- Poruka
- 388.617
Vladavina rimskog cara Heliogabala bila je ispunjena aferama i skandalima. Osim što je za manje od tri godine uspeo da se oženi i razvede pet puta, ovaj car, poznat po svojoj lepoti, imao je običaj da se maskira u ženu – nosio je šminku i perike, depilirao je telo i tražio od dvorjana da mu se obraćaju u ženskom rodu. Najdužu ljubavnu vezu ostvario je sa jednim od robova svoje druge žene i obećao je velike sume novca lekaru koji bi uspeo da mu obezbedi ženske genitalije.
Hiljade i hiljade cvetnih stabljika posečeno je tog proleća ne bi li rimski car Heliogabal napravio banket vredan pamćenja, kakav rimsko plemstvo do tada nije videlo. Ono što dvorski baštovani nisu znali, bila je namera cara da svoje goste u trenutku opuštanja nakon bogate gozbe ubije bujicom latica koje će se na njih sručiti sa lažne pokretne tavanice. Presto rimskog cara pamtio je mnoge zločine i mnogo je krvavih stopa prošetalo na putu ka njegovom vrhu, ali nikada pre nije se desilo da zvanice carevog banketa skončaju ugušene laticama cveća. Bio je to cvet koji je prelio čašu.Ubijen je i osuđen na najgoru kaznu Rimskog carstva, na brisanje iz sećanja i iz istorije. Sve što danas znamo o ovom imperatoru sačuvano je, igrom slučaja, u rukopisu zvanom Historia Augusta – kolekciji biografija rimskih vladara pisanoj u 4. veku nove ere.
„U sobi za banket sa pokretnom tavanicom jednom prilikom car Heliogabal zakopao je svoje goste u ljubičice i drugo cveće tako da su neki od njih nastradali ugušeni, ne uspevajući da se dokopaju površine”, glasi citat ovog rukopisa koji je mnogo vekova kasnije dospeo u ruke britanskog slikara holandskog porekla Lorens Alma-Tadema. Prihvatajući porudžbinu, da za četiri hiljade funti naslika dekadentno rimsko društvo prepušteno užitku u najnižim strastima, slikar bira da prikaže Heliogabalov banket, taj retko prikazivani, gotovo zaboravljeni delić istorije u kojem se krije nepresušna potreba ljudsog roda za proslavljenjem i dekorisanjem zločina i smrti.
Predstavljajući mladog cara u dnu raskošne mermerne palate, slikar Lorens Alma-Tadema ogrće ga zlatnim plaštom, u uši mu stavlja ženske naušnice, a u kosu cvet. Okupljeni za carevim stolom najviši rimski zvaničnici i dvorske dame lenjo posmatraju zvanice koje odnosi bujica latica ruže (slikar je svojevoljno pomenute ljubičice zamenio ružama). Svirajući duvački instrument, aulos, mlada muzičarka odevena, poput Meneada, u krzno leoparda, muzikom proslavlja scenu ove neobične smrti. Muzika, vino, ekstaza, raskoš, zločin i sjaj, sve na ovoj slici upućuje na prisustvo boga Dionisa i orgijastično uživanje njegovog kulta.
Pastelnim tonovima i laticama ruže Alma-Tadema izvlači iz zaborava namerno izbrisan deo istorijskog sećanja, preispitujući njegovu vrednost u modernom dobu i drugačijem društvenom uređenju, ostavljajući posmatrača u nedoumici da li se pred njim odvija scena masovnog ubistva ili kulise velelepnog spektakla.
Lorens Alma-Tadema slikao je Heliogabalove ruže u periodu kada je u Engleskoj bilo previše hladno za ovu biljku da bi cvetala. Zbog toga je slikar naručio da mu sa juga Francuske svake nedelje tokom četiri meseca stiže kamion ruža, ne bi li u ateljeu imao uvek sveže latice koje je prenosio na platno.
Sliku je naručio Sir John Aird, 1888 godine za 4.000 funti.Dimentije slike su 132,7 × 214,4 centimetra (52,2 × 84,4 inča).
Slika je bila izložena na letnjoj izložbi Kraljevske akademije 1888. Aird je umro 1911., a sliku je nasledio njegov sin.Nakon smrti umetnika 1912.god. slika je izložena na spomen izložbi u Kraljevskoj akademiji god. 1913.Poslednji put viđena je na javnoj izložbi u Velikoj Britaniji 2014 godine.
Sir Lawrence Alma-Tadema (1836. -1912.) je bio engleski slikar holandskog porekla, jedan od najboljih predstavnika akademizma.
Studirao je na Akademiji u Antwerpenu, a od 1870. godine radi u Londonu. Za života je stekao veliku slavu slikajući sladunjave istorijske , pseudoromantične, slike i scene iz antičke prošlosti s vešto postavljenim arheološkim detaljima. Nakon smrti bio je skoro omražen i tek se poslednjih trideset godina njegov rad izuzetno ceni i vrednuje.
(časopis kuš i wikipedija)
Poslednja izmena:
