Hrabrost ili strah

[TinkerBellx]

Saznala sam danas da jedna moja bliska rođakinja boluje od kancera.
Ispričala mi to njena kćer, uz napomenu da njenoj majci ne spominjem da znam.
Ona ne želi da itko zna za njenu bolest.
Željela bih biti uz nju, biti joj podrška, ali poštujem njenu odluku, kao i obećanje koje sam dala njenoj kćeri.
Zanima me zašto ljudi, a primjećujem da je toga u zadnje vrijeme sve više, ne žele da se sazna da su bolesni?
Da li je to hrabrost da se sami nose sa bolešću ili strah od neizvjesnosti koja ih čeka, odnosno izbjegavanje mogućih pitanja i sažalijevanja okoline?

 

[gost 202584]

док се болесник суочи са мишљу о крају...
док се привикне на ту мисао...
после може да размишља и о другима.

 

[perafitilj]

Imao sam priliku u familiji.Izpočetka je bilo normalno ali kasnije je osoba postala sebična ,zavidna ,na neki način i zlobna jer što se više bliži kraj,takve osobe žele da nešto ponesu sa sobom a znaju da nemože pa nakraju žele i da napakasto svojim omiljenim iako su sa njima živeli godinama .Mislim da malo ljudi ima koji nemaju strah od smrti ili samo tako kažu.Hrabar na smrt nema jer smrt je uvek jača.

 

[TinkerBellx]

Imao sam priliku u familiji.Izpočetka je bilo normalno ali kasnije je osoba postala sebična ,zavidna ,na neki način i zlobna jer što se više bliži kraj,takve osobe žele da nešto ponesu sa sobom a znaju da nemože pa nakraju žele i da napakasto svojim omiljenim iako su sa njima živeli godinama .Mislim da malo ljudi ima koji nemaju strah od smrti ili samo tako kažu.Hrabar na smrt nema jer smrt je uvek jača.

Ne znam zašto, ali nekako mi nerazumljiv taj strah od smrti. Ona nas svejedno čeka, plašili se mi ili ne.

 

[snowtrooper]

Ne znam zašto, ali nekako mi nerazumljiv taj strah od smrti. Ona nas svejedno čeka, plašili se mi ili ne.

Mozda je strah zbog ne ispunjenih zelja i snova. Kad znas da ti je kraj blizu znas i da nemas vremena da ih ostvaris.

 

[gost 343533]

Saznala sam danas da jedna moja bliska rođakinja boluje od kancera.
Ispričala mi to njena kćer, uz napomenu da njenoj majci ne spominjem da znam.
Ona ne želi da itko zna za njenu bolest.
Željela bih biti uz nju, biti joj podrška, ali poštujem njenu odluku, kao i obećanje koje sam dala njenoj kćeri.
Zanima me zašto ljudi, a primjećujem da je toga u zadnje vrijeme sve više, ne žele da se sazna da su bolesni?
Da li je to hrabrost da se sami nose sa bolešću ili strah od neizvjesnosti koja ih čeka, odnosno izbjegavanje mogućih pitanja i sažalijevanja okoline?

Rekla bih ovo poslednje.... Imaju osecaj da lakse izlaze na kraj sa tim kada ih niko ne zapitkuje.

To treba da postujes, i verujes da je tako najbolje za obolelu...

Da se to nekom meni bliskom dogodi... Ja bi osecala odgovornost da se ukljucim i raspitam kako moze da se tretira taj kancer,
eventualno, ako se poznaje neki dobar lekar, ili alternativni nacin lecenja...

Pretpostavljam da sada mora da odluci da li ce na hemoterapiju, ili izabera neki drugi nacin^^

I onda bih opet pricala sa cerkom... nikako sa obolelom direktno ^^

 

[Аристократа]

Не мора да значи увек. Неки баш кажу да су болесни и раскукају се.
Мени то звучи на оно да се не брину други, као нешто несебично.

Ne znam zašto, ali nekako mi nerazumljiv taj strah od smrti. Ona nas svejedno čeka, plašili se mi ili ne.

Па то сад кажеш, али када дође тај час сигурно ти неће бити свеједно, биће ти некако необично, не знаш шта те чека иза смрти и да ли те уопште чека.

 

[TinkerBellx]

Mozda je strah zbog ne ispunjenih zelja i snova. Kad znas da ti je kraj blizu znas i da nemas vremena da ih ostvaris.

Vjerovatno. Sve je nekako lakše kad mislimo da imamo vremena. Onda svaka nada ima smisla.

- - - - - - - - - -

Rekla bih ovo poslednje.... Imaju osecaj da lakse izlaze na kraj sa tim kada ih niko ne zapitkuje.

