Hipohondrija

I

Idemacaokotebe

Zainteresovan član
Poruka
124
Zdravo svima dragi ljudi, postoji li jos neko ko je imao, ili ima ovo cudo i kako se sa time borite i nosite?
Ja sam neko ko oduvek pati od straha od bolesti, smrti i svega onoga sto je nekako nekontolisano, van naseg dometa a moze nas snaci kad god i gde god, ja dakle ne zivim sadasnjost, vec buducnjost sa najcrnjim slutnjama, gde sam u konstantnom strahu za sebe i sve svoje voljene. Dakle sto sam starija, svesnija sam i toga da moji roditelji stare, jednog dana ce umreti, a ja nisam sigurna kako cu to preziveti. Elem, udaljila sam se od teme, dakle nenormalnk me strah bolesti, najvise kancera, ali i drugih medicinskih stanja poput srcanih, mozdanih udara, neuroloskih bolesti i sl. Svaki svoj simptom okarakterisem kao bolest, imam glavobolje zbog kojih cu na magnetnu, i vec sam umislila najgore, a pomisljam i na multiplu sklerozu jer imam probelem sa ocnim nervom, prosle godine negde u ovo vreme imala sam neobjasnjive modrice po telu, i plakala sam u sobi misleci da sam dobila leukemiju, jer ti moze biti znak toga, ali isto tako moze biti znak anemije, nekih beznacajnih stavri, no ja se hvatam samo za najgore, boli me u grudima par dana pomisljam da cu da umrem iznenada, juce vidim umro mlad decko, iz cista mira i ja sam pod stresom, danas mi iskoci videi zene koja prica kako je od kancera izgubila sestru u 35 godini, i kako joj prakticno nije bilo spasa ni po kom osnovu, onda me to jako potrese, tera me na plac i strahujem da se nekom mom tako sta ne desi. Imam veliki strah i od toga da cu ja oboleti i meni neko blizak, toliko je to sve jako da ne zelim decka(jer se moze razboleti i umreti), ne zelim decu(jer isto im se moze desiti), sto ja mislim da ne bih prezivela, ovih dana rodjak ide na biopsiju, jer sumnajju na najgore, pri tome je mlad covek, i ja opet mislim na najgore, zivim u konstantom strahu i nista mi nema smisla, nenormalno se plasim, ako me nesti cini srecnom ja pomislim sad je sve ok, ali sutra se sve moze srusiti, kao da samo iscekujem nrsto lose, s tim u vezi imam i lose snove..
Osecam se uzasno, treba mi malo utehe.
 
Mislim da bi trebala da se obratiš nekom stručnom licu, psihologu, jer nećeš moći sama da se izboriš sa time bez odgovarajućeg lečenja. Nimalo nije bezazleno, razumem te u potpunosti kako se osećaš ali potraži pomoć, prolazi život a ti ga živiš u strahu i ne primećuješ lepe stvari koje propuštaš. Mogu da te utešim da se to uspešno leči, da postoji terapija koja deluje ali moraš i sama da poradiš na tome. Umirala sam i ja od raznih bolesti, ali evo me ovde ;)
 
