Hrana sterilisana radijacijom, koliko je zdrava

[Schrodinger]

Cesto govorimo o nezdravosti i smanjenoj nutritivnoj vrednosti hrane iz mikrotalasne dok na ovaj postupak niko ne obraca paznju https://elementarium.cpn.rs/naucne-vesti/sterilizacija-hrane-radijacijom/
Многи производи које можемо видети изложене на рафовима продавница стерилисани су и конзервисани управо методом радијације.
Стерилизација радијациjом је последњих неколико деценија постала један од најбезбеднијих и најчистијих начина да се век трајања прехрамбених и осталих производа продужи и учини безбеднијим за коришћење,

Врста стерилизације која се користи на Институту Винча омогућава убијање инсеката и њихових јаја, као и великог броја микроорганизама који би веома штетно утицали на здравље људи, и то ради боље од већине других метода. Коришћење неких хемијских средстава за уништавање инсеката у пшеници, пиринчу и сличним производима јесте ефикасно, али јаја остају практично неоштећена, чиме се не отклања накнадно развијање популације инсеката.

 

[Sizif]

Oće panika da udari kad neko ne zna razliku između gama radijacije i EM radijacije.

 

[Schrodinger]

Oće panika da udari kad neko ne zna razliku između gama radijacije i EM radijacije.

gama radijacija je upravo EM radijacija. i sta ti mislis o ovom tretmanu?

 

[Sizif]

gama radijacija je upravo EM radijacija. i sta ti mislis o ovom tretmanu?

A koja je frekvencija gama zraka u odnosu na svetlost i na mikrotalase iz mikrotalasne rerne?

 

[Schrodinger]

A koja je frekvencija gama zraka u odnosu na svetlost i na mikrotalase iz mikrotalasne rerne?

Pa veca je ali takodje elektromagnetna. Ima vise cesticnu prirodu od mikrotalasa ali nije toliko cesticna kao alfa i beta.
I sta je zakljucak, je li ti visina frekvencije opravdanje da se moze bezbedno koristiti za sterilizaciju. Jer cesto imaju ona upozorenja da hranu, lekove i pica ne treba drzati na svetlosti itd. Znaci samo ako je radioaktivno moze?

 

[Sizif]

Pa veca je ali takodje elektromagnetna. Ima vise cesticnu prirodu od mikrotalasa ali nije toliko cesticna kao alfa i beta.
I sta je zakljucak, je li ti visina frekvencije opravdanje da se moze bezbedno koristiti za sterilizaciju. Jer cesto imaju ona upozorenja da hranu, lekove i pica ne treba drzati na svetlosti itd. Znaci samo ako je radioaktivno moze?

Pa po tome kako ti postavljaš, i svetlo prolećnog jutra je radioaktivno.

Ali znamo da nije škodljivo.

Kao ni mikrotalasna koja se u zdravlju i veselju koristi već 75 godina.

 

[Schrodinger]

Pa po tome kako ti postavljaš, i svetlo prolećnog jutra je radioaktivno.
Ali znamo da nije škodljivo.
Kao ni mikrotalasna koja se u zdravlju i veselju koristi već 75 godina.

Ja te pitam za ovaj radioaktivni metod koji se masovno koristi, ocigledno je mnogo zastupljeniji od mikrotalasa a niko ga ne pominje.

У нашој земљи је ова метода регулисана законом и одобрена 1984. године, а још 1980. године препоручиле су је Светска здравствена организација (WHO), Светска организација за храну и исхрану (FAO) и Међународна агенција за атомску енергију (IAEA), уз закључак да се метода може примењивати на преко 90 одсто прехрамбених производа.
У односу на остатак света, у нашој земљи је третирање хране радијацијом и даље мање популарно, и то због сасвим неоснованог страха да ће овако третирана храна да „зрачи“.

 

[Sizif]

Ja te pitam za ovaj radioaktivni metod koji se masovno koristi, ocigledno je mnogo zastupljeniji od mikrotalasa a niko ga ne pominje.

Evo sve o njemu što treba da se zna:

https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/38544/9241542403_eng.pdf?sequence=1&isAllowed=y

 

[Schrodinger]

Što se sve ozračava? FDA je odobrila zračenje za začine, sušeno povrće, svježe povrće i voće, ljekovito bilje, svinjetinu i govedinu, perad, jaja i klice.

Međunarodni simbol za ozračenu hranu.
Kako prepoznati da li je naša hrana ozračena?
Postoji međunarodni simbol – Radura – kojeg mora imati sva hrana koja je ozračena. No vrlo je slabi nadzor nad time, a k tome, restorani i prerađeni proizvodi koji sadrže takvu hranu nisu zakonski obvezatni da označe takve proizvode.

 

[bas kao]

Evo sve o njemu što treba da se zna:

https://apps.who.int/iris/bitstream/handle/10665/38544/9241542403_eng.pdf?sequence=1&isAllowed=y

One radionuclide that is readily available in large quantities iscobalt-60, which is produced by exposing naturally occurringcobalt-59 to neutrons in a nuclear reactor. The availability ofanother radionuclide, caesium-137


Some vitamins - riboflavin, niacin, and vitamin D - are fairly insensitive to irradiation. Others, such as vitamins A, B , E, and Kare more easily destroyed.