To treba da postujes, i verujes da je tako najbolje za obolelu...

Da se to nekom meni bliskom dogodi... Ja bi osecala odgovornost da se ukljucim i raspitam kako moze da se tretira taj kancer,
eventualno, ako se poznaje neki dobar lekar, ili alternativni nacin lecenja...

Pretpostavljam da sada mora da odluci da li ce na hemoterapiju, ili izabera neki drugi nacin^^

I onda bih opet pricala sa cerkom... nikako sa obolelom direktno ^^

Ona tek treba da ide na operaciju, o ishodu će ovisiti liječenje.

 

[TinkerBellx]

Не мора да значи увек. Неки баш кажу да су болесни и раскукају се.
Мени то звучи на оно да се не брину други, као нешто несебично.



Па то сад кажеш, али када дође тај час сигурно ти неће бити свеједно, биће ти некако необично, не знаш шта те чека иза смрти и да ли те уопште чека.

Koliko je poznajem, mislim da si u pravu.
Ne znam, možda si i u pravu u vezi smrti...ionako je svejedno šta me čeka....baš zbog tog straha da ih ništa ne čeka i pitanja da li je smrt i konačni kraj, ljudi se plaše smrti i skloni su vjerovati u život poslije smrti.

 

[Џорџи]

blam.

 

[poetessa]

...daje sebi malo vremena...
...uostalom treba tu istu informaciju (razglasiti svima da si bolestan) preživljavati iznova i iznova...što je veoma zamorno
...svi su tu da pomognu i naravno posle korisnih saveta i da odu...a čovek ostaje sam 1/1 sa svim svojim strahovima i mislima

...Pera gore reče, jedna njegova rođaka je postala zlobna nakon što je obolela.
...Naravno da je postala (msm. nije čudno) i to od straha, osećanja nepravde što se to njoj desilo i itd, itd.

...lako je razmišljati o smrti kad imaš vremena ili misliš da imaš, ali suočavanje sa činjenicom da možda nemaš vremena...eh?

 

[ranjeni Zoro]

zavisi od familije tj rođaka.

Imaš familije koji su takvi smorovi da ne smeš ni da se prehladiš, odma te saleću kao energetski vampiri ili što bi kasteneda rekao - voladoresi..

takvi vole bolesnika ko muva *****.
Ceo život se muvaju po bolnicama i dispanzerima,
najbolji prijatelji su im medicinske sestre i stažisti koji ih uvode preko reda
ceo život pamte svakog lekara kod koga su bili
uvek znaju kada je i kako umro neko u zgradi
kada čitaju umrlice u novinama, cure im bale iz ustiju
znaju sve alternativne recepte koje je Vasa Pelagić zaboravio da zapiše

i naravno da ništa ne pomažu već samo dosađuju svojim prisustvom, a prisutni su jer žele da vide kako smrt jede nekog drugog, a ne njih.

50 x dnevno zovu i pitaju jel ti bolje ( i onda najpre izokola, a onda direktno krenu da pričaju.kako su čuli da je tamo neka žena probala sve živo i išla kod svih lekara, dok joj neko nije rekao za dobro čuvani recept magareće ***** u kieslom mleku i eno je sad živa i zdrava) - umesto da te puste da na miru oživiš sve neke lepe uspomene iz života, i da odeš sa ovog sveta polako i nežno,sa njihovim lepim slikama i zvucima,

Ne,oni te ometaju svojim kreštavim glasovima prepunih patetičnog slinavljenja i podbulih očiju.

zato, ako nekada dobijem rak, potplatiću lekare da rašire po familiji kako je to neka zarazna vrsta raka koja se vrlo lako prenosi, naročito na one koji su u krvnom srodstvu, pa makar i daljem.

Ako to ne uspe, onda uvek može ona varijanta sa izvlačenjem puške ispod jastuka i somnambulnim buncanjem tipa.." ..ovaj put vas neću promašiti..sotone.."

 

[gost 333986]

Saznala sam danas da jedna moja bliska rođakinja boluje od kancera.
Ispričala mi to njena kćer, uz napomenu da njenoj majci ne spominjem da znam.
Ona ne želi da itko zna za njenu bolest.
Željela bih biti uz nju, biti joj podrška, ali poštujem njenu odluku, kao i obećanje koje sam dala njenoj kćeri.
Zanima me zašto ljudi, a primjećujem da je toga u zadnje vrijeme sve više, ne žele da se sazna da su bolesni?
Da li je to hrabrost da se sami nose sa bolešću ili strah od neizvjesnosti koja ih čeka, odnosno izbjegavanje mogućih pitanja i sažalijevanja okoline?

odmah je stave jednom nogom u grob itd.a i sažaljevanje.

