Hektar zemlje - projekat za spas čovečanstva

[Jasna]

Hektar zemlje je projekat koji je nastao u Rusiji. Ideja je da svaki čovek lii
porodica imaju u trajnom vlasništvu jedan do dva hektara zemlje, gde će
proizvoditi hranu za svoje potrebe. Cilj je da se gradovi znatno smanje i da
se proizvodi organska, zdrava hrana.
Tako bi svaki pojedinačni hektar na ovoj planeti postao jedna zdrava ćelija
i čitava planeta bi ozdravila.

Ovo je naravno samo jedna gruba ideja. Svaki hektar zemlje ima svoje
specifičnotsti i mora biti zasebno planiran.

U Rusiji su već nikla čitava naselja napravljena po ovoj ideji.

 

[buudala]

Smatram da je pet hektara optimalna povrsina za jednu sustejnbl porodicnu farmu.
Salasi su opusteli, al se vracaju u modu.

 

[Jasna]

Smatram da je pet hektara optimalna povrsina za jednu sustejnbl porodicnu farmu.
Salasi su opusteli, al se vracaju u modu.

Ne, to je previše. Kaže se do dva hektara, ali za planinska područja, ili iz nekog
razloga loše pristupačna, neplodna. U našim krajevima, gde vlada umereno
kontinentalna klima i gde je zemlja relativno dobrog kvaliteta, nema potrebe za
više od jednog hektara.
Zašto ne treba više, kad od viška glava ne boli?
Zato što je u osnovi ideje da čovek bude posvećen toj zemlji. Da može da je
obiđe i pregleda sve što se tu dešava najmanje jednom dnevno. Sve preko
jednog hektara je naporno za tako nešto. Osim što je potrebno monog umnog
i fizičkog truda da se imanje uredi po permakulturnim principima, kasnije je
potrebno samo nadgledanje.
Takođe, bilo kakve plantaže su nedopustive.
Hektar treba da obiluje najraznovrsnijim jednogodišnjim i višegodišnjim zasadima.

 

[buudala]

Nije previse.
Hektar, po glavi je ok , a racunam na petoclano domacinstvo.
Treba samo hektar za seno za zimu, pa hektar sume da imas za ogrev I da se obnovi zakasnije. Hektar jezera ribnjaka I hektar za vocnjak ispod kog pasu zivotinje.

 

[markocheda]

Ja bih ovako,ako neko ima više,ne oduzimaj mu.
Ostali,po porodici hektar,ako hoceš više,kupi.

 

[Jasna]

Projekat podrazumeva da u okolini postoje šume i livade i široki prolazi
između imanja, kako se ne bi remetio život divljm životinjama. Za ljude
koji bi se nešto više bavili stočarstvom, bilo bi prostora da tu napasaju
stoku i da odatle skupljaju letinu.
Takođe postoje i zajednički prostori gde bi se organizovale škole i drugi
edukativni i kulturni sadržaji.

 

[Lancier]

Ovo je utopijska ideja kao i mnoge druge. Život je značajno složeniji i ne može se svesti na prozvodnju hrane za svoje potrebe. Inače je moguće primenit delimično na manje procente stanovništva uz izmene naravno.

 

[Jasna]

Ovo je utopijska ideja kao i mnoge druge. Život je značajno složeniji i ne može se svesti na prozvodnju hrane za svoje potrebe. Inače je moguće primenit delimično na manje procente stanovništva uz izmene naravno.

Zar nismo mi život načinili preterano složenim?

Ako proizvodim hranu za svoje potrebe, na permakulturnom imanju,
što podrazumeva minimuim mog angažovanja, ja onda imam obilje
slobodnog vremena. Moj život se ne svodi dakle na proizvodnju hrane,
kao što se sada svodi na odlazak na posao da bih za hranu zaradila,
nego mogu da se posvetim stvarima koje su dostojne života jednog
čoveka.

 

[Lancier]

Ne možeš svima nametnuti svoja razmišljašnja. Ja se ne slažem sa tim što si iznela i ne bih bio srećan da živim u šumarku u susedstvu drugih šumaraka i da gajim paradajz. Koje to aktivnosti imaš u tom šumarku osim da čitaš knjige i da se šetaš. Ali svejedno i da hoću taj život, pitanje je ko će da radi druge poslove, prozvodi alate kojima se ti služiš, ko će da brine da te pljačkaši ne unište.
Amiši, rekao bih da danas žive neku varijaciju ove ideje.