Chapter 6CONSUMER ACCEPTANCE48
One of the main reasons why food irradiation is not yet in moregeneral use is that governments are uncertain of consumer acceptance of irradiated foods. Without public endorsement, food irradiation will remain largely neglected not only in the developed worldbut also in developing countries, which are reluctant to invest in expensive plant and equipment when developed countries seem to beunenthusiastic. Although some 34 countries have granted approvalfor radiation processing of about 30 food products, industry hasbeen slow to expand the use of radiation

Cesto govorimo o nezdravosti i smanjenoj nutritivnoj vrednosti hrane iz mikrotalasne dok na ovaj postupak niko ne obraca paznju https://elementarium.cpn.rs/naucne-vesti/sterilizacija-hrane-radijacijom/
Многи производи које можемо видети изложене на рафовима продавница стерилисани су и конзервисани управо методом радијације.
Стерилизација радијациjом је последњих неколико деценија

pojma nisam imao
ali moje jagode se ubudjaju i krompir proklija, tako da ne verujem da se ovde zraci - videti slike sa sizifovog linka, pdf

Što se sve ozračava? FDA je odobrila zračenje za začine, sušeno povrće, svježe povrće i voće, ljekovito bilje, svinjetinu i govedinu, perad, jaja i klice.

moracu da proverim

kupis organska jaja,. pa uz njih dobijes radiokativni cezijum ili kobalt, pu, bem, ti zivot, ajde recite da ste se samo zauebavali!?

 

[bas kao]

Hrana sterilisana radijacijom, koliko je zdrava​

Schrodinger​

'de moze da bude zdrav radioaktivni element kobalt 60 ili cezijum 137 kao nusprodukt nuklearki, pa da se ne baci? mislim "zdravija" je od osiromasenog uranijuma, ali njega valjda nismo pojeli - svi, vec samo neki

Pa po tome kako ti postavljaš, i svetlo prolećnog jutra je radioaktivno.

ti nemas pojma o cemu pricas, pazi cezijum137 je samo predlog who, sa tvog linka procitah koji sam iznad citirao, a evo da naucimo zajedno sta bi da nam uradi zlocinacka who, ali za sada se koristi samo https://en.wikipedia.org/wiki/Cobalt-60:

Цезијум-137​

https://sr.wikipedia.org › wiki › Цез...

·Translate this page

Цезијум-137 (13755Cs) је радиоактивни изотоп цезијума са временом полураспада од око 30,2 године. Цезијум-137 је производ нуклеарне фисије а до његовог ...а до његовог ослобађања у природу долази употребом нуклеарног оружја као и у случајевима несрећа у нуклеарним електранама. Као дугоживећи радионуклид, цезијум-137 остаје у животној средини деценијама након ослобађања и представља значајан ризик за људе и животиње. Растворљив је у води и токсичан у малим количинама.

sa ovim sterilisanjem hrane, mogu da nas pobiju dok kazes keks

Утицај на живи свет[уреди | уреди извор]​

Биљке усвајају овај изотоп из земље и ваздуха. Као поуздани индикатори контаминације цезијумом нарочито су се показали лишајеви, маховине и гљиве. Четири године након чернобиљске катастрофе, око 80% ослобођеног радиоактивног цезијума и даље се налазило у површинским слојевима земљишта прекривеним маховином.[2]

Људи уносе цезијум-137 у организам удисањем или преко хране. Његов јон је аналоган јону калијума, раствара се у телесним течностима и равномерно се распоређује у организму. Из тела се углавном избацује преко урина. Биолошко време полуизлучивања је 110 дана за мушкарце, 80 дана за жене и 60 дана за децу.[3]

 

[bas kao]

https://en.wikipedia.org/wiki/Food_irradiation​

Gamma irradiation[edit]​

Gamma irradiation is produced from the radioisotopes cobalt-60 and caesium-137, which are produced by neutron irradiation of cobalt-59 (the only stable isotope of cobalt) and as a nuclear fission product, respectively.[25] Cobalt-60 is the most common source of gamma rays for food irradiation in commercial scale facilities as it is water insoluble and hence has little risk of environmental contamination by leakage into the water systems.[25] As for transportation of the radiation source, cobalt-60 is transported in special trucks that prevent release of radiation and meet standards mentioned in the Regulations for Safe Transport of Radioactive Materials of the International Atomic Energy Act.[37] The special trucks must meet high safety standards and pass extensive tests to be approved to ship radiation sources. Conversely, caesium-137, is water-soluble and poses a risk of environmental contamination. Insufficient quantities are available for large scale commercial use as the vast majority of Caesium-137 produced in nuclear reactors is not extracted from spent nuclear fuel. An incident where water-soluble caesium-137 leaked into the source storage pool requiring NRC intervention[38] has led to near elimination of this radioisotope.