 

[forum romanum]

Saznala sam danas da jedna moja bliska rođakinja boluje od kancera.
Ispričala mi to njena kćer, uz napomenu da njenoj majci ne spominjem da znam.
Ona ne želi da itko zna za njenu bolest.
Željela bih biti uz nju, biti joj podrška, ali poštujem njenu odluku, kao i obećanje koje sam dala njenoj kćeri.
Zanima me zašto ljudi, a primjećujem da je toga u zadnje vrijeme sve više, ne žele da se sazna da su bolesni?
Da li je to hrabrost da se sami nose sa bolešću ili strah od neizvjesnosti koja ih čeka, odnosno izbjegavanje mogućih pitanja i sažalijevanja okoline?

to je individualno a razlozi su mnogi.
od slucaja do slucaja.

 

[AZTEC]

zavisi od familije tj rođaka.

Imaš familije koji su takvi smorovi da ne smeš ni da se prehladiš, odma te saleću kao energetski vampiri ili što bi kasteneda rekao - voladoresi..

takvi vole bolesnika ko muva *****.
Ceo život se muvaju po bolnicama i dispanzerima,
najbolji prijatelji su im medicinske sestre i stažisti koji ih uvode preko reda
ceo život pamte svakog lekara kod koga su bili
uvek znaju kada je i kako umro neko u zgradi
kada čitaju umrlice u novinama, cure im bale iz ustiju
znaju sve alternativne recepte koje je Vasa Pelagić zaboravio da zapiše

i naravno da ništa ne pomažu već samo dosađuju svojim prisustvom, a prisutni su jer žele da vide kako smrt jede nekog drugog, a ne njih.

50 x dnevno zovu i pitaju jel ti bolje ( i onda najpre izokola, a onda direktno krenu da pričaju.kako su čuli da je tamo neka žena probala sve živo i išla kod svih lekara, dok joj neko nije rekao za dobro čuvani recept magareće ***** u kieslom mleku i eno je sad živa i zdrava) - umesto da te puste da na miru oživiš sve neke lepe uspomene iz života, i da odeš sa ovog sveta polako i nežno,sa njihovim lepim slikama i zvucima,

Ne,oni te ometaju svojim kreštavim glasovima prepunih patetičnog slinavljenja i podbulih očiju.

zato, ako nekada dobijem rak, potplatiću lekare da rašire po familiji kako je to neka zarazna vrsta raka koja se vrlo lako prenosi, naročito na one koji su u krvnom srodstvu, pa makar i daljem.

Ako to ne uspe, onda uvek može ona varijanta sa izvlačenjem puške ispod jastuka i somnambulnim buncanjem tipa.." ..ovaj put vas neću promašiti..sotone.."

Kad kopiras tekst,stvari ime autora.

 

[Arianna]

zavisi od familije tj rođaka.

Imaš familije koji su takvi smorovi da ne smeš ni da se prehladiš, odma te saleću kao energetski vampiri ili što bi kasteneda rekao - voladoresi..

takvi vole bolesnika ko muva *****.
Ceo život se muvaju po bolnicama i dispanzerima,
najbolji prijatelji su im medicinske sestre i stažisti koji ih uvode preko reda
ceo život pamte svakog lekara kod koga su bili
uvek znaju kada je i kako umro neko u zgradi
kada čitaju umrlice u novinama, cure im bale iz ustiju
znaju sve alternativne recepte koje je Vasa Pelagić zaboravio da zapiše

i naravno da ništa ne pomažu već samo dosađuju svojim prisustvom, a prisutni su jer žele da vide kako smrt jede nekog drugog, a ne njih.

50 x dnevno zovu i pitaju jel ti bolje ( i onda najpre izokola, a onda direktno krenu da pričaju.kako su čuli da je tamo neka žena probala sve živo i išla kod svih lekara, dok joj neko nije rekao za dobro čuvani recept magareće ***** u kieslom mleku i eno je sad živa i zdrava) - umesto da te puste da na miru oživiš sve neke lepe uspomene iz života, i da odeš sa ovog sveta polako i nežno,sa njihovim lepim slikama i zvucima,

Ne,oni te ometaju svojim kreštavim glasovima prepunih patetičnog slinavljenja i podbulih očiju.

zato, ako nekada dobijem rak, potplatiću lekare da rašire po familiji kako je to neka zarazna vrsta raka koja se vrlo lako prenosi, naročito na one koji su u krvnom srodstvu, pa makar i daljem.

Ako to ne uspe, onda uvek može ona varijanta sa izvlačenjem puške ispod jastuka i somnambulnim buncanjem tipa.." ..ovaj put vas neću promašiti..sotone.."

da zato

zastita