Hector Berlioz(1803-1869)

Berlioz je bio prvi veliki evropski dirigent.Pored Vagnera,dao je svoj značajan doprinos proširenju i modernizaciji orkestra,tretirajući ga skupno,ali i deleći ga na manje sekcije,čime je ostvarivao široke palete zvučnih boja.Takođe ga je dovodio u impozantnu saradnju sa vokalnim solistima i horom,čime je značajno bio nekoliko decenija,pa i čitav jedan vek ispred svog vremena.Pored komponovanja i pisanja muzičke kritike,nastupao je dirigujući svoja i dela drugih kompozitora u mnogim Evropskim muzičkim prestonicama svoga doba(najveći uspeh ostvario je u Sankt Petersburgu).Kompozitorima je ostavio u amanet:"Učite se da sami dirigujete svoja instrumentalna i vokalno-instrumentalna dela.Najopasniji tumač Vaših dela,upravo je sam dirigent".
Njegova knjiga "Nauka o instrumentaciji" i danas je inspirativan udžbenik za ovu muzičku oblast.
 
Ovo je prvo Berliozovo muzičko remek-delo.Nastalo je u jednom dahu i premijerno izvedeno u dvorani Pariskog Konzervatorijuma,5.decembra 1830.godine.Koncipirano je u pet stavova i trajanja je 55 minuta.
Ovo znamenito delo je ustvari autobiografski fragment.Inspirisano je Berliozovom ljubavi prema engleskoj glumici Henrijet Smitson,kasnije njegovoj supruzi.To je delo utemeljilo takozvanu ''programsku muziku'',estetsku zabludu prema kojoj muzika može i da priča i pripoveda.Bolje rečeno,da značajnije izražava emocije.Za simfoniju,Berlioz je sastavio literarni program(koji je zatim doživeo više verzija),radi lakšeg razumevanja muzičkog materijala.Što je posebno značajno,Berlioz kroz svih pet stavova simfonije,provodi karakterističnu muzičku misao,''fiksnu ideju'',koja predstavlja voljenu osobu u raznim oblicima,prema tome kako je mašta umetnika doživljava.Drugi naziv za delo je ''Epizode iz života jednog umetnika''.
I stav:''Sanjarenja-strasti(Largo.Allegro agitato e appassionato assai)'':Mladi umetnik,susrevši voljenu osobu,biva obuzet maštanjima o njoj.Najpre je to melanholično sanjarenje,koje prerasta u pomamne izlive strasti.Na kraju ipak,preovladava smirenje i povratak utehe.U orkestru,prvi put značajno proširenom(prvi put su uvedeni harfa i kornet),najpre je to lagani uvod,zatim burni srednji deo sa upečatljivom ''fiksnom idejom'' i smiraj završnice.
II stav:''Na balu,valcer(Allegro non troppo)'':Mladi umetnik vidi sebe u vrevi balske dvorane.U takvom ambijentu,iznova ga proganja lik voljene.Ovde Berlioz sebi svojstvenim muzičkim jezikom promoviše valcer,tada novu igru u usponu.Stav se često izvodi i kao samostalan koncertni komad.
III stav:''Prizori u polju(Adagio)'':Ovaj stav je najopsežniji i vrhunac je simfonije.Umetnik se sada nalazi u idiličnom ambijentu letnjeg predvečerja.Priroda se sprema za počinak,čuje se ''ranz de vaš''(pesma alpskih pastira),koju tumači kornet i umetnik se nada sreći.Međutim,iznenada se prolomi tutanj grmljavine koji budi zle slutnje.Na ponovnu pastirsku melodiju,drugi pastir ne odgovara.Stav završavaju tutnji grmljavine,koje izvode udaraljke,potcrtani jezivom tišinom.
IV stav:''Put na gubilište(Allegro non troppo)'':Mladom umetniku ljubav nije uzvraćena.On se truje opijumom.Međutim,doza narkotika je preslaba da mu zada smrt,te ga baca u san praćen jezivim vizijama.Sanja da je ubio voljenu osobu,da je osuđen i da ga vode na gubilište.Ovde se uočava postupno izobličavanje prvobitno čežnjive ''fiksne ideje''.U orkestru,nju prate zvuci marša,nespokojnog i divljeg.Na gubilištu,umetniku se još jednom javlja lik voljene i na kraju,odjekne fatalni udarac.
V stav:''Veštičje poselo(Larghetto.Allegro)''.Mladog umetnika sada sahranjuju.Sahrani(kojoj i umetnik sam prisustvuje),prisustvuju veštice i kojekakve utvare.Muzika je ovde ispunjena krikovima i jecajima,kojima odgovaraju drugi slični krikovi i jecaji.U kolo veštica,hvata se i umetnikova voljena;''fiksna ideja'' je do kraja izobličena u grotesknu karikaturu.Čuje se i tema ''Dies Irae''(Dan Gneva),koju tumače bas-tube(takođe prvi put uvedene u orkestar),uz udare zvona.Prema završnici,veoma divljoj,ova se tema stapa sa orgijanjem veštičjeg kola i parodiranim likom voljene.
Zaključak:Berlioz je ovim simfonijskim delom,koje izrazito napušta tradicionalne oblike,značajno revolucionisao ovaj muzički rod,a blještavom i smelom orkestracijom otvorio put dolazećim generacijama muzičkih stvaralaca.
 
