Vladimir Zlatic
Domaćin
- Poruka
- 3.937
Tekst je preuzet sa zvanicnog sajta Hapkikwan federacije
Hapkikwan (od korejskog hap - harmonija, ki - snaga, unutrašnja energija i kwan škola) je borilačka veština koju je 1994. godine, nakon punih 20 godina staža u raznim borilačkim veštinama, osmislio prof. dr Boris Krivokapić.
Nastao je iz Hapkidoa, koji je poznat kao jedan od najkompletnijih i najefikasnijih sistema samoodbrane, te bi se mogao nazvati i jednom školom hapkidoa.
Bliže gledajući osnova Hapkikwana su Moo Lim Won Hapkido (koji je B. Krivokapić vežbao u Koreji 1994.g. kod prvog coveka te škole, velemajstora Choi Sang Heum-a) i Hoshinkido Hapkido (u kome je zvanični predstavnik za Balkan, u zvanju 6 Dan. pod GM Serge Baubil-om, 10. Dan, predsednikom International Hoshinkido Hapkido Federation). Obe škole su proistekle iz jedne od najjačih, najčrvršćih i najdirektnijih škola Hapkido - Bum Moo Hapkido, koju je jos 1968.g. razvio GM Kim Yun Sik, 10. Dan).
Polazeći od te osnove, Boris Krivokapić je 1994. nakon (tada) više od 20 godina vežbanja raznih borilačkih sistema stvorio Hapkikwan, kao veštinu prilagodjenu savremenom čoveku. Smanjio je broj tehnika (tradicionalni Hapkido insistira na desetinama načina odbrane od istog napada, pri čemu se govori o skoro 4.000 tehnika, što je previše za obicnog vežbača), izbacio neka uslovno rečeno prevazidjena ili bar za gradskog čoveka egzoticna oružja (koplje, helebarda, lepeza i dr.), a sa druge stane dodao je odredjene komplementarne tehnike iz Judoa, Jiujitsu, Vu shua, Uechi Ryu Karatea, Samboa, Ruskog sistema, Boksa i dr., kao i dodao razne tehnike i sisteme vežbanja koje je sam razvio.
Hapkiwan je moderna, sveobuhvatna borilačka veština u okviru koje se, po strogo utvrdjenom programu, vežbaju sve vrste udaraca rukama i nogama (uključujći i dvostruke i trostruke udarce u skoku), bacanja Judo i Aikido tipa, poluge na rukama, nogama, gušenja, odbrane od svega toga, borba u parteru, odbrana od raznih oružja (nož, štap, pištolj i dr.), korišćenje oružja (nož, kratki, srednji i dugi štap, nunčaku, konopac, mač i dr.) koriščenje svakodnevnih predmeta za odbranu (kišobran, olovka, torba itd.). Posebna pažnja stavlja se na efikasnost i realnost tehnika i njihovu primenjiost u praksi.
Smisao vežbanja Hapkikwana su ovladavanje superiornom veštinom samoodbrane i skladan duhovni i fizički razvoj, a ne sportska borba.Veština je prilagođena svim uzrastima.Hapkikwan je priznat kao nova borilačka veština od strane međunarodnih borilačkih saveza iz 50-tak drzava.
Od posebnog značaja je činjenica da je na sednici Generalne konferencije Svetske unije borilačkih veština (World Martial Arts Union - WoMAU, svetska organizacija borilačkih veština sa sedištem u Južnoj Koreji koja tesno sarađuje sa Ujedinjenim nacijama) održanoj u Čungđu u Južnoj Koreji 7.12.2009. Hapkikwan priznat i primljen u Uniju kao srpska borilačka veština, našavši se tako u društvu sa prizntim veštinama poreklom iz drugih zemalja - karateom, jaidoom, samboom, savateom, kung fuom, taiči čuanom, kapoerom, vietvodaoom, tajlanskim boksom, mongolskim rvanjem itd.
Hapkikwan (od korejskog hap - harmonija, ki - snaga, unutrašnja energija i kwan škola) je borilačka veština koju je 1994. godine, nakon punih 20 godina staža u raznim borilačkim veštinama, osmislio prof. dr Boris Krivokapić.
Nastao je iz Hapkidoa, koji je poznat kao jedan od najkompletnijih i najefikasnijih sistema samoodbrane, te bi se mogao nazvati i jednom školom hapkidoa.
Bliže gledajući osnova Hapkikwana su Moo Lim Won Hapkido (koji je B. Krivokapić vežbao u Koreji 1994.g. kod prvog coveka te škole, velemajstora Choi Sang Heum-a) i Hoshinkido Hapkido (u kome je zvanični predstavnik za Balkan, u zvanju 6 Dan. pod GM Serge Baubil-om, 10. Dan, predsednikom International Hoshinkido Hapkido Federation). Obe škole su proistekle iz jedne od najjačih, najčrvršćih i najdirektnijih škola Hapkido - Bum Moo Hapkido, koju je jos 1968.g. razvio GM Kim Yun Sik, 10. Dan).
Polazeći od te osnove, Boris Krivokapić je