Hsiongnu - Prvo nomadsko stepsko carstvo

A

Ateista1

Poznat
Poruka
7.931
Autorska tema

Hsiongnu-Drevno turkomongolsko carstvo na prostoru Mongolije, izuzetno je slabo poznato. Pleme Hsiongnu se pominje u periodu 600.p.n.e-439.n.e, ali kao carstvo postojalo u periodu od 230.p.n.e-50.n.e.
Njen osnivač bio je Tumen Čanju, a svakako najpoznatiji vladar bio je Modu Čanju (u Turskoj poznat kao Metehan)
Modu je rođen 234.p.n.e, u plemenu Luandi. Kada je imao 4 godine, njegov otac je ujedinio mnoga plemena (Ćulin, Hilongvu, Ksijanbei, Luandi, Huni i Tagari) te je stvorio prvu turkomansku državu u istoriji.
Modu je bio pametan, pa ga se Tumen bojao, i hteo je da ga nasledi sin jedne njegove konkubine. Nije mogao da ga lično ubije, pa ga je dao kao taoca plemenu Juezi, koji su živeli oko Balhaškog jezera, i napao ih 210.p.n.e, u nadi da će ga ovi ubiti.
Ipak, Modu je uspeo da pobegne, i za to je bio nagrađen od strane oca. Modu je jednog dana rešio da testira odanost svojih vojnika. Naredio im je da ubiju njegovog omiljenog konja. Oni koji nisu izvršili naređenje, bili su ubijeni. Potom je isto učinio, na svojoj ženi. Ubio je vojnike koji se nisu povinovali. Treći put, naredio je vojnicima da upere strelu u njegovog oca, Tumen Čanjua, vladara. Uplašeni prethodnim iskustvima, nijedan ratnik se nije usudio da ne uperi strelu u svog vladara. Tumen je bio ubijen, a Modu se proglasio Čanjuom. Bilo je to 209.p.n.e, kazuje nam Suma Kijen, kineski istoričar, savremenik događaja.
Modu je do iduće godine pogubio sve oponente i disidente, te je sada svoju snagu mogao da uperi na protivnike van Mongolije. Ratovao je sa Dinastijom Ćin, kao i sa njenom naslednicom, Dinastijom Han. U ratovima koje je vodio 201.p.n.e-178.p.n.e, stvorio je ogromno carstvo, i potčinio Kinu. Umro je u 60-oj godini, 174.p.n.e, kao vladar imperije koja se prostirala od Tihog okeana do Kaspijskog jezera.
 
Ateista1:
Autorska tema

Hsiongnu-Drevno turkomongolsko carstvo na prostoru Mongolije, izuzetno je slabo poznato. Pleme Hsiongnu se pominje u periodu 600.p.n.e-439.n.e, ali kao carstvo postojalo u periodu od 230.p.n.e-50.n.e.
Njen osnivač bio je Tumen Čanju, a svakako najpoznatiji vladar bio je Modu Čanju (u Turskoj poznat kao Metehan)
Modu je rođen 234.p.n.e, u plemenu Luandi. Kada je imao 4 godine, njegov otac je ujedinio mnoga plemena (Ćulin, Hilongvu, Ksijanbei, Luandi, Huni i Tagari) te je stvorio prvu turkomansku državu u istoriji.
Modu je bio pametan, pa ga se Tumen bojao, i hteo je da ga nasledi sin jedne njegove konkubine. Nije mogao da ga lično ubije, pa ga je dao kao taoca plemenu Juezi, koji su živeli oko Balhaškog jezera, i napao ih 210.p.n.e, u nadi da će ga ovi ubiti.
Ipak, Modu je uspeo da pobegne, i za to je bio nagrađen od strane oca. Modu je jednog dana rešio da testira odanost svojih vojnika. Naredio im je da ubiju njegovog omiljenog konja. Oni koji nisu izvršili naređenje, bili su ubijeni. Potom je isto učinio, na svojoj ženi. Ubio je vojnike koji se nisu povinovali. Treći put, naredio je vojnicima da upere strelu u njegovog oca, Tumen Čanjua, vladara. Uplašeni prethodnim iskustvima, nijedan ratnik se nije usudio da ne uperi strelu u svog vladara. Tumen je bio ubijen, a Modu se proglasio Čanjuom. Bilo je to 209.p.n.e, kazuje nam Suma Kijen, kineski istoričar, savremenik događaja.
Modu je do iduće godine pogubio sve oponente i disidente, te je sada svoju snagu mogao da uperi na protivnike van Mongolije. Ratovao je sa Dinastijom Ćin, kao i sa njenom naslednicom, Dinastijom Han. U ratovima koje je vodio 201.p.n.e-178.p.n.e, stvorio je ogromno carstvo, i potčinio Kinu. Umro je u 60-oj godini, 174.p.n.e, kao vladar imperije koja se prostirala od Tihog okeana do Kaspijskog jezera.
Kliknite za proširenje...
Koliko je točkić savršen da ga Točak čuva....
Sve dok ga točak ne ugazi jer mu ni Točak ne sačuva.
 