Dragi Loengrine,
malko je ovo sve suvoparno!!Posto ,one koje zanima,koji vole i koji se bave klasicnom muzikom to vec znaju(ili mogu to da saznaju iz bilo kog udzbenika istorije muzike) a one ostale sunjam da ovi Tvoji "monolozi" mogu da "preobrate"!
Zeleo bih kada bi Ti Loengrine mogao da izneses neka LICNA zapazanja o muzici tih kompozitora ili jos bolje o nekom delu koje si slusao(gledao) u svom mestu(gde god ono bilo).Tvoje impresije o izvodjacima, delu, reziji,scenografiji,etc.
 
bass:
Dragi Loengrine,
malko je ovo sve suvoparno!!Posto ,one koje zanima,koji vole i koji se bave klasicnom muzikom to vec znaju(ili mogu to da saznaju iz bilo kog udzbenika istorije muzike) a one ostale sunjam da ovi Tvoji "monolozi" mogu da "preobrate"!
Zeleo bih kada bi Ti Loengrine mogao da izneses neka LICNA zapazanja o muzici tih kompozitora ili jos bolje o nekom delu koje si slusao(gledao) u svom mestu(gde god ono bilo).Tvoje impresije o izvodjacima, delu, reziji,scenografiji,etc.
Kliknite za proširenje...


U redu ''bass''.Jesi li imao prilike da vidiš briljantno izvođenje Berliozove ''Fantastične'' u Amsterdamu 1989.godine,sa ''Koncertgebau Orkestrom'' i dirigentom Bernardom Haitinkom?Kod nas su slična,ali mnogo manje efektna izvođenja ostvarili Vančo Čavdarski(sa Simfonijskim Orkestrom RTB 1984.godine) i pre koju godinu Stanko Šepić(sa Orkestrom FMU).
Takođe,predlažem Ti da mi u daljem tekstu daš opise ostalih Berliozovih dela i svoje impresije o njima.


Srdačno Te pozdravljam
 
[/quote]


U redu ''bass''.Jesi li imao prilike da vidiš briljantno izvođenje Berliozove ''Fantastične'' u Amsterdamu 1989.godine,sa ''Koncertgebau Orkestrom'' i dirigentom Bernardom Haitinkom?Kod nas su slična,ali mnogo manje efektna izvođenja ostvarili Vančo Čavdarski(sa Simfonijskim Orkestrom RTB 1984.godine) i pre koju godinu Stanko Šepić(sa Orkestrom FMU).
Takođe,predlažem Ti da mi u daljem tekstu daš opise ostalih Berliozovih dela i svoje impresije o njima.


Srdačno Te pozdravljam[/quote]


Na zalost,nisam imao priliku da slusam "Fantasticnu" u Amsterdamu ali sam je zato slusao sa Sepicem,posto sam tada bio u Bg (tacnije na FMU).
Od Berliozovih dela,na prvo mesto stavljam "Faustovo prokletstvo".
Zato sto je puno boja,cvrstog i jasnog muzickog izraza,veoma interesantnog libreta(koje "daje" da se proucava i resava),veliki izazov za svakog dirigenta i VELIKI izazov za pevace.
Do sada sam (nazalost)imao prilike samo da cujem preko cd-a (i dvd-a)ali i to ce se promeniti posto cu od sledece sezone imati srecu da prisustvujem izvodjenju "Prokletstva"
Najvise mi se dopada izvodjenje MET-opere sa Simon Estesom u roli Mefistofela.
Drago mi je sto u svojim postovima pises i imena nasih dirigenata,mada bi bilo jos lepse i da napomenes i ostale nase(a i strane)izvodjace.


