Jutuberi koji su ateisti.
Видиш, зато ја на пример лично не волим да се повезујем са изразом "атеизам" (иако де факто заправо јесам то).
Обојица су деловали доста хистерично и озлојеђено када су причали о религији.
Мене религија других људи не нервира, чак штавише, јако их поштујем све. Сваком своје.
Већ једноставно, немам у себи то веровање да постоји било шта више. Веру, ваљда, или имаш, или немаш.
По мом мишљењу, Бог је оно што људима одузима страх од бесконачности коју не могу да разумеју.
О чему причам?
Људска интелигенција је наш највећи еволутивни асет. Зато смо опстали као врста и стигли на 8 милијарди јединки, по чему смо једна од највећих макроскопсих врста на планети, а искрено не верујем ни да толико има припадника многих врста инсеката. Та интелиенција, односно ДНК мутација пристигла на таласима свемирске радијације једне млађе планете је оно што је издигло претка човека у односу на претке свих осталих животиња.
Али интелигенција и оно што бисмо назвали "самосвест" има и своје наличје. Наше постојање је ограничено, а свет око нас је неограничен. То ствара осећај страха и покушај да се мапира непознато, јер оно што мапирамо нас више не угрожава. Зато смо измисли концепт простра и времена. Али свемир је немогуће мапирати, и бесконачност је немогуће мапирати.
Зато је ту Бог, добронамерни Бог, који контролише ту бесконачност и чини да се она не окрене против човека, ако човек прати одређени сет правила.
Бог уводи ред у хаос, и зато је већини неопходан. Зато је његов настанак опет био природан еволутивни корак са циљем уклањања страха.
И зато ми је драго кад људе испуњава вера, и кад их теши Бог, јер ће онда бити срећни и наћи свој мир.
То није мој лични пут у срећу и спокој, али. Мојој психи одговара нешто друго.
Ја волим људе, сматрам да су упркос свим својим манама дивна створења, и радујем се напретку људског рода.