PROPAST CARSTVA HSIONGNU


Modu Čanju je umro 174.p.n.e. Svojim naslednicima ostavio je veliku državu. Njegov sin, Laošang Čanju je pokorio pleme Jueban, koje će nekih 100 godina kasnije početi da pravi ozbiljne probleme.
Vrhunac carstva Hsiongnu dogodio se 120.p.n.e, kada je Dinastija Han pristala da plaća danak Hsiongnuima, pa su se oni ograničili na manje napada. Ipak, čim su obnovili snagu, Kinezi su napali, i do nogu potukli Er Čanjua (Moduovog čukunuka) 90.p.n.e.
Nakon tog poraza, kreće stagnacija države Hsiongnu.
55.p.n.e, u Hsiongnuu je počeo građanski rat, koji je 5 godina kasnije završen. Ipak, rezultirao je otcepljenjem niza plemena koji su stvorili konfederaciju Čiči Jabgu.
Time su sve teritorije od Balhaškog jezera pa na zapad izgubljene.
Nakon 30.p.n.e, jedno po jedno pleme otkazivalo je poslušnost, a nemoćni Čanjui nisu mogli ništa da učine. Novi građanski rat izbio je 49.n.e, a Hsiongnu se trajno podelio na severni i južni deo, a jedan po jedan bili su osvojeni 220.n.e, od čanjua carstva Ksijanbei, koju su tokom trećeg veka povratili sve teritorije koje su Hsiongnui izgubili. Ipak, Čiči Jabgu je ostao izvan njihovog domena, sve dok se i sam nije raspao, pod udarom Tiele naroda.
Vekovi su prolazili na mongolskoj visoravni. Carstvo Ksijanbei srušio je 330. godine Rouranski kaganat, a u 5. veku poslednji put se pominje pleme Hsiongnu i titula čanju. Nova titula Turaka i Mongola postaje Kagan (veliki kan). Ipak, 439. godine, pleme Ašina (500 ljudi) seli se na teritoriji istočno od pustinje Gobi, a sto godina kasnije, Ašina Bumin će osvojiti Otuken, i odatle učiniti nešto što svet nikada do tada, niti ikada više, do Džingis kana, nije učinio. No, to je druga tema. O tome ćemo sutra.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Племенска конфедерација Хсионг-Ну бјеша моћна сила на сјеверу управо успостављеног кинеског Хан царства и управо су односи ове двије силе, Хсион-Ну и Хан, обиљежили 4 вијека историје далеког истока али и касније епохе јер ће управо у том сталном сукобљававању са опасним ривалом Хан царство ојачати а на развалинама Хсионг-Ну конфедерације појавиће се нове конфедерације степских племена од којих ће Турци (ГокТурци) имати експанзију у VI вијеку све до Европе.
Односе ове двије силе обиљежили су дипломатске и трговачке везе, али и сукоби, обострани војни походи и ратови.

