Hodajuća palma

[Sensei]

Zove se hodajuća palma jer zapravo hoda.

Kada odabere lokaciju ka kojoj će ići, raste novo korenje u tom pravcu i pušta korenje koje je iza sebe.

Ovo se nastavlja santimetar po santimetar, i može da putuje i do 20 metara za godinu dana.

 

[Sensei]

Vodiči iz ekvadorskih prašuma dugo su govorili turistima o izuzetnim stablima koja hodaju. Najviše ponavljan mit je da drvo postepeno „hoda“ ka suncu puštajući nove korene ka svetlosti, ostavljajući svoje staro korenje da umre.

Godine 1980., Džon H. Bodli je predložio da nakostreno korenje drveta omogući Socratea Ekorrhiza da „odšeta” od mesta klijanja. Bilo da je to tačno ili ne, neobično korenje drveta, koje izbija iz debla nekoliko stopa iznad zemlje, svakako doprinosi ideji da drvo ima noge.

 

[Sensei]

„Kako zemlja erodira, drvo proizvodi nove, dugačke korene koje otkrivaju novo i stabilnije tlo, ponekad i do 20 m“, objašnjava Peter Vršanski, paleobiolog sa Slovačke akademije nauka koji je nekoliko meseci studirao u ekvadorskoj Unesko biosferi Sumaco. Rezerva, otprilike jednodnevni izlet iz Kita. „Staro korenje se nežno podiže u vazduh dok se koreni talože u novom tlu, a drvo se postepeno savija prema novim korenima. Ceo proces premeštanja drveta na novu lokaciju sa većom količinom sunca i stabilnijim podlogama može potrajati nekoliko godina.

 

[Neda]

Drvobradi postoji.
I onda Tolkin laže.