…jesam li vam pričao kad sam sa drugom koga znam još iz osnovne škole otišao prvi put u kockarnicu…. dobro, meni je bio prvi put, njemu ko zna koji….nisam?!!... meni se sve nešto čini da jesam.... uzeo on kiriju od tri magacina koja izdaje….. džepovi puni evra…. oni velik, duboki, na zimskim jaknama…...nagurao ih skroz onako nesložene, zgužvane…. džepovi nabrekli….. pare samo što ne vire i ne ispadaju iz njih….nismo se videli godinama pre toga….i godinama posle toga…..slučajno se sreli... on me naterao da krenem sa njim.....zvono na vratima…. kamere… taster…. bzzzz…. unutra smo…. crven tepih, prigušeno svetlo, ceo zid od oglerdala….. odma’ se stvorile hostese…. nose wiski.….pa neki alkohol u epruvetama što se služi.... života mi….on vrhove prstiju zavuko u džep i između kažiprsta i srednjeg prsta izvukao dve-tri stotke…. digao ruku visoko u vis i pustio da stotke padnu na pod... majke mi...otišao do ruleta....krenuo da vadi sve pare iz džepova i da istresa onako zgužvane na sto.... i to traje.... kad je sve što mu je došlo pod ruku u džepu, računajući i jedan izgraviran srebrni džepni sat i kutiju šibica bacio na sto, oni mu dali čipove.... sve odjednom stavio na 8 crno.... otkud ja znam što na 8 crno?!!! hm... ne može čovek ni priču da ispriča, a da ga ne prekidaju...i izgubio sve....
e dobro, pitanje za večeras glasi: šta mislite Vi, jel postoji možda neki čovek što bi mog'o da ubedi sve kineze da skoče istovremeno? a da ne zna kineski? uopšte...
e dobro, pitanje za večeras glasi: šta mislite Vi, jel postoji možda neki čovek što bi mog'o da ubedi sve kineze da skoče istovremeno? a da ne zna kineski? uopšte...