Царство Хан је успостављено након грађанског рата 206--202.године прије н.е., кроз тај грађански рат је очврснуло, познавали су боље у почетку вјештину ратовања и имали су првих деценија више успјеха, но у тим ратовима срећа бјеше промјењива, обје стране би биле исцрпљиввае а такође важно је да су то били окршаји за оно вријеме огромних армија, у походима би учествовало десетине хиљада ратника, у ратовима и стотине хиљада војника, много више него у европској историји античког времена.
Најзначајнии рат је вођен између 129-119.године прије н.е.,кулминацију ће имати у бици код Мобеја (овдје) која се одиграла 119.године прије.н.е.
Битка у којој је учествовало готово пола милиона војника, на страни Хан царства 100.000 коњаника и 200.000 пјешака, на страни Хсионг-Ну 80.000 коњаника и 100.000 пјешака. Епилог битке је побједа снага Хан царства, но за обје стране рат је имао тешке посљедице. Хан царство претрпило је велике војне губитке те бјеше економски исцрпљено, Хсион-Ну је изгубио контролу над плодним јужним степским областима, потиснути су сјеверно од пустиње Гоби, у наредним вијековима конфедерација се подијелила у неколико огранака, сјеверни огранак се по једном језуитском свештенику из XVIII вијека доводи у везу те сматра претечама Хуна, но ова веза са Хунима помени баши нема покриће. Други огранци Хсион-Ну се доводеу везу и сматрају претечама Кидарита и Хефталита, но и ту задњих деценија генетска тестирања скелета више указују на иранско поријело ових народа (Кидарита и Хефталита) него туркијско-монголско, видјећемо каква ћемо откриа добити у будућим временима.
 
Poslednja izmena:
Khal Drogo:
Племенска конфедерација Хсионг-Ну бјеша моћна сила на сјеверу управо успостављеног кинеског Хан царства и управо су односи ове двије силе, Хсион-Ну и Хан, обиљежили 4 вијека историје далеког истока али и касније епохе јер ће управо у том сталном сукобљававању са опасним ривалом Хан царство ојачати а на развалинама Хсионг-Ну конфедерације појавиће се нове конфедерације степских племена од којих ће Турци (ГокТурци) имати експанзију у VI вијеку све до Европе.
Односе ове двије силе обиљежили су дипломатске и трговачке везе, али и сукоби, обострани војни походи и ратови.

Царство Хан је успостављено након грађанског рата 206--202.године прије н.е., кроз тај грађански рат је очврснуло, познавали су боље у почетку вјештину ратовања и имали су првих деценија више успјеха, но у тим ратовима срећа бјеше промјењива, обје стране би биле исцрпљиввае а такође важно је да су то били окршаји за оно вријеме огромних армија, у походима би учествовало десетине хиљада ратника, у ратовима и стотине хиљада војника, много више него у европској историји античког времена.
Најзначајнии рат је вођен између 129-119.године прије н.е.,кулминацију ће имати у бици код Мобеја (овдје) која се одиграла 119.године прије.н.е.
Битка у којој је учествовало готово пола милиона војника, на страни Хан царства 100.000 коњаника и 200.000 пјешака, на страни Хсионг-Ну 80.000 коњаника и 100.000 пјешака. Епилог битке је побједа снага Хан царства, но за обје стране рат је имао тешке посљедице. Хан царство претрпило је велике војне губитке те бјеше економски исцрпљено, Хсион-Ну је изгубио контролу над плодним јужним степским областима, потиснути су сјеверно од пустиње Гоби, у наредним вијековима конфедерација се подијелила у неколико огранака, сјеверни огранак се по једном језуитском свештенику из XVIII вијека доводи у везу те сматра претечама Хуна, но ова веза са Хунима помени баши нема покриће. Други огранци Хсион-Ну се доводеу везу и сматрају претечама Кидарита и Хефталита, но и ту задњих деценија генетска тестирања скелета више указују на иранско поријело ових народа (Кидарита и Хефталита) него туркијско-монголско, видјећемо каква ћемо откриа дбити у будућим временима.
Kliknite za proširenje...
Heftaliti su poreklom iz Čiči Jabgua

Pogledaj moju novu temu o Hsiongnuu
 
PROPAST CARSTVA HSIONGNU





Modu Čanju je umro 174.p.n.e. Svojim naslednicima ostavio je veliku državu. Njegov sin, Laošang Čanju je pokorio pleme Jueban, koje će nekih 100 godina kasnije početi da pravi ozbiljne probleme.

Vrhunac carstva Hsiongnu dogodio se 120.p.n.e, kada je Dinastija Han pristala da plaća danak Hsiongnuima, pa su se oni ograničili na manje napada. Ipak, čim su obnovili snagu, Kinezi su napali, i do nogu potukli Er Čanjua (Moduovog čukunuka) 90.p.n.e.