 

[markocheda]

Projekat podrazumeva da u okolini postoje šume i livade i široki prolazi
između imanja, kako se ne bi remetio život divljm životinjama. Za ljude
koji bi se nešto više bavili stočarstvom, bilo bi prostora da tu napasaju
stoku i da odatle skupljaju letinu.
Takođe postoje i zajednički prostori gde bi se organizovale škole i drugi
edukativni i kulturni sadržaji.

Odlična ideja,kada bi barem zaživela u Srbiji,bilo bi odlično,ne mora ni da se realizuje do kraja,jer ne dele svi isto mišljenje,dovoljno je da postoji kao opcija.
Gradjani koji vole gradjanski život ostaju gradjani,ali ne bi mogli da prodaju hektar,samo da daju u zakup,ili da ne prime hektar ako žele..kao onih 100evra.
MOžda mi nemamo toliko zemljište na raspolaganju,kao Rusija...pa bi moralo da se oduzima jednima da bi se dalo drugima..

 

[Nina]

meni se svidja samo je pitanje koliki bi procenat bio onih koji bi prihvatili motiku , bojim se da bi bio mali

 

[buudala]

Srbija ima opustelih seoskih gazdinstava onoliko.
Ljudi ostavili stare roditelje, dedu, babu, otisli u gradove da rade osmocasovno.
Sad kad I sami ostare, ostave stan deci I vrate se da krckaju penzijice.
Moj licni plan je da idem na salas od pola hektara.
I to ce babi I meni da bude dosta.

 

[buudala]

meni se svidja samo je pitanje koliki bi procenat bio onih koji bi prihvatili motiku , bojim se da bi bio mali

Nema motike.
Sve se pusta da raste poludivlje.

 

[Jasna]

Ne možeš svima nametnuti svoja razmišljašnja. Ja se ne slažem sa tim što si iznela i ne bih bio srećan da živim u šumarku u susedstvu drugih šumaraka i da gajim paradajz. Koje to aktivnosti imaš u tom šumarku osim da čitaš knjige i da se šetaš. Ali svejedno i da hoću taj život, pitanje je ko će da radi druge poslove, prozvodi alate kojima se ti služiš, ko će da brine da te pljačkaši ne unište.
Amiši, rekao bih da danas žive neku varijaciju ove ideje.

A ja negde u uvodnom postu i rekoh da je cilj da se gradovi znatno smanje
a ne da u potpunosti nestanu. Ne treba ljude najuriti iz gradova, već onima
koji imaju želju da odu ponuditi mogućnost.
Takođe, onima koji su sada nesrećni zato što su na selu, treba ponuditi
mogućnost da se presele u grad. Nikome nesrećan čovek nije od koristi.

Projekat Hektar zemlje će se razvijati postepeno. To nije moguće izvesti
preko noći, a takođe nije ni utopija.

 

[Jasna]

Odlična ideja,kada bi barem zaživela u Srbiji,bilo bi odlično,ne mora ni da se realizuje do kraja,jer ne dele svi isto mišljenje,dovoljno je da postoji kao opcija.
Gradjani koji vole gradjanski život ostaju gradjani,ali ne bi mogli da prodaju hektar,samo da daju u zakup,ili da ne prime hektar ako žele..kao onih 100evra.
MOžda mi nemamo toliko zemljište na raspolaganju,kao Rusija...pa bi moralo da se oduzima jednima da bi se dalo drugima..

Mislim da imamo dovoljno zemlje za one koji bi na svom hektaru da
žive i rade. Bez oduzimanja. Neka država otkupi od onih koji ne koriste
zemlju i da je onima koji će da rade.

 

[Nina]

Nema motike.
Sve se pusta da raste poludivlje.

ne mozes nista da gajis a da ne maneš motikom

 

[Jasna]

meni se svidja samo je pitanje koliki bi procenat bio onih koji bi prihvatili motiku , bojim se da bi bio mali

E pa zato treba sprovesti edukaciju o permakulturi. Moramo da naučimo
kako da napravimo hleb bez motike. Dobro je da se u poslednjih dvadeset
godina već na tome uveliko radi, pa prvih iskustava i rezultata već ima.

