Kronos ili Hronos (grč. Χρόνος [Khrónos], lat. Chronus) je u grčkoj mitologiji bio bog i personifikacija vremena. Nauka koja razvrstava dogadjaje po vremenu je zato i dobila ime hronologija.
Pored hronosa stari Grci su koristili i drevnu reč kairos koja je imala značenje pravog trenutka ili kritičnog, odlučujućeg, sudbonosnog momenta. Kairos se povezuje bogom sreće i prilike Caerusom. Caerus je imao krila na nogama i kretao se veoma brzo. Kada prodje ne vraća se.
Hronos je kvantitet vremena u kojem postoji prošlo, sadašnje i buduće. Kairos je kvalitet iznad toga kvantiteta. Ne može se dosegnuti samo kroz prošlo, sadašnje ili buduće, već njihovo jedinstvo.
Um mora postići takvu sabranost i oštrinu da uspe objediniti prošla dešavanja s trenutnim i kroz to sagledati buduću promenu. Tek tada jasno vidi priliku i pravi trenutak kada treba stupiti u akciju.
Hipokrat je za hronos i kairos rekao: "Svaki kairos je hronos, ali svaki hronos nije kairos." Drugim rečima, svaka prilika je u vremenu, ali svako vreme nije pravo vreme ili prilika.
Sofisti su pridavali veliki značaj kairosu. Smatrali su da govor mora biti izrečen u pravo vreme da bi imao najpovoljniji efekt na slušaoce. Ako se izgovori prerano ili prekasno neće biti dobro primljen. Platon i Aristotel su u tome videli i mogućnost manipulacije, pa su ih kritikovali.
U "Novom Testamentu" kairos se tumači kao "zakazano vreme za božiju svrhu" kao i "vreme kada Bog deluje", tako da se shvata i kao sudbina ili nešto što je neizbežno i što se mora desiti. Takodje se shvata i ka sezona: "Za sve postoji određeno vreme i vreme za svaki posao pod nebesima."
Pored hronosa stari Grci su koristili i drevnu reč kairos koja je imala značenje pravog trenutka ili kritičnog, odlučujućeg, sudbonosnog momenta. Kairos se povezuje bogom sreće i prilike Caerusom. Caerus je imao krila na nogama i kretao se veoma brzo. Kada prodje ne vraća se.
Hronos je kvantitet vremena u kojem postoji prošlo, sadašnje i buduće. Kairos je kvalitet iznad toga kvantiteta. Ne može se dosegnuti samo kroz prošlo, sadašnje ili buduće, već njihovo jedinstvo.
Um mora postići takvu sabranost i oštrinu da uspe objediniti prošla dešavanja s trenutnim i kroz to sagledati buduću promenu. Tek tada jasno vidi priliku i pravi trenutak kada treba stupiti u akciju.
Hipokrat je za hronos i kairos rekao: "Svaki kairos je hronos, ali svaki hronos nije kairos." Drugim rečima, svaka prilika je u vremenu, ali svako vreme nije pravo vreme ili prilika.
Sofisti su pridavali veliki značaj kairosu. Smatrali su da govor mora biti izrečen u pravo vreme da bi imao najpovoljniji efekt na slušaoce. Ako se izgovori prerano ili prekasno neće biti dobro primljen. Platon i Aristotel su u tome videli i mogućnost manipulacije, pa su ih kritikovali.
U "Novom Testamentu" kairos se tumači kao "zakazano vreme za božiju svrhu" kao i "vreme kada Bog deluje", tako da se shvata i kao sudbina ili nešto što je neizbežno i što se mora desiti. Takodje se shvata i ka sezona: "Za sve postoji određeno vreme i vreme za svaki posao pod nebesima."