Srdacno pozdravljam kolegu(bar mislim da jesmo?) :wink:
 
Zdravo bass.Možeš li mi tačno javiti kada se i gde izvodi Berliozova dramska legenda-oratorijum ''Faustovo prokletstvo''(nastala 1846.godine i na premijeri u Parizu doživela neuspeh,iako je po tematskom materijalu upravo proročka).Možda mi se posreći da dođem u Beograd,naravno,ako se tamo izvodi.
I još nešto:na šta si mislio pod onim MET-opera(da li Njujorški ''Metropoliten'').Inače,tri su opere,koje je napisao Berlioz,premda na ovom području nije imao sreće:BENVENUTO ČELINI,u dva čina(popularna je uvertira iz ove opere,čija je druga verzija još popularniji RIMSKI KARNEVAL),BEATRISA I BENEDIKT(prema Šekspiru,drama ''Mnogo vike ni oko čega'') i monumentalni TROJANCI(u dva dela:''Pad Troje'' i ''Trojanci u Kartagi'') u pet činova,poslednje Berliozovo delo.
Naravno,da ne pričam samo ja o delima Berlioza i drugih kompozitora.Tvoj,bass,kao i komentar svakog dobrog poznavaoca o tome,uvek je dobrodošao.
 
Posle ''Fantastične Simfonije'',a pre kolosalne dramske simfonije ''Romeo i Julija'',Berlioz je napisao dve simfonije,kojima je proročanski dalje trasirao put razvoju ovog oblika,dajući mu posve novo ruho.Te simfonije su:

- HAROLD U ITALIJI,koncertantna simfonija za violu i orkestar. Nastala je 1834.godine i inspirisana je nizom značajnih obeležja:Paganinijevim divljenjem prema Berliozu,Berliozovim divljenjem prema Paganinijevoj violinskoj tehnici i umetnosti i poemom Dž.G.Bajrona ''Hodočašće Čajlda Harolda''.U ovoj,posve osobenoj koncertantnoj simfoniji,koja je trajanja 43 minuta,Berlioz obrađuje pomenutu Bajronovu poemu,ali vešto tretira,kako solo instrument(violu),tako i orkestar,postižući sa svima izrazito blještave efekte,brišući razliku između koncertantnog oblika i simfonije.Prvobitno je Berlioz zamislio da na premijeri solističku deonicu tumači Paganini,ali ovaj to delo nikada nije izveo.

- POSMRTNA I POBEDONOSNA SIMFONIJA,nastala je u vremenu ''Romea i Julije'',a premijerno je izvedena godinu dana posle nje,1840.godine.Trajanja je 38 minuta i koncipirana je u tri stava.Tehnički je ponešto teška za izvođenje,a u svom sastavu ima,pored simfonijskog orkestra i veliki mešoviti hor i vojni duvački orkestar.Stavovi su:I ''Marš'', II ''Posmrtna Molitva'' i III ''Himna''.U poslednjem,trećem stavu,veličanstven je nastup hora.
 
- VOKALNI CIKLUSI: Na ovom području,Berlioz je pokušao uneti neke novine,nastojeći da oplemeni solo-pesmu i obogati je blještavošću svoje orkestracije,ali i neobičnim tonovima iz svoje kompozitorske tehnike.No,pesma se (kada se ogovori o samom glasu),kod njega ne pokorava dramskom toku,ni slobodnom deklamovanju,pa se tako može objasniti zašto njegovi vokalni ciklusi nisu imali većeg uspeha.Dva su ostvarenja na ovom području:
KLEOPATRA,kantata za sopran i orkestar.To je Berliozovo prvo značajnije delo,nastalo 1828.godine,kojim je neuspešno konkurisao za tada tradicionalnu ''Nagradu Rima'',pre svega zbog svojih neuobičajeno smelih efekata,gorespomenutih.
LETNJE NOĆI,kantata za sopran i orkestar,nastala 1841.godine,sastavljena od šest pesama,sa nekim srećnim idejama,koje su poslužile kao inspiracija Gunou,Foreu i Diparku.