Idemacaokotebe:
Zdravo svima dragi ljudi, postoji li jos neko ko je imao, ili ima ovo cudo i kako se sa time borite i nosite?
Ja sam neko ko oduvek pati od straha od bolesti, smrti i svega onoga sto je nekako nekontolisano, van naseg dometa a moze nas snaci kad god i gde god, ja dakle ne zivim sadasnjost, vec buducnjost sa najcrnjim slutnjama, gde sam u konstantnom strahu za sebe i sve svoje voljene. Dakle sto sam starija, svesnija sam i toga da moji roditelji stare, jednog dana ce umreti, a ja nisam sigurna kako cu to preziveti. Elem, udaljila sam se od teme, dakle nenormalnk me strah bolesti, najvise kancera, ali i drugih medicinskih stanja poput srcanih, mozdanih udara, neuroloskih bolesti i sl. Svaki svoj simptom okarakterisem kao bolest, imam glavobolje zbog kojih cu na magnetnu, i vec sam umislila najgore, a pomisljam i na multiplu sklerozu jer imam probelem sa ocnim nervom, prosle godine negde u ovo vreme imala sam neobjasnjive modrice po telu, i plakala sam u sobi misleci da sam dobila leukemiju, jer ti moze biti znak toga, ali isto tako moze biti znak anemije, nekih beznacajnih stavri, no ja se hvatam samo za najgore, boli me u grudima par dana pomisljam da cu da umrem iznenada, juce vidim umro mlad decko, iz cista mira i ja sam pod stresom, danas mi iskoci videi zene koja prica kako je od kancera izgubila sestru u 35 godini, i kako joj prakticno nije bilo spasa ni po kom osnovu, onda me to jako potrese, tera me na plac i strahujem da se nekom mom tako sta ne desi. Imam veliki strah i od toga da cu ja oboleti i meni neko blizak, toliko je to sve jako da ne zelim decka(jer se moze razboleti i umreti), ne zelim decu(jer isto im se moze desiti), sto ja mislim da ne bih prezivela, ovih dana rodjak ide na biopsiju, jer sumnajju na najgore, pri tome je mlad covek, i ja opet mislim na najgore, zivim u konstantom strahu i nista mi nema smisla, nenormalno se plasim, ako me nesti cini srecnom ja pomislim sad je sve ok, ali sutra se sve moze srusiti, kao da samo iscekujem nrsto lose, s tim u vezi imam i lose snove..
Osecam se uzasno, treba mi malo utehe.
Kliknite za proširenje...
nisam psiholog al sam se kroz zivot naucio da stvaram i emitujem samo pozitivnu energiju kao najbolju odbranu od raznih "bolesti". Priroda nam je, stvarajuci nas, dala i "apoteku" , koju svi imamo u sebi, da se sami mozemo leciti. To je ta energija. Misli uvek pozitivno pa te nece ni zub zaboleti a kamoli...............
U mom komsiluku, pre mnogo godina, umrla devojka od 22 godine od leukemije, par meseci kasnije njen brat par godina stariji od nje, od infarkta a godinu dana kasnije i otac, takodje od infarkta........svi umrli od tuge. Dakle, te "bolesti" dolaze iz nas , mi ih stvaramo i toga moramo biti svesni.
 
Hpohondrija ima dvije strane, s jedne strane je to egoizam pa tako će biti strašno ako baš mi obolimo. Druga strana jeneostvarenost života, nezadovoljvstvo zbog neispunjenja osobnih iliposlovnih planova. Pa tako ako obolimo tako npr nećemo nikada ostariti ono što su drugi ostvarili..
 
Idemacaokotebe:
Zdravo svima dragi ljudi, postoji li jos neko ko je imao, ili ima ovo cudo i kako se sa time borite i nosite?
Ja sam neko ko oduvek pati od straha od bolesti, smrti i svega onoga sto je nekako nekontolisano, van naseg dometa a moze nas snaci kad god i gde god, ja dakle ne zivim sadasnjost, vec buducnjost sa najcrnjim slutnjama, gde sam u konstantnom strahu za sebe i sve svoje voljene. Dakle sto sam starija, svesnija sam i toga da moji roditelji stare, jednog dana ce umreti, a ja nisam sigurna kako cu to preziveti. Elem, udaljila sam se od teme, dakle nenormalnk me strah bolesti, najvise kancera, ali i drugih medicinskih stanja poput srcanih, mozdanih udara, neuroloskih bolesti i sl. Svaki svoj simptom okarakterisem kao bolest, imam glavobolje zbog kojih cu na magnetnu, i vec sam umislila najgore, a pomisljam i na multiplu sklerozu jer imam probelem sa ocnim nervom, prosle godine negde u ovo vreme imala sam neobjasnjive modrice po telu, i plakala sam u sobi misleci da sam dobila leukemiju, jer ti moze biti znak toga, ali isto tako moze biti znak anemije, nekih beznacajnih stavri, no ja se hvatam samo za najgore, boli me u grudima par dana pomisljam da cu da umrem iznenada, juce vidim umro mlad decko, iz cista mira i ja sam pod stresom, danas mi iskoci videi zene koja prica kako je od kancera izgubila sestru u 35 godini, i kako joj prakticno nije bilo spasa ni po kom osnovu, onda me to jako potrese, tera me na plac i strahujem da se nekom mom tako sta ne desi. Imam veliki strah i od toga da cu ja oboleti i meni neko blizak, toliko je to sve jako da ne zelim decka(jer se moze razboleti i umreti), ne zelim decu(jer isto im se moze desiti), sto ja mislim da ne bih prezivela, ovih dana rodjak ide na biopsiju, jer sumnajju na najgore, pri tome je mlad covek, i ja opet mislim na najgore, zivim u konstantom strahu i nista mi nema smisla, nenormalno se plasim, ako me nesti cini srecnom ja pomislim sad je sve ok, ali sutra se sve moze srusiti, kao da samo iscekujem nrsto lose, s tim u vezi imam i lose snove..
Osecam se uzasno, treba mi malo utehe.
Kliknite za proširenje...

Гомила глупости. Колико имаш година?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top