Herkulanum - grad zamrznut u prošlosti zajedno sa Pompejom

[Moje ime je Đurđija.]

Herkulanum (ital. Ercolano) je bio antički grad u Kampaniji, Italija. Nalazio se u Napuljskom zalivu i kobno je stradao prilikom erupcije vulkana Vezuva 24. avgusta 79. godine, zajedno sa čuvenom Pompejom.

(photo source)

Oba grada su poznata po skeletnim i materijalnim ostacima, koji su od velikog značaja arheolozima i drugim istraživačima, jer su u tom periodu Rimljani spaljivali mrtve.

Temu o Pompeji možete čitati ovde.. na nju sam upravo postavila i link za video koji prikazuje poslednji dan života ljudi u tom gradu – od mirnog, gotovo idiličnog jutra.. do katastrofalne večeri. Film o Herkulanumu nije snimljen (ili makar ja ne znam za njega).. ali verujem da je i u tom gradiću bilo slično. Zato ću taj video sa animacijom tragičnog dana okačiti i ovde.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Herkulanum je više od 1600. godina stajao prekriven pepelom, a do njegovog pronalaska je došlo 1709. godine. Detaljna iskopavanja su započeta iste godine, ali ni do danas nisu završena.

Tokom iskopavanja 1981. godine, pronađeni su ostaci samo 150 ljudi, jer se smatra da se većina stanovnika na vreme evakuisala. Prilikom iskopavanja su pronađene razne umetnosti, ali i biblioteka. Jedna od lepših biblioteka koja je ovde pronađena je takozvana Vila papirusa.

(text source)

(photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Gradić Herkulanum je dobio svoje ime po mitskom grčkom bogu Herkulesu, koji je, prema legendi koju je ispričao Dionisije iz Halikarnasa, osnovao grad 1243. godine pre nove ere. Istorijska analiza, međutim, sugeriše da su grad osnovali Oskani ili Etrurci u 7. veku pre nove ere, a osvojili su ga Samniti u 5. veku pre nove ere.

(text source)

(photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Godine 90. pre Hrista, gradom je dominirao Rim i pretvoren u municipijum. U poslednjim godinama Rimske republike, Herkulanum je dostigao vrhunac svog sjaja zahvaljujući svom primorskom položaju, čistom vazduhu i blagoj klimi, što ga je načinilo popularnim odmaralištem za mnoge rimske patricijske porodice.

(photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Grad je bio živ i gusto naseljen kada ga je zemljotres pogodio 62. godine nove ere, izazvavši ozbiljnu štetu; radovi na obnovi grada još su bili u toku kada se tragična erupcija Vezuva dogodila 79. godine nove ere.

Oblak toksičnih gasova iz erupcije zbrisao je stanovnike, dok je ceo grad bio bukvalno zapečaćen pod tokovom pepela i vulkanskog kamenja dubokog 16m koji se učvrstio, čuvajući gotovo savršeno netaknute organske ostatke poput tkanine, hrane, vegetacije i drvenih konstrukcija. A, takođe, i ljudskih ostataka.

(photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Otkriće ruševina u Herkulanumu bilo je potpuna slučajnost: dok se 1707. kopao bunar po naređenju Emanuela Morisa, princa od Lorene, otkriveno je više mermernih fragmenata i statua koje su nekada ukrašavale antičko pozorište Herkulaneuma. Od tada do sada, radovi na iskopavanjima su više puta bili prekidani i ponovo nastavljani.

Važni artefakti otkriveni su 1980-ih, zajedno sa lokacijama poput Venerinog hrama, kupatila i starogrčke luke u kojoj su stanovnici pokušali da nađu utočište 79. godine nove ere. Lokalitet je bio dom intenzivnih iskopavanja od 2000. godine, posebno oko Vile papirusa i biblioteke.

(photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Herkulanum je bio bogatiji grad od Pompeje i ostao je bolje očuvan od nje, jer ga je vulkan razorio na nešto drugačiji način. Postoji nekoliko objašnjenja za to.

Naime, ležeći duž same obale i zapadno od Vezuva, Herkulanum je bio zaštićen od najgore erupcije zahvaljujući vetrovima koji su, po svoj prilici, raznosili vreli vulkanski pepeo u pravcu juga, uništavajući Pompeju, ali dajući mnogim ljudima u Herkulanumu vremena da pobegnu iz grada.

(photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Drugi razlog je taj, što je tlo u Herkulanumu bilo vlažnije nego u Pompeji, a što znači da je, kada je grad bio zatrpan pepelom, sediment stvorio kompaktni sloj stene od sedre dubok oko 50 stopa (15 metara), držeći veći deo grada netaknutim i oslobođenim od buduće pljačke.

