Хетити су свој врхунац достигли за времена новохетитског царствоа 1400.-1180. године п. н. е., значајно проширење је остварено за владавине Шупилулијуме I (1370-1330.године п.н.е) када су искористили међусобне сукобе Митана, тада респектабилног краљевства и Асирије, и највећи територијални опсег су остварили у периоду 1350.-1295.године п.н.е за времена владавине Шупилулијуме, Муршилија II и Муваталија
Када су постали доминантном силом и на том простору и у тада познаом свијету. Истовремено је Египат за времема Тутмеса III проширио границе освајајући териториј Митана, и сукоб тадашње двије силе, Хетитског царства и Египта постао је неизбјежан.
У ХIII вијеку п.н.е. Египтом је владао вјероватно најуспјешнији фараон у историји, Рамзес II који је успоставио моћну војску за коју се процјењује да је током његове владавине вројала 100.000 војника, за оно вријеме огромна војна сила.
У првим годинама владавине у првој сиријској ратној кампањи има оје више сукоба са Хетитима са промјењивом срећом, но то тек бјеше увод у историју хетитско-египатских сукоба у наредном времену.
Друга сиријска војна кампања је имала кулминацију у чувеној бици код Кадеша (
овдје) 1274.гпдне п.н.е.
Ту су Рамзесове снаге биле ухваћене у хетитску засједу, биле су бројно надјачане када је по Рамзесовом личном свједочењу његовом заслугом извршен контранапад којим су разбили Хетите.
Но то је тенденциозан приказ битке из Рамзесовог угла, како су наредних година Хетити успоставили контролу над Сиријом, а Египту је остао Канан, вјероватније се та "побједа" огледа у чињеници да је Рамзес успио спасити живу главзу и повући се са главнином војске.
Процјене снага војних ефектива обију сукобљених страна варирају од 20.000-53.000 војника, а ова битка бјеше и "курска битка старе ере" јер су обје стране користиле збирно 5-6.000 бојних кола,
Документарац којиописује битку код Кадеша 1274.гдине п.н.е
