Ухапшеног Лаганина је својевремено шиканирао и смењивао министар привреде у техничкој влади Саша Радуловић.
Direktor SIEPA podneo ostavku: Ministar Radulović me proganja
Радуловићев помоћник Павловић о агенцији SIEPA:
Кад размишљамо о субвенционисању привредне активности зарад већег привредног раста увек морамо да се запитамо да ли се динар субвенција искористио одговорно, тј. да ли се могао искористити на неки алтернативни, економски ефикаснији начин. Као што знамо, новац за субвенције не пада с неба; да бисте неком дали динар субвенције, морате најпре неком да га узмете. Ономе коме га узмете стварате штету. То значи да према њему имате одговорност да га употребите у његовом најбољем интересу. Да ли сте сигурни да онај коме дајете субвенцију може да створи корист која неколико пута надилази створену штету? Ако сте неком узели новац да бисте купили 60 литара бензина, сипали тај бензин у аутомобил с којим можете да пређете свега 10 километара, и онда тврдите да је то успех, мора да се слабо разумете у економију или сте јако неодговорни.
То је, сликовито речено, проблем са Агенцијом за страна улагања и промоцију извоза (SIEPA). Великим делом активности којима се ова агенција бавила – промоција српске привреде на међународним сајмовима, упознавање страних инвеститора са домаћим привредним законодавством, увођење стандарда квалитета – држава ће наставити да се бави. Али не по цени од 60 лит. за 10 пређених километара.
Главни проблем је био у субвенцијама које је ова агенција дискреционо могла да додељује станим инвеститорима за отварање нових радних места. Такво одлучивање стварало је трошак из неколико разлога.
Прво, одлуку о субвенцијама доноси бирократа. Бирократа је увек под политичким утицајем. Поготово када институције отворе простор за такав утицај. Начин на који је SIEPA додељивала субвенције отварао је простор за страначко располагање новцем пореских обвезника и могућност усмеравања новца у пројекте у зависности од тога да ли су политички профитабилни за странку која је имала контролу над агенцијом. То је створило ванинситуционалну и вануставну могућност за неке странке да на изборима прескоче цензус парама порескх обвезника.
Друго, агенција није надгледала извршавања субвенција и алармирала министарство када се преузете обавезе не би извршавале. Још једном: субвенције које SIEPA додељује долазе од пара пореских обвезника. Службеници агенције су, према томе, одговорни пореским обвезницима да новцем располажу у њиховом најбољем интересу. Дешавало се, међутим, да предузећа која добију субвенције за нова радна места не испуне обавезе (запосле мање него што је уговором предвиђено), а да агенција ништа не предузме да би надокнадила губитак који настаје том приликом. Где је нестао новац пореских обвезника за који нису отворена нова радна места? Одговоран државни службеник увек мора да има јасан одговор на то питање.
Министарство привреде је пре неколико дана активирало банкарске гаранције у осам случајева у којима нису извршене обавезе (види саопштење министарства
овде.) У многим другим сличним случајевима, међутим, губитак није могуће повратити кроз активирање банкарских гаранција јер су банке које су гарантовале уговоре (Агробанка, Металс банка, Привредна банка Београд) у међувремену – пропале. Машина за расипање пара је доведена скоро до савршенства: дате неком субвенцију, он не испуни све обавезе, а онда се правдате како је субвенцију немогуће наплатити, јер банка која је дала гаранције више не постоји.
То није све: ни за једно предузеће коме је SIEPA дала субвенцију не постоји податак о капиталу и броју запослених у тренутку потписивања уговора. То значи следеће. Предузећу које је на дан потписивања уговора имало, рецимо, 100.000 евра капитала и 20 запослених сте могли да дате субвенцију од 100.000 да би запослило 20 запослених. Када истекне уговор, то предузеће пријави капитал од 100.000 евра и 20 запослених, тврдећи како је испунило обавезе из уговора. И све је легално.
Сада је, надам се, јасније у чему се састоји трошак који је SIEPA направила у свом раду. Тачно је да су отворена нова радна места, али цена која је за њих плаћена тек треба да се израчуна. SIEPA је пропустила прлику да одговорно поступа са новцем пореских обвезника. Сасвим је свеједно да ли је у питању незнање или лоша намера.
Напослетку, неко може да каже: “Али субвенције страним инвеститорима су потребне јер они иначе никада не би дошли у овакав привредни амбијент који одбија инвестиције”. У оваквом ставу огледа се сва бесмисленост накарадног система субвенција који је постојао у Србији, јер вас он спречава да унапредите пословни амбијент који је пресудан за инвестиције и привредни раст. Сви смо недавно прочитали да су се по извештају Светске банке "Doing Business" у Србији у овој години погоршали услови пословања (са 87. пали смо на 93. место). Услови за пословање су данас гори него икад. То је сасвим природно – када сви очекују да ће субвенције страним инвеститорима да реше све проблеме, нико не покушава да створи привлачан пословни амбијент.
А влада треба да ради управо на томе: уместо да поставља неразумно високе административне препреке за пословање, а онда селективним субвенцијама помаже инвеститорима да их прескоче, економски је разумније уклонити и снизити препреке, а инвеститори ће, када сазнају да су препреке неутралне и разумне, доћи сами. Инвеститори никада неће пропустити прилику да зараде тамо где се може зарадити.
Укидање SIEPE уопште не значи да ће активност привлачења страних инвестиција да се обустави. Обуставља се страначко и неодговорно располагање новцем пореских обвезника. Активности као што су представљање српске привреде на међународним сајмовима, пословни сусрети, упознавање страних инвеститора са домаћим законодавством и регулативом или увођење стандарда квалитета ће се наставити, али у оквиру министарства привреде. Људи који су професионално обављали тај део посла ће имати прилику да наставе да га обављају.
http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2013/11/11_SIEPA.html
.