Neverovatno, drvene kuće, odeća, pa čak i hrana su karbonizovani i očuvani do danas, dajući neuporediv uvid u svakodnevni život u drevnom svetu.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Takođe, kada je Vezuv eruptirao - zgrade u Pompeji su bile oštećene poplavom kamenja koje je padalo poput đuladi po njima pre nego što su bile zatrpane lavom i pepelom, što znači da je vrlo malo zgrada ostalo sačuvano iznad prizemlja, a praktično svaka zgrada je izgubila krov.

Zgrade u Herkulanumu su puno bolje očuvane od onih u Pompeji; mnoge od njih imaju svoje gornje spratove i dalje netaknute, a nekoliko njih čak ima očuvan i originalni drveni balkon. Neke od radnji još uvek imaju armaturu.

(photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Herkulanum je bio bogatiji grad od Pompeje, on je bio letnjikovac bogataša, te su mnoge zgrade koje se čak i danas mogu videti raskošnije i bogatije ukrašene.

Mozaici i freske su ovde svetlije, veće i složenije, prava poslastica za ljubitelje umetnosti...

(photo source)

(photo source)

(photo source)

 

[Lada]

Herkulanum je bio bogatiji grad od Pompeje, on je bio letnjikovac bogataša, te su mnoge zgrade koje se čak i danas mogu videti raskošnije i bogatije ukrašene.

Mozaici i freske su ovde svetlije, veće i složenije, prava poslastica za ljubitelje umetnosti...

Pogledajte prilog 1053851
(photo source)

Pogledajte prilog 1053852
(photo source)

Pogledajte prilog 1053854
(photo source)

Sjajan izbor si napravila,domaci si uradila vrhunski...

 

[Moje ime je Đurđija.]

Sjajan izbor si napravila,domaci si uradila vrhunski...

Pa kad sam geek & sviđa mi se tema.. kada mi se ne sviđa, ja pobegnem..

 

[Mr No]

Sjajan izbor si napravila,domaci si uradila vrhunski...

Sve je prepisala od mene!
Mada, ne znam kako tacno, ona sedi u magarecoj klupi, ja prvi red, naravno.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Sve je prepisala od mene!
Mada, ne znam kako tacno, ona sedi u magarecoj klupu, ja prvi red.

Ja u magarećoj klupi?!! Može samo da bude obrnuto!

Hahaha.. ti, prvi red.. mmda..

 

[Mr No]

Ja u magarećoj klupi?!! Može samo da bude obrnuto!

Hahaha.. ti, prvi red.. mmda..

Ne foliraj se!
Ti si bila inspiracija za nastanak "Crnog Andjelka".

 

[Lada]

Sladji pocetak dana ,od vase konverzacije ne nadjoh,slatki ste

 

[Moje ime je Đurđija.]

Sladji pocetak dana ,od vase konverzacije ne nadjoh,slatki ste

Samo sam ja slatka... a on je..

 

[Moje ime je Đurđija.]

Ne foliraj se!
Ti si bila inspiracija za nastanak "Crnog Andjelka".

Ma..

 

[Moje ime je Đurđija.]

Delimično unakaženi ostaci čoveka zakopanog erupcijom Vezuva 79. godine u Herkulaneumu, drevnom rimskom gradu blizu Pompeje, otkriveni su u onome što je italijanski ministar kulture opisao kao „senzacionalno“ otkriće.

Arheolozi su rekli da je muškarac, za koga se veruje da je imao između 40 i 45 godina, ubijen na samo nekoliko koraka od mora dok je pokušavao da pobegne od erupcije.

Njegov skelet je pronađen na jednoj starogradskoj plaži sa glavom okrenutom u pravcu mora i okružen karboniziranim drvetom, uključujući krovnu gredu, koja mu je mogla smrskati lobanju, navodi italijanska novinska agencija Ansa.

„Poslednji momenti ovde su bili trenutni, ali strašni“, rekao je za Ansa Frančesko Sirano, direktor arheološkog parka Herkulaneum.

„Bilo je 1 ujutro kada je piroklastičan talas koji je proizveo vulkan prvi put stigao do grada sa temperaturom od 300-400 stepeni, ili čak, prema nekim studijama, 500-700 stepeni. Užareni oblak koji je jurio prema moru brzinom od 100 km/h bio je toliko gust da nije imao kiseonika u sebi.”

Kosti čoveka koje su pronađene su bile jarko crvene boje, za koju je Sirano rekao da je „znak mrlja koje je ostavila krv žrtve“.

Ovo otkriće je napravljeno tokom prvog arheološkog iskopavanja u Herkulaneumu, mnogo manjem i manje poznatom lokalitetu od susedne Pompeje, u skoro tri decenije.

Iskopavanja 1980-ih i 90-ih godina otkrila su kosture više od 300 žrtava nagomilane u kućicama za čamce, gde su se, kako se veruje, skrivale dok su čekale da ih spasi more.

