskoj engleskoj književnosti. U nekim njenim verzijama, deca nisu nestala u pećini, nego su odvedena u čudesno lepu zemlju na mitskoj planini Kopelberg u Transilvaniji (današnja Rumunija), ili su udavljena u reci Veser (kao i pacovi pre njih) ali sve ove varijacije su manje ili više irelevantne.

Ono sto je stvarno je da Hameln postoji i nije izmišljeno malo nemačko mesto: danas ima oko šezdesetak hiljada stanovnika. U njemu postoji ulica koja se zove Bungelosenstrasse (“ulica bez bubnjeva”) u kojoj su, po legendi, deca poslednji put viđena u gradu. Štagod bila stvarna, istorijska, istina iza legende, nju, naravno, više nikada nećemo saznati.Već sedam stotina trideset šest godina u ovoj ulici nisu dozvoljeni muzika i ples.

by Zoran Cicak/Wikipedija

Фрулаш попиздио и прешао у ислам

I zaista, nešto kasnije po priči, to se desilo na praznik Svetog Jovana i Pavla, 26. juna, kada su svi odrasli stanovnici Hamelna bili u crkvi, svirač se vratio, odeven u zeleno

Ovog puta je muzika njegove magične frule namamila decu koja su ostala u kućama – njih tačno sto trideset – da ga slede, izvan gradskih zidina, sve do pećine u koju su zajedno ušli, i posle ih više niko nikada nije video

Онда им је у девширми одвео децу у Стамбол. Спасла су се само телесно оштећена деца,
јасна асоцијација на начин како спасти децу од јаничарства.

Ova legenda je, u evropskom folkloru opstala preko sedam vekova i na nju često nailazimo u spisima raznih autora, od Getea i Braće Grim u nemačkoj, do Roberta Brauninga u viktorijanskoj engleskoj književnosti

Браћа Грим су познати по адаптацији прича које долазе из османлијског
вилајета, поготово из српског фолклора. Гете је по бабиној линији помало
Србин и такође се интересовао за фолклор са ових простора.
Чини ми се да је и Хасанагиницу превео на немачки језик.

 

[Lada]

Mnogi su upoznati sa pričom o Čaorobnom frulašu iz Hamelna. Međutim, malo ko zna da je priča zasnovana na stvarnim događajima, koji su tokom godina evoluirali u bajku.

Postoji nekoliko teorija o tome ko je bio Čarobni frulaš. Kao i nekoliko teorija o tome gde su nestala deca iz Hamelna - i nijedna nema srećan kraj.

Izvor zanimljivageografija.rs

 

[Lada]

Čarobni frulaš iz Hamlena​

Za one koji su možda zaboravili, priča o Čarobnom frulašu smešten je u 1284. godinu u gradu Hameln, u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj. Grad je, kako bajka kaže, bio u problemu zbog velike najezde pacova kada se pojavio neobičan čovek obučen u kaput sašiven od mnogo raznobojnih tkanina. On je obećao da će se otarasiti pacova u zamenu za novac, na šta su meštani pristali.
Tada je frulaš počeo da svira, a pacovi su kao omađijani, počeli da ga prate. Prateći muzuku frulaša, pacovi su otišli iz grada. Međutim, stanovnici Hamelna su prekršili obećanje i nisu hteli da plate. On se tada zakleo da će im se osvetiti.

Iste godine, 26. jula, frulaš se vratio u grad i počeo da svira. Za muzikom su pošla sva deca iz grada. Prateći njega i njegovu muziku, deca su zauvek nestala.

Ipak, u gradu je ostalo jedno ili troje dece - u zavisnosti od toga koju verziju bajke ste čitali - od kojih je jedno bilo hromo, pa nije moglo da prati kolonu, drugo je bilo gluvo pa nije čulo muziku, a treće slepo, pa nije videlo kuda druga deca idu.

 

[Lada]

U istorijskim zapisima se ne spominju pacovi​

Najraniji poznati zapis o ovoj priči potiče iz samog grada Hamelna. Prikazan je u vitražu napravljenom za crkvu Hameln, koja je izgrađena oko 1300. godine nove ere. Ovaj vitraž je uništen 1660. godine, ali sačuvano je nekoliko pisanih izveštaja.

Najstariji potiče iz Lueneburškog rukopisa (oko 1440 – 50), u kojem se navodi: "Godine 1284, na dan svetih Jovana i Pavla 26. juna, od jednog frulaša, obučenog u razne boje, odvedeno je 130 dece iz Hamelna. Bili su zavedeni i izgubljeni, a mesto pogubljenja je u blizini kopna." U zapisu iz 1384. u gradskoj knjizi Hamelina takođe stoji zapis: "Prošlo je 100 godina otkako su naša deca otišla".

Navodna ulica u kojoj su deca poslednji put viđena danas se zove Bungelosenstrasse (ulica bez bubnjeva), jer u njoj niko ne sme da pušta muziku ili igra. Inače, u ranijim izveštajima, kao ni na vitražu, se i ne spomnju pacovi, oni su dodati u priču sredinom 16. veka.

 

[Lada]

https://static.nationalgeographic.rs/Picture/41579/jpeg/carobni-frulas_653268028.jpg
Čarobni frulaš, statua u HamelnuIZVOR: SHUTTERSTOCK

 

[Lada]

Šta se zapravo dogodilo u Hamelnu?​

Ako nestanak dece nije bio čin osvete, šta je onda bio razlog za postupak frulaša? Postoje brojne teorije koje pokušavaju da objasne šta se dogodilo deci Hamelna.

Na primer, jedna sugeriše da je za uzrok smrti dece bio prirodan a da je Čarobni frulaš zapravo personifikacija smrti. Teorije pacove povezuju sa crnom smrću, pa tumači pretpostavljaju da su deca umrla od kuge. Međutim, crna smrt je bila najteža u Evropi između 1348. i 1350. godine, više od pola veka nakon događaja u Hamelnu.

Druga teorija sugeriše da su decu zapravo odveli roditelji, zbog ekstremnog siromaštva u kojem su živeli - o čemu zapravo govori bajka o Ivici i Marici.

 

[Lada]

Još jedna teorija kaže da su deca bila učesnici Dečjeg krstaškog rata i da su možda završili u današnjoj Rumuniji - jer do Jerusalima nikada nisu stigli.

Postoji i teorija da je odlazak dece Hamelna vezan za Ostsiedlung, kada je jedan broj Nemaca napustio svoje domove kako bi kolonizovali Istočnu Evropu. Razmišljajući o ovoj hipotezi, Vibke Reimer, iz muzeja u Hamelnu kaže: "U ovom scenariju Frulaš je igrao ulogu takozvanog regrutera koji su bili odgovorni za organizovanje migracija na istok. Za njih se govorilo da su nosili šarenu odeću i svirali instrument kako bi privukli pažnju."

Još jedna teorija kaže da je ovo prikaz plesne manije, takođe poznate kao Ples Svetog Vida ili tarantisti. Ova nevolja zahvatila je kontinentalnu Evropu između 14. i 17. veka, a opisana je kao pojedinci koji “histerično plešu ulicama satima, danima, a negde čak i mesecima, sve dok se plesači ne sruše od iscrpljenosti ili umru od srčanog ili moždanog udara”.

Postoji i teorija, najmračnija od svih, koja kaže da je Čarobni frulaš zapravo bio pedofil koji bi se ušunjao u grad noću i otimao decu.

"Možda je baš to što je uzrok nestanka bio užasan, razlog zašto imamo tako malo inforamcija", kaže Reimer i dodaje: "Da li se dogodilo nešto što su zvaničnici prikrivali? Nešto tako traumatično da nije smelo biti zabeleženo, a opet tako snažno da se tako dugo prenosilo s kolena na koleno i vekovima ostalo urezano u kolektivno sećanje grada."

Priča je tokom vekova prepričavanja nesumnjivo menjana, ali nije izvesno u kolikoj meri. Zapravo je misterija šta se zapravo dogodilo toj deci, misterija koja verovatno nikada neće biti razrešena.