- ORKESTARSKI KOMADI: Upravo se ovde Berlioz pokazao kao majstor orkestracije.Pored ranije spomenutih simfonija i uvertira,ističu se još:uvertire ''Veverli i Tajne sudije'',''Kralj Lir'', ''Rob Roj'' i ''Gusar'',sve prema delima velikih književnika(Šekspira i Bajrona).No,najznačajnija mu je orkestracija Veberove kompozicije ''Poziv na igru'',kojom u raskošnim orkestarskim bojama prikazuje valcer,ukazujući na ostvarenja zrelih romantičara na ovom području.Sa velikim osećajem za melodijski i ritmički pokret,ovo je delo tumačio dirigent Nikolaus Arnonkur na Novogodišnjem Koncertu u Beču 1.januara 2003.godine.Najzad,tu je i komad ''Igra Silfida - Menuet Varljive Svetlosti'',kojim kruniše svoju orkestarsku paletu.
 
Kao uostalom i na mnogim drugim područjima,tako i na polju duhovne muzike,Berlioz je bio veoma inventivan međutim,za života nepriznat i dugo vremena potom,nedovoljno shvaćen.Tri su najznačajnija dela,koja je iza sebe ostavio na ovom području.
- REKVIJEM,velika misa za mrtve.Dovršena je i premijerno izvedena 1837.godine.Kolsalna je i po dužini trajanja(oko 1 sat i 25 minuta) i po izvođačkom aparatu(potreban je najveći mogući sastav i hora i orkestra),iako se traži samo jedan muški solo-glas(tenor).Koncipirana je u deset stavova i melodijski i harmonski je veoma bujna.Stavovi su:Reqiem-Kyrie;Dies Irae;Quid sum miser(prvi deo,kako se ustalilo na koncertnim izvođenjima);Rex tremendae;Qaerens Me;Lacrymosa;Offertorium;Hostias;Sanctus i Agnus Dei(drugi i finalni deo na koncertima).Kao najbolji tumači ovog dela dosad,istakli su se tenori Ronald Duad i Čarls Bresler i dirigenti Kolin Dejvis i Moris Abravanel.
- TE DEUM,opus 22. Dovršen 1848.godine,imao je kontroverznu početnu sudbinu:kada je te godine trebalo da bude premijerno izveden,u program je umesto Berliozovog uvršten jedan drugi i manje atraktivan ''Te Deum''.I zaista,Berliozova obrada ove stare crkvene himne je,uz Šarpentjeovu(iz XVII veka,čija je osnovna tema postala sastavni deo telopa ''Evrovizije'') i Bruknerovu s kraja XIX veka,najupečatljivija i muzički najperfektnija.Ujedno je i najopsežnija,trajanja je 48 minuta i u sastavu ima veliki simfonijski orkestar(sa čak osam činela),tenor solo i dva mešovita i jedan dečji hor sa orguljama.Jedna od dosada najupečatljivijih interpretacija ovog Berliozovog dela,viđena je i slušana na koncertu u Frankfurtskoj operi 1992.godine.Delo su tada izveli Hoze Kareras-tenor,Martin Hazelbek-orgulje,horovi i orkestar Bečke Filharmonije,kojim je dirigovao Klaudio Abado.
- HRISTOVO DETINJSTVO,oratorijum u tri dela.Dovršen je i premijerno izveden 1854.godine i obeležava Berliozov pozni razvojni period.Za razliku od prethodnih,ovaj oratorijum ima manji horski i orkestarski sastav(i muzički je manje inventivan),a obrađuje motive iz Hristovog detinjstva.Prvi deo nosi naziv ''Irodov san''i burnog je melodijsko-ritmičkog pokreta.Drugi deo je ''Bekstvo u Egipat'',a treći ''Dolazak u Saiz''.Drugi i treći deo nisu odveć originalni,harmonski su manje atraktivni,a završni trenuci daju upravo zamiruću gradaciju.Dirigent Kolin Dejvis,do sada je dao najuverljiviju interpretaciju ovog oratorijuma.
Možemo na kraju reći: i Berliozova duhovna muzika,uklopila se u opštu sliku života i stvaralaštva jednog umetnika grandioznih vizija,ali nepriznatog za života i dugo vremena posle njega.
 