Dario Frančeskini, italijanski ministar kulture, rekao je: „Senzacionalno otkriće posmrtnih ostataka begunca na arheološkom nalazištu Herkulaneuma je velika vest, pre svega zato što se pronalazak desio zbog nastavka naučnih iskopavanja na ovom mestu, posle skoro 30 godina...“.

Herkulanum je bio zatrpan ispod oko 15 metara (50 stopa) vulkanskog pepela sve dok nije ponovo otkriven tokom kopanja bunara početkom 18. veka.

(text source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Slika koju sam podelila iznad prikazuje skelete koji su pronađeni u jednoj takvoj kućici za čamce:

Pogledajte prilog 1053838
(photo source)

Ljudi su bežali prema moru, prema svojim čamcima i brodovima, u nadi da će im more pružiti spas. Međutim, voda je takođe bila ključala usled previsoke temperature i nije bilo moguće ući u nju. Zato su se pokušali sakriti u kućicama za čamce.. ali pred pomahnitalom prirodom, veoma je teško naći spas.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Vila papirusa (ital. Villa dei Papiri, takođe poznata i kao Villa dei Pisoni) je jedna od najluksuznijih antičkih vila u Herkulanumu i Rimskom carstvu, nazvana tako po svojoj jedinstvenoj biblioteci papirusa (svitaka). Njen luksuz ogleda se u njenoj izuzetnoj arhitekturi i u velikom broju istaknutih umetničkih dela, fresaka i skulptura, koji predstavljaju i najveću kolekciju grčkih i rimskih skulptura ikada otkrivenih na jednom mestu.

(Rekonstruisana slika vile - photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Smeštena nekoliko stotina metara od najbliže kuće u Herkulanumu, vila se prostirala na više od 250 m duž obale zaliva Napulja okružena vrtovima, vinogradima i šumama sve do male luke koja joj je pripadala. Utvrđeno je da visina glavnog sprata nije bila manja od 16 metara nadmorske visine, ispod kog je imala još četiri terasasto raspoređena nivoa sa pogledom na more.

(photo source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Atrijum je funkcionisao kao ulazni hol i sredstvo komunikacije sa različitim delovima kuće. Ulaz je imao bogatu kolonadu okrenutu ka moru. Prvi peristil imao je po 10 kolona na svakoj strani i bazen za plivanje u centru. Tu je pronađena bronzana herma Dorifora, replika Polikletovog Kopljonoše, i Amazonke koju je napravio Apolonios.

Ovo je samo deo bogate umetničke kolekcije koju je vila posedovala što i ukazuje na njen luksuz. Više od 80 retkih skulptura, bronzanih bista danas se čuvaju u Napuljskom nacionalnom arheološkom muzeju.

 

[Moje ime je Đurđija.]

Bogata biblioteka po kojoj je vila dobila ime, bila je mala replika Aleksandrijske i Pergamske biblioteke. Nalazila se u jednoj maloj prostoriji, otprilike 3 m x 3 m, na čijim zidovima su se protezale drvene police i ormani za knjige. Svaka polica je do vrha bila ispunjena papirusnim svicima, ukupno oko 1800 svitaka napisanih na grčkom jeziku, a nešto manji na latinskom. Najveći deo spisa delo je Filodema, filozofa epikurejske škole, koji je živeo u Rimu 70-40 godina p. n. e. Knjige iz biblioteke bile su pozajmljivane prijateljima.

U erupciji vulkana, čitava biblioteka je bila prekrivena talogom pepela koji je na neki način i spasio ovu bogatu zbirku od propadanja, tako da je danas rekonstrukcija ovih spisa moguća. Korišćenjem multispektralnog snimanja, tehnike razvijene krajem 20. veka, moguće je pročitati ugljenisani papirus.

(text source)

 

[Moje ime je Đurđija.]

Prema nekim tekstovima, Vila papirusa je bila u vlasništvu tasta Julija Cezara, Lucija Kalpurnija Pizoa Cezonina.
Njeno sadašnje ime potiče od otkrića biblioteke u kući koja je sadržala 1.785 karbonizovanih papirusnih svitaka, „Herculaneum papirus“.

Postoji kopija Vile papirusa u Malibuu. Ovu muzejsku zgradu je ranih 1970-ih izgradila arhitektonska firma Langdon i Vilson. Arhitektonski konsultant Norman Nojerburg i Gettijev kustos za antikvitete Jiri Frel blisko su sarađivali sa J. Paulom Gettijem na razvoju detalja enterijera i eksterijera. Pošto je Vila papirusa zatrpana erupcijom i veliki deo je ostao neiskopan, Nojerburg je mnoge arhitektonske i pejzažne detalje vile zasnovao na elementima iz drugih drevnih rimskih kuća u gradovima Pompeji, Herkulanumu i Stabiji.

(photo source)