Nakon tog poraza, kreće stagnacija države Hsiongnu.

55.p.n.e, u Hsiongnuu je počeo građanski rat, koji je 5 godina kasnije završen. Ipak, rezultirao je otcepljenjem niza plemena koji su stvorili konfederaciju Čiči Jabgu.

Time su sve teritorije od Balhaškog jezera pa na zapad izgubljene.

Nakon 30.p.n.e, jedno po jedno pleme otkazivalo je poslušnost, a nemoćni Čanjui nisu mogli ništa da učine. Novi građanski rat izbio je 49.n.e, a Hsiongnu se trajno podelio na severni i južni deo, a jedan po jedan bili su osvojeni 220.n.e, od čanjua carstva Ksijanbei, koju su tokom trećeg veka povratili sve teritorije koje su Hsiongnui izgubili. Ipak, Čiči Jabgu je ostao izvan njihovog domena, sve dok se i sam nije raspao, pod udarom Tiele naroda.

Vekovi su prolazili na mongolskoj visoravni. Carstvo Ksijanbei srušio je 330. godine Rouranski kaganat, a u 5. veku poslednji put se pominje pleme Hsiongnu i titula čanju. Nova titula Turaka i Mongola postaje Kagan (veliki kan). Ipak, 439. godine, pleme Ašina (500 ljudi) seli se na teritoriji istočno od pustinje Gobi, a sto godina kasnije, Ašina Bumin će osvojiti Otuken, i odatle učiniti nešto što svet nikada do tada, niti ikada više, do Džingis kana, nije učinio. No, to je druga tema. O tome ćemo sutra.
 
Ateista1:
PROPAST CARSTVA HSIONGNU





Modu Čanju je umro 174.p.n.e. Svojim naslednicima ostavio je veliku državu. Njegov sin, Laošang Čanju je pokorio pleme Jueban, koje će nekih 100 godina kasnije početi da pravi ozbiljne probleme.

Vrhunac carstva Hsiongnu dogodio se 120.p.n.e, kada je Dinastija Han pristala da plaća danak Hsiongnuima, pa su se oni ograničili na manje napada. Ipak, čim su obnovili snagu, Kinezi su napali, i do nogu potukli Er Čanjua (Moduovog čukunuka) 90.p.n.e.

Nakon tog poraza, kreće stagnacija države Hsiongnu.

55.p.n.e, u Hsiongnuu je počeo građanski rat, koji je 5 godina kasnije završen. Ipak, rezultirao je otcepljenjem niza plemena koji su stvorili konfederaciju Čiči Jabgu.

Time su sve teritorije od Balhaškog jezera pa na zapad izgubljene.

Nakon 30.p.n.e, jedno po jedno pleme otkazivalo je poslušnost, a nemoćni Čanjui nisu mogli ništa da učine. Novi građanski rat izbio je 49.n.e, a Hsiongnu se trajno podelio na severni i južni deo, a jedan po jedan bili su osvojeni 220.n.e, od čanjua carstva Ksijanbei, koju su tokom trećeg veka povratili sve teritorije koje su Hsiongnui izgubili. Ipak, Čiči Jabgu je ostao izvan njihovog domena, sve dok se i sam nije raspao, pod udarom Tiele naroda.

Vekovi su prolazili na mongolskoj visoravni. Carstvo Ksijanbei srušio je 330. godine Rouranski kaganat, a u 5. veku poslednji put se pominje pleme Hsiongnu i titula čanju. Nova titula Turaka i Mongola postaje Kagan (veliki kan). Ipak, 439. godine, pleme Ašina (500 ljudi) seli se na teritoriji istočno od pustinje Gobi, a sto godina kasnije, Ašina Bumin će osvojiti Otuken, i odatle učiniti nešto što svet nikada do tada, niti ikada više, do Džingis kana, nije učinio. No, to je druga tema. O tome ćemo sutra.
Kliknite za proširenje...
Sve dok se nije pojavio Allah. U obliku Marco Poloa.

Zbog toga je ateizam jedina opcija trenutno.
Do Luminizma.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top