 

[Jasna]

U Srbiji i Hrvatskoj postoje udruženja građana koja se bore da se ovaj projekat
realizuje na državnom nivotu. Mada, ima onih koji su nestrpljivi da državu čekaju,
pa se sami odlučuju na ovaj korak.
Meni je žao što ruski ne razumem, pa ne mogu da se informišem dokle su tamo
stigli.

 

[Lancier]

A ja negde u uvodnom postu i rekoh da je cilj da se gradovi znatno smanje
a ne da u potpunosti nestanu. Ne treba ljude najuriti iz gradova, već onima
koji imaju želju da odu ponuditi mogućnost.
Takođe, onima koji su sada nesrećni zato što su na selu, treba ponuditi
mogućnost da se presele u grad. Nikome nesrećan čovek nije od koristi.

Projekat Hektar zemlje će se razvijati postepeno. To nije moguće izvesti
preko noći, a takođe nije ni utopija.

Svako vojvođansko mesto ima u svojoj suštini ovaj plan. Imaš kuću i plac za proizvodnju hrane za domaćinstvo. Dodatnu zemlju imaš u ataru sela. Jedino nemaš šumu a imaš solidnu infrastrukturu.

 

[Lancier]

E pa zato treba sprovesti edukaciju o permakulturi. Moramo da naučimo
kako da napravimo hleb bez motike. Dobro je da se u poslednjih dvadeset
godina već na tome uveliko radi, pa prvih iskustava i rezultata već ima.

Pa mislim ima. Ali za moj pojam ta edukacija je gubljenje vtemena. Usmeravaš se profesionalno u pravcu bankrota. Ili misliš da paralelno treba i novac da ukinemo?

 

[Jasna]

Svako vojvođansko mesto ima u svojoj suštini ovaj plan. Imaš kuću i plac za proizvodnju hrane za domaćinstvo. Dodatnu zemlju imaš u ataru sela. Jedino nemaš šumu a imaš solidnu infrastrukturu.

Да. Нешто веома слично. Само хитно пошумити треба.

Нажалост, тренутно је такво стање у Војводини да они који би
да се баве огранском производњом немају за то могућности.
Једног сам човека слушала како каже да када испрскају жита,
кукурузе ил шта су већ сејали, након тога није за човека неколико
дана здраво да прилази њивама.

 

[Damian Stark]

Dovoljno je hetktar zemlje ali treba ti na to i onda hektar šume.
I sve to pod uslovom da se ne sexsaju .

 

[Jasna]

Pa mislim ima. Ali za moj pojam ta edukacija je gubljenje vtemena. Usmeravaš se profesionalno u pravcu bankrota. Ili misliš da paralelno treba i novac da ukinemo?

Не знам шта ће се са новцем успут дешавати. Временом ће свакако
постати мање значајан него данас. Ако имам задовољене све основне
животне потребе, онда новац могу и да имам и да немам.

Није то она врста едукације као када седнеш па бубаш нешто напамет.
О пермакултури се свакако најбоље кроз праксу учи. Али инфомације
би требале да буду доступније, а то тренутно није могуће од силних
реклама за лекове и индустријску храну. Онима који држе медије није
у интересу да људе обавештавају о томе на који начин би могли да буду
слободнији, здравији и да производе храну са лакоћом.

 

[Lancier]

Prosečan seljak jako teško živi od poljoprivrede. Kako misliš da će gradske face uz pomoć edukacije i pri tom ograničeni da rade samo za sebe zaista i sprovesti to što žele.

 

[Lancier]

Да. Нешто веома слично. Само хитно пошумити треба.

Нажалост, тренутно је такво стање у Војводини да они који би
да се баве огранском производњом немају за то могућности.
Једног сам човека слушала како каже да када испрскају жита,
кукурузе ил шта су већ сејали, након тога није за човека неколико
дана здраво да прилази њивама.

A zašto je potrebno pošumiti, ne razumem