Hold me, thrill me, kiss me, kill me

KRAJNOST
Ne, ovo nije ljubav.
Ovo je čelik koji varniči
I kida meso.

Ovo nije ljubav.
Ovo je pustopoljana u magli.
Zastava bez daška vetra
kako stoji.

Ne, ovo nije ljubav.
Ovo je damin gambit
u pradavnoj igri
gde su potezi već povučeni.

A ja ne znam pravila.

Ne, ovo nije ljubav.
Ovo su utisnuta sećanja
Dečaka koji nosi celo jedno sazvežđe
Na ramenima kao odličje

Ne, ovo nikako nije ljubav.
Ovo je gusto blato u koje tonem.

 

[Џорџи]

Imas fejz

 

[Alter_Ego_]

Imas fejz

Бумеру!!!

Ми млади користимо Тик Ток.

Они мало зрелији инстаграм.

А Фејзбук данас само бумери користе.

 

[Џорџи]

Zato nista ne hebete

 

[VranV]

,,A ja ne znam pravila,, kao onaj stih - a ja naivan .

 

[MrNapokon]

Meni pola fejsa rodbina i rodbina rodbine i nekoliko bivsih i njihovih rodbina. Kad bih i yebo na fejsu, mislim da bih sutra dobio jedno 200 lajkova i cestitki i 100 osuda.

 

[MrNapokon]

Ono bolje jmbg i pin da joj das tamo.

 

[VranV]

Meni pola fejsa rodbina i rodbina rodbine i nekoliko bivsih i njihovih rodbina. Kad bih i yebo na fejsu, mislim da bih sutra dobio jedno 200 lajkova i cestitki i 100 osuda.

Lajkove niko ne broji, ali osude ti trpiš.

 

[MrNapokon]

Lajkove niko ne broji, ali osude ti trpiš.

Pa jeste brate. Tacno znas da ne treba ovaj put da odes kod tetke na rucak iako se kao podrazumeva. Provlaci se u vazduhu: volim te al si me razocarao, sta ce ti ta shiksa.

 

[Ангел.]

Lajkove niko ne broji, ali osude ti trpiš.

Кад добијеш срце од непознате жене то је знак да жели да јој скуваш кафу.

 

[VranV]

Svako nosi svoj krst, a neki i čitava groblja sa FB-a .

 

[dixieland]

Ima instagram.

 

[Odjek]

Vrlo moguće.

 

[Odjek]

PRAG

Od kad znam za sebe
Uporno idem negde.
Možda nekom
Ko me ne čeka.

Nikad kući .
Svoju nemam.
Samo kocku
Sa krovom i baštom.
Krevetom
koji je pretesan onako veliki.

Od kad znam za sebe
Zidove razbijene
zakrpim sobom .
Ostavim trag.
U tuđim kućama
Jer svoju nemam.

Baš zato
od svih nota
volim one najtiše
što dugo,
dugo zvone na koži.

Posustanem često.
Nepažnjom kad pustim
stvarnost da mi priđe bliže.

Tad odmahnem glavom.
Čvrsto zažmurim .
Vidim svetlost.
Tvoje rame ,
neko stablo
ispod samog neba
umesto krova.

Tako se ide kući.

Bibelot de Verre