Zašto ova tema na psihologiji? Verovatno zato što se novi posrednički soj u kompanijama, ејчарови veoma često izjašnjavaju kao psiholozi po struci. A da budem još precizniji, zbog ne do kraja dokazne uske povezanosti ејчар menadžmenta sa I–O psihologijom.
A ja eto o njima čujem sve najgore. Zapravo, očevici tvrde da su potpuna suprotnost sopstvenoj definiciji koja kaže da je svrha ејчар menadžera da omogući da zaposleni daju svoj puni potencijal i da u kompaniji pravi čovek bude na pravom mestu.
Srpski je ејчар menadžment, po pričama koje čujem pravi Pandemonijum koji muči i žari duše zaposlenih, seje zlu krv međ` istima čitavo radno vreme i kako očevici tvrde, ne vlada ni samim sobom.
Da potkrepim tе tvrdnje jednom već anegdotom. Navodno neka zaposlena opet nekim poslom nabasa na kancelariju koju dele dva ејчар menadžera. Grune ona na vrata i skameni je sledeći prizor: jedan ејчар menadžer turpija nešto turpijicom za nokte pored prozora i škrguće zubima a drugi se obema rukama nežno dodiruje po glavi na kojoj nema kose i nešto pevuši. I kaže ona tek da se uključi u scenu nešto tipa: Dobar dan, šta radite? Jel vas prekidam u nekim važnim poslovima? Onaj s turpijicom joj kaže: Pa zar ne vidiš da brusim ivicu proteze jer mi žulja jezik? A onaj drugi: Eto, a ja se milujem po glavi jer niko mi drugi to već decenijama ne radi...
Kakvi su to dakle psiholozi? Za šta su oni stručni ukoliko ogromna većina onih koji su se sa njima sretali tvrdi da su oni zapravo najodgovorniji za stvaranje katastrofalno loših međuljudskih odnosa u firmama kao i za velike individualne stresove kojima izlažu zaposlene pojedinačno?
Šta oni zapravo doprinose ukoliko ih većina smatra potpuno poremećenim tipovima koji stvaraju nepodnošljivu atmosferu svuda gde se pojave?
Ili je to možda zapravo i jedina njihova svrha: narušavanje međuljudskih odnosa i dostojanstva zaposlenih? Jer poznato je da je glavni neprijatelj kapitalizma zapravo koherentan i solidaran radni kolektiv?
Prosudite i sami. Da li je ејчар menadžer zlostavljač na radnom mestu ili možda ipak konstruktivni kolega?
Meni se čini da su čak i one nemušte kadrovske službe u socijalističkim preduzećima bile normalije od ove pomodne kompanijske pošasti koja sve više uzima maha.
A ja eto o njima čujem sve najgore. Zapravo, očevici tvrde da su potpuna suprotnost sopstvenoj definiciji koja kaže da je svrha ејчар menadžera da omogući da zaposleni daju svoj puni potencijal i da u kompaniji pravi čovek bude na pravom mestu.
Srpski je ејчар menadžment, po pričama koje čujem pravi Pandemonijum koji muči i žari duše zaposlenih, seje zlu krv međ` istima čitavo radno vreme i kako očevici tvrde, ne vlada ni samim sobom.
Da potkrepim tе tvrdnje jednom već anegdotom. Navodno neka zaposlena opet nekim poslom nabasa na kancelariju koju dele dva ејчар menadžera. Grune ona na vrata i skameni je sledeći prizor: jedan ејчар menadžer turpija nešto turpijicom za nokte pored prozora i škrguće zubima a drugi se obema rukama nežno dodiruje po glavi na kojoj nema kose i nešto pevuši. I kaže ona tek da se uključi u scenu nešto tipa: Dobar dan, šta radite? Jel vas prekidam u nekim važnim poslovima? Onaj s turpijicom joj kaže: Pa zar ne vidiš da brusim ivicu proteze jer mi žulja jezik? A onaj drugi: Eto, a ja se milujem po glavi jer niko mi drugi to već decenijama ne radi...
Kakvi su to dakle psiholozi? Za šta su oni stručni ukoliko ogromna većina onih koji su se sa njima sretali tvrdi da su oni zapravo najodgovorniji za stvaranje katastrofalno loših međuljudskih odnosa u firmama kao i za velike individualne stresove kojima izlažu zaposlene pojedinačno?
Šta oni zapravo doprinose ukoliko ih većina smatra potpuno poremećenim tipovima koji stvaraju nepodnošljivu atmosferu svuda gde se pojave?
Ili je to možda zapravo i jedina njihova svrha: narušavanje međuljudskih odnosa i dostojanstva zaposlenih? Jer poznato je da je glavni neprijatelj kapitalizma zapravo koherentan i solidaran radni kolektiv?
Prosudite i sami. Da li je ејчар menadžer zlostavljač na radnom mestu ili možda ipak konstruktivni kolega?
Meni se čini da su čak i one nemušte kadrovske službe u socijalističkim preduzećima bile normalije od ove pomodne kompanijske pošasti koja sve više uzima maha.