Posle dužeg vremena, ponovo o Berliozovom stvaralaštvu. Jedna je uvertira sigurno najpopularnije Berliozovo delo, posle ''Fantastične Simfonije''. To je:

Orkestarska uvertira RIMSKI KARNEVAL, opus 9. Tematski materijal je uzet iz uvertire za Berliozovu operu ’’Benvenuto Čelini’’, koja u dva velika čina obrađuje neke fragmente iz života slavnog Italijanskog vajara iz XVI veka, Benvenuta Čelinija, u vreme kada je izvajao čuvenog Perseja koji likujući diže uvis odsečenu glavu Meduze. Berliozova uvertira za ’’Čelinija’’ u deset minuta efektne muzike, opisuje atmosferu karnevalske vreve, a u središnjem ’’Largetu’’, donosi obradu arije Kardinala ’’Za sve grehe – pun oproštaj’’. Uvertira za operu obiluje efektnim, praštavim melodijskim idejama.

Na tematskom materijalu ove uvertire, zasniva se i ’’Rimski karneval’’. Međutim, to je sada zasebna koncertna uvertira, trajanja 9 minuta, nastala u vreme rada na operi ’’Benvenuto Čelini’’, dakle 1842. godine. Brzi i svečani uvod, zasniva se na horu iz opere ’’Dođite građani Rima’’. Zatim nastupa engleski rog sa temom iz ljubavne scene Čelinija i Tereze. Sledi repriza ove teme koju donose viole i flaute i ona se razvija u jednu od najlepših Berliozovih muzičkih misli. To je centralni deo uvertire, sa karakterističnim kontramelodijama u orkestru i sinkopiranom pratnjom. U završnom delu, kod oznake ’’allegro vivace’’ počinje karnevalska gužva, prikazana žustrim, divljim tonovima u orkestru, kroz koje se ipak, povremeno, provlači ljubavna melodija iz početnog i srednjeg dela, ali žustra ritmika i blještave orkestarske melodijske boje ostaju dominantne i u jednom silovitom muzičkom toku okončavaju ovu uvertiru, najbolju i najpoularniju od svih koje je Berlioz komponovao (ukupno ih ima sedam). Orkestracija je izrazito gusta, ali je melodika blistava i virtuozna.

Brojne su uspele interpretacije ove Uvertire, ona se redovno izvodi svuda u svetu, kao svojevrstan muzički ’’šlager’’. Evo nekih: HERBERT FON KARAJAN i KLAUDIO ABADO sa orkestrom Berlinske Filharmonije (sa Abadom se beleži i jedno izvođenje na Silvesterkoncertu za 1998. godinu); ŽAN MARTINON i DŽEMS LIVAJN sa Francuskim Nacionalnim Orkestrom; LORIN MAZEL sa orkestrom Bečke Filharmonije (beleži se i jedno izvođenje na Novogodišnjem Koncertu za 1985. godinu); GENADIJ ROŽDESTVENSKI sa Simfonijskim Orkestrom Moskovske Radio Televizije (koji je sa posebnim uspehom tumačio i Uvertiru za operu ’’Benvenuto Čelini’’) i ZDENJEK KOSLER sa Orkestrom Slovačke Filharmonije. ’’Rimski karneval’’ se rado izvodi i u Beogradu: jedna od posebno upečatljivih interpretacija, koja je meni ostala u sećanju je interpretacija načinjena početkom 1992. godine, u kojoj je orkestrom Beogradske Filharmonije dirigovao ruski dirigent IGOR GOLOVČIN.
 
Upravo sam, zahvaljujući TV kanalu MEZZO, imao prilike da vidim još jednu uspelu interpretaciju Berliozove ''Fantastične Simfonije''. Izveo je orkestar Berlinske Filharmonije, dirigovao je MARIŠ JANSONS. Mada je interpretacija bila zvukovno veoma prozračna, blještava, publika na kraju ipak, nije ustala sa svojih mesta da bi gromkim aplauzom još snažnije pozdravila izvođaće. Kako se to inače desilo pre 20 godina, kada je ovo znamenito simfonijsko delo, sa ''Koncertgebau'' orkestrom u Amsterdamu, dirigovao BERNARD HAITINK. Pa ipak, objektivna publika, i ovoga puta zasluženo je aplauzom nagradila izvođaće.

Interpretacija o kojoj je reč, potiče iz 2001. godine, sa tadašnjeg gostovanja Berlinske Filharmonije sa maestrom Jansonsom u ISTAMBULU. Koncert na kome je ''Fantastična'' izvedena, održan je ni više ni manje, nego u AJA SOFIJI.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top