ДЕМОЛИРАНЕ, ОПЉАЧКАНЕ И СПАЉЕНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ
Средњевековни Манастир Девич Св. Јоаникија код Србице, са фескама, из 1434. године, демолиран и опљачкан. (Манастир је био паљен и рушен и 1941. године од Шиштара).
Црква Ваведења Богородице у Белом Пољу код Пећи, из 16. века, обновљена у 1868. години, демолирана и спаљена; гробље око ње рушено и засипано смећем.
Катедрална црква Светог Уроша у граду Урошевцу, подигнута 1929. године, демолирана и унутра паљена. (чува је амерички КФОР)
Црква Св. пророка Илије у граду Вучитрну, из 1834. године, опљачкана, демолирана и унутра делом паљена; почетком 2.000. године срушена је унутра у цркви галерија хора, и спаљена је једна од две црквене зграде у дворишту; неки гробови око цркве срушени.
Црква Св. Јована Крститеља – Самодрежа, код Вучитрна, 14. век, обновљена 1932. године; демолирана, спаљена и покушано рушење и копање у цркви и око темеља.
Црква Св. Параскеве у Дрснику код Пећи, 14. век, са фрескама из 1570. године; оскрнављена, демолирана и унутра паљена.
Црква Богородичина у селу Накло код Пећи, из 1985. године, демолирана и паљена.
Црква Св. Апостола, Петровце код Косовске Каменице, демолирана и спаљена.
Црква Св. Богородице – Света Петка у селу Подгорце код Витине, обновљена 1996. године; демолирана и спаљена; а 30. јуна 2000. године срушена до темеља минирањем од стране Шиптара.
Црква Св. Јована Крститеља у Пећкој Бањи код Пећи, из 1996, демолирана и унутра паљена.
Црква Сабора Срба Светитеља у Ђураковцу код Пећи, из 1997. године, демолирана, затим 16. новембра 2002. делимично минирана и поред присуства КФОР-а, који је затим на брзину покушао санацију насталих рупа и пукотина. Црквени дом код храма спаљен.
Црква С. Пророка Илије у Бистражину између Призрена и Ђаковице, 14. век, обновљена на старим темељима 1930. године и током Другог светског рата срушена од Шиштара, поново обновљена 1988. године; сада потпуно демолирана.
Црква Св. Димитрија у Сиги код Пећи, 14. век, обновљена 1937. на средњевековним темељима; демолирана и спаљена.
Црква Светих Врача, Новаке – Призрен, 14. век, обновљена 1991. године; демолирана и паљена, покушано минирање, гробови око храма порушени.
Црква Ваведења Богородице у Великом Крушеву код Клине, 14. век, обновљена 1980; проваљена и делимично спаљена.
Црква Св. Николе у Љубижди код Призрена, 16. век, обновљена 1867; опљачкана и демолирана; парохијски дом спаљен.
Црква Св. Пророка Илије у истом селу Љубижди код Призрена, 16. век, на гробљу, обновљена 1979; опљачкана, демолирана унутра паљена и минирана, гробље око ње рушено.
Катедрална црква Христа Спаса у Приштини, 1998. године, најпре покушано паљење, а 1.8.1999. године у 1 час подметнут експлозив на 4 места: 2 експлодирала, а 2 нису; поново нападана (ова црква је подигнута у Приштини уместо ранијих 12; на темељима 3 од њих су џамије).
Црква Св. Илије, Смач – Призрен, 1944; паљена, демолирана и минирана изнутра, али нису сви пакети динамита експлодирали.
Црква Св. Илије, у селу Некодим код Урошевца, стара, обновом 1975. године, проширена; демолирана и паљена.
Црква Св. Ап. Петра и Павла у Талиновцу код Урошевца. 20. век; демолирана и унутра сва спаљена; гробље око ње порушено.
Црква Свете Тројице у селу Бабљак – Урошевац, 1965. године; демолирана и у унутра паљена.
Црква Рођења Богородице, село Софтовиц – Урошевац, 1930. године; демолирана и спаљена.
Црква Св. Илије у Новом Качанику, 1929. године; спаљена унутра.
Црква Ваведења (Св. Кнез Лазар) у селу Кош код Истока, 1969. године; врата разваљена и унутра сва демолирана.
Црква Св. Тројице у селу Житињу, Клокот – Витина, стара, обновљена 1980; покушано паљење 19.7.1999. године кроз прозоре, који су оштећени; накнадно демолирана и оштећена.
Црква Св. Лазара Четвородневног (Св. Ђорда) у Белици код Рудника (Србица – Исток), 14. век; запаљена.
Црква Св. Тројице у Доњем Ратишу код Дечана, стара, обновљена 1935.; уништена од Шиптара 1941, обновљена 1992; на њу су Шиптари од 1996. до 1998. атаковали седам пута; сада оштећена и демолирана.
Црква Св. Ап. Луке у Витомирици поред Пећи, саграђена 1912; спаљена изнутра и оскрнављена од Шиптара у августу 1999. године.
Црква Св. Ап. Андреја Првозваног (Св. Илије) у Подујеву, подгинута на узвишењу изнад града 1929. године; за време Другог светског рата Шиптари су срушили кубе а цркву оскрнавили; црква је обновљена 1971. године; крајем јуна 1999. године поново оскрнављена и унутра спаљена.
Црква Св. Ап. Петра и Павла у Горњој Пакаштици код Подујева, позната као “Краљева црква” задужбина Краља Милутина (из 1282. године); на старим темељима подигнута нова 1925. године; средином јуна 1999. након доласка КФОР-а демолирана и оскрнављена, гробље око ње рушено.
Параклис-капела на српском гробљу у Косовској Митровици зидана 1939. године на старом црквишту; у време кад год је српско православно гробље скрнављено, оскрнављена је и ова капела, а то је било више пута.
