(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
HOĆU DA IMA MOJE BOJE
Samoća....
Povukoše me reči pesme
Jer imala bih o tome dosta reći....
O samoćama raznim, mojim i tudjim,
O drumovima njihovim kojima putovah
Sama ili sa drugima
Samo je jedno istina
Sve naše samoće na nas liče.
Nikada… nikada nisam sama
Uvek sam u društvu svih samoća svojih
Neke dodjoše same, neke ja iskrojih
Davno već ne brojim
Povukoše me reči pesme
Al' ne dam seti a ni tuzi
Da napije mi ovo jutro
Pa da mi se dan tetura kao pijanac
Toplo je i svetlo i bistrinom hrani
To mi duša vidi
Tim se pogledom brani
Ne dam....jer hoću osmeh da imam
Sa njim da šetam kroz ovaj dan
I sutra....i svih narednih dana
Hoću da samoća moja
Ima mnogo….mnogo mojih boja
Da liči na mene dok je nežno grlim
Neću od nje da bežim...
Hoću u susret da joj hrlim.
Za nju i njene samoće..
..za sve moje samoće....za sve ljudske samoće
PS Dobar vam dan.....uživajmo u njemu....
