- Poruka
- 388.920
Himalajska so je na popularnosti dobila nakon 2000. godine. U SAD, od kuvanja do spa tretmana. Krenule su da se prodaju i lampe. Ali njeno poreklo se retko isticalo ili spominjalo, možda iz razloga što Pakistan, odakle so potiče, nije mesto koje se povezuje sa ružičastom solju. Ruku na srce ona se uvek nekako brendirala kao da dolazi sa neke amorfne himalajske planine, možda ledenog glečera. Istina je mnogo drugačija.
Odakle dolazi so?
So se vadi iz talasastih brda crvene cigle koja se uzdižu iz močvara u Kevri, regionu Pandžab koji je udaljen dva sata od glavnog grada Islamabada. Područje je udaljeno stotinama kilometara od legendarnih snežnih vrhova Himalaja, i za razliku od ovde je prilično toplo.Brda, poznata kao lanac soli su daleke žile Himalaja i ostatak su kristalizovane lagune koja je postojala pre nekih 600 miliona godina. Ozbiljan barik.Vađenje soli podrazumeva odlazak u tamne pećine, i razaranje tvrdog kamena halita, uz oskudnu pomoćnu tehnologiju. Samelje se oko 400.000 tona godišnje.
Legenda kaže da je konj Aleksandra Velikog prvi put otkrio ove kristale pokušavajući da ih poliže. Ta tvrdnja ne deluje nasumično, postoji predivan video na Jutjubu gde koze ibeks u Italiji rizikuju svog život, sa svojim mladuncima zbog sličnih kristalizovanih minerala koji se nalaze na vrhu brana. Pod britanskom imperijom solane su krenule punom parom da rade 1870. godine i od tada Pakistan nije doživeo ozbiljnu reformu u ovoj oblasti, iako su solane danas postale popularne turističke derstinacije, ali prevashodno mesta za težak rad.
Pakistan kroz istoriju nije uspevao da procesuira so, gro soli se slao u Indiju, koja je tretirala i stavljala potpis “Made in India”, prodajući je po premijum cenama.
Pakistan je dobijao mrvice. Prema nekim izveštajima tona prodata Indiji koštala je 40 dolara, da bi u Evropi bila prodavana za 300 dolara.
Kampanja na društvenim mrežama 2019. godine bila je žustra. Tviter je poludeo. “Dobijamo kikiriki za naše zlato”, bio je jedan od naslova. Po nekim procenama Pakistan je dobijao godišnje tričavih 26 miliona dolara (zvaničnici su tvrdili 50).Glavni zahtev postao je prilično decidan – zabrana izvoza u Indiju. Iste godine taj zahtev je i realizovan, pa je povratak profita u Pakistan delovao ostvarljivo.
Male tajne himalajske soli
Postoji beli, roze i ružičasti blokovi soli. Beli poseduje natrijum-hlorid, ružičasti magnezijum, roze gvožđe. Devedeset i osam posto sastava soli jeste nartrijum hlorid kao i kod morske soli, ali je razlika u tom ostatku, koji čini oko 84 minerala, koji sadrže i kalcijum, kalijum, i magnezijum. Koliko tako mala razlika zaista ima značaj debatno je pitanje, a neki nutricionisti misle da krajnji korisnik neće u njoj pronaći dodatni benefit.
Određeno homeopatsko dejstvo nije jos zvanično potvrđeno, ali se mnogi na njega pozivaju. Paketić soli se prodaje za 60 centi, a dostiže i cenu od devet dolara. Rudari dobijaju 1.500 rupija dnevno, što je oko 20 dolara. Surovi kapitalizam.
Potražnja za ovom soli raste svakog dana, a nadamo se da će od nje koristi imati i oni koji su za nju najviše zaslužni. Materijala neće faliti, pošto je ostalo negde oko 6.7 milijardi, a iskorišćeno je tek 220.000 tona.
(izvor:Vitraž)