Cobalt-60 stored in Gamma Irradiation machine
Gamma irradiation is widely used due to its high penetration depth and dose uniformity, allowing for large-scale applications with high through puts.[25] Additionally, gamma irradiation is significantly less expensive than using an X-ray source. In most designs, the radioisotope, contained in stainless steel pencils, is stored in a water-filled storage pool which absorbs the radiation energy when not in use. For treatment, the source is lifted out of the storage tank, and product contained in totes is passed around the pencils to achieve required processing.[25]

Treatment costs vary as a function of dose and facility usage. A pallet or tote is typically exposed for several minutes to hours depending on dose. Low-dose applications such as disinfestation of fruit range between US$0.01/lbs and US$0.08/lbs while higher-dose applications can cost as much as US$0.20/lbs.[39]

 

[bas kao]

Oće panika da udari kad neko ne zna razliku između gama radijacije i EM radijacije.

ma kakvi, samo su sracunali da se ne predoziramo kao macke; macke uvek hranimo sa jednom istom konzervom:

In Australia, following cat deaths[66] after irradiated cat food consumption and producer's voluntary recall,[67] cat food irradiation was banned.[68]

 

[bas kao]

https://en.wikipedia.org/wiki/Food_irradiation​

Gamma irradiation[edit]​

Gamma irradiation is produced from the radioisotopes cobalt-60 and caesium-137, which are produced by neutron irradiation of cobalt-59 (the only stable isotope of cobalt) and as a nuclear fission product, respectively.[25] Cobalt-60 is the most common source of gamma rays for food irradiation in commercial scale facilities as it is water insoluble and hence has little risk of environmental contamination by leakage into the water systems.[25] As for transportation of the radiation source, cobalt-60 is transported in special trucks that prevent release of radiation and meet standards mentioned in the Regulations for Safe Transport of Radioactive Materials of the International Atomic Energy Act.[37] The special trucks must meet high safety standards and pass extensive tests to be approved to ship radiation sources. Conversely, caesium-137, is water-soluble and poses a risk of environmental contamination. Insufficient quantities are available for large scale commercial use as the vast majority of Caesium-137 produced in nuclear reactors is not extracted from spent nuclear fuel. An incident where water-soluble caesium-137 leaked into the source storage pool requiring NRC intervention[38] has led to near elimination of this radioisotope.


Cobalt-60 stored in Gamma Irradiation machine
Gamma irradiation is widely used due to its high penetration depth and dose uniformity, allowing for large-scale applications with high through puts.[25] Additionally, gamma irradiation is significantly less expensive than using an X-ray source. In most designs, the radioisotope, contained in stainless steel pencils, is stored in a water-filled storage pool which absorbs the radiation energy when not in use. For treatment, the source is lifted out of the storage tank, and product contained in totes is passed around the pencils to achieve required processing.[25]

Treatment costs vary as a function of dose and facility usage. A pallet or tote is typically exposed for several minutes to hours depending on dose. Low-dose applications such as disinfestation of fruit range between US$0.01/lbs and US$0.08/lbs while higher-dose applications can cost as much as US$0.20/lbs.[39]

evo buduci da je sizif pomenuo gama zracenje, a elle trazila da dodam prevod, ili prepricam
ono se vrsi sa kobaltom 60 uglavnom, jer je cezijum 137 opasniji ako procuri, pa se kaze za incident kada je agencija za nukl. energiju morala da dekontaminira teren
dalje se opisuje kako se to radi, transport/cuvanje, kako se "olovke od nerdjajuceg celika" sa njim rasporeduju, kada se hrana zraci na veliko u kontejnrima, na paletama, u totovima [hteo sam ja kupim jedan tote polovan, od hrane, pa da mi sluzi kao rezervoar, bazen za tilapiu ili sl], komorama itd


dakle, gama radijacija se koristi jer prodire duboko i uniformno, jer je jeftinija od x-zraka, [rentgen npr]
dalje ima cena na kolicinu/tezinu

uglavnom iz drugog posta, razne zemlje imaju razlicite kontrole, i razlicitu dozimetriju, i razlicitu vrstu hrane koja se zraci da je ne bi napale bakterije, plesan, da krompir ne proklija, zito da se ne pokvari itd

eu priznaje lokalne zakone eu zemalja, tj. ako je u zemlji porekla dozvoljeno, ne moze se ograniciti
brazil nema nikakva ogranicenja, mi u usa imamo neka

jedimo raznovrsno da ne zavrsimo kao macke koje su jele jedne te iste konzerve, pa je onda zracenje macije hrane zabranjenoi u australiji - uglavnom su to minalne doze zracenja, jel i dalje smo svi zivi, samo rekoh da je who bezobzirna nudeci i cezijum 137 kao soluciju, a sa kobaltom60 se odavno radi, samo eto ni ja nisam znao - sve su to radioizotopi, samo eto nisu svi bas toliko opasni, a i te kako su korisni, jeftini, primenljivi da sacuvamo hranu od kvarenja, mikroorganizama itd

 

[bas kao]

eto, ja ne mislim da je nuklearna fizika, i nuklearno zracenje hrane opasnije, ako se pazi na dozimetriju i radi samo sa co60, od hemijskog tretiranja, prskanja otrovima protiv korova i insekata, koje se radi nekontrolisano, a potom dalje hrana premazuje, i dodaje joj se svasta nesto