Црква Св. Ап. Петра и Павла у Истоку, подигнута је 1929. године; добротом Патријарха Варнаве израђен је иконостас; почетком јула 1999. године спаљена је и оскрнављена од Шиптара.
Црква Св. Кнеза Лазара у Пискотама код Ђаковице, једнокуполни храм саграђен на српском гробљу 1991–1994. године; Шиптари су крајем августа 1999. године уништили крст на куполи и оскрнавили цркву и гробље около; затим је црква минирањем оштецена, а парохијски дом спаљен.
Црква Св. Николе у Поповљанима код Суве Реке, из 1626. године са дивним фрескама, око цркве је старо српско гробље; августа 1999. године опљачкана, демолирана, оскрнављена од Шиптара.
Црква Св. Николе у Штимљу, подигнута 1926. године на темељима старе, гробљанске цркве; половином јула 1999. оскрнављена и демолирана од Шиптара у близини британског КФОР-а.
Црква Св. Архангела Михаила у Штимљу, на брегу изнад града, подигнута 1920–1922. године, иконостас је радио познати сликар Урош Предиц; црква је темељно реновирана 1977. године; запаљена и оскрнављена, а фреске уништене августа 1999. године.
Црква Св. Спаса у Мецичевој махали, Муштиште – Призренски подгор, 11 км од Суве Реке, из 19. века; почетком јула 1999. године, црква је опљачкана, оскрнављена и запаљена.
Црква Св. Петке, Мушутиште – Сува Река, 19. век, обновљена 1973. године; крајем јуна 1999. године оскрнављена и запаљена од Шиптара.
Црква Св. Илије, у селу Церници код Гњилана, 15. век, обновљена 1933. године; дана 15. јануара 2000. године на око 70 м од јединица америчког КФОР-а, рано ујутру око 3,30 часа, Шиптари су подметнули експлозив, уништили унутрашњост цркве и оштетили зидове; од експлозије су и три суседне српске куће јако оштећене. (Канађани су потом помогли обнову цркве).
Црква Св. Николе у селу Бањској код Вучитрна, из 1346. године; претходно је оскрнављена и демолирана, а око Св. Саве (27. јануара) 2000. године минирана у близини КФОР-а Арапских емирата.
Црква Св. Николе (у народу Св. Петка) на гробљу у Млечанима код Клине (наспрам Кијева), 14–16. век; кров и део олтара Шиптари уништили крајем лета 1999. године.
Споменик и Меморијални комплекс Косовским јунацима дело арх. Александра Дерока, подигнут 1953. на месту где се на Видовдан 1389. године збила Косовска битка. Крајем августа 1999. године Споменик је оскрнављен и оштећен минирањем од Шиптарских зулумчара; затим су уништавали натпис “Ко је Србин и српскога рода...”, мада Споменик чувају војници КФОР-а.
Црква Св. Николе у Мушникову, Средачка жупа код Призрена, из 16. века; минирана од Шиптара 4. септембра 2000. године.
Црква Св. Николе у Горњем Ливочу код Гњилана, из 20. века; минирана потпуно од Шиптара 8. фебруара 2001. године.
Црква Св. Николе – Св. Петке, Грнчар, Витина, 14. век; обновљена 1976. године.
Испосница манастира Високи Дечани, 14. век.
Црква Пресвете Богородице, крај манастира Високи Дечани, 14. век.
Црква Св. Киријакије (Недеље), Брњаца, Ораховац, 1852. године.
Црква Св. Јована (Св. Николе), Леоцина, Србица, 14. век.
Испосница Уљарица, Клина, 14./обноваљена у 16. веку.
Црква Св. Недеље, Живињане, призрен, 16./обновљена у 19. веку.
Црква Св. Николе, Оптеруша, Ораховац, 14. век (обновљена 1934. године).
Црква Св. Петке, Пећ из 14. века, обновљена 1912. године.
Црква Св. Козме и Дамјана, Поткаљаја, Призрен, из 14. века, обновљена у 19. веку.
Руговска испосница код Пећи, 13–14. век.
Испосница Св. Николе код Призрена, 14. век.
Црква Св. Архангела Михаила, Ракитница, Подујево, 14. век.
Црква Св. Николе, Средска, Призрен, 15. век, обновљена 1875. године.
Црква Св. Ђорда, Рецани, Сува Река, 14. век.
Црква Св. Николе, Сићево, Клина, 15. век.
Црква Св. Апостола Петра и Павла (ман. Петровица), Добра Вода код Клине, 13–16. век.
Споменик благодарности српским патриотама у Призрену, 1930. год.
Црква Св. Николе у Чабицима, Клина, 16. век.
Црква Св. Козме и Дамјана, Подграђе, Клина, 16. век.
Црква непознатог Светог, Пустеник, Качаник, 10–11. век.
Црква Св. Тројице, Српски Бабуш, Урошевац, 20. век.
Црква Св. Димитрија, Сушица, Грачаница, 18. век, обновљена у 20. веку.
Црква Св. Јована Претече (Митрополија), Пећ, 1982. год.
Црква Св. Николе у Приштини, из средњег века, обновљена 1830. године, са иконостасом у дуборезу с почетка 19. века; више пута нападана и каменована; задњих дана и недеља: 10. маја, 26. јуна и 3. и 4. јула 2003. године; парохијски дом крај цркве такоде каменован, а црквена кућа испод цркве спаљена. Додајмо да су код свих ових цркава и манастира опљачкане или спаљене манастирске и парохијске зграде, као и да до сада ниједан случај рушења цркава и манастира није расветљен, нити и један кривац ухваћен. Напротив, напади се настављају и број страдалих светиња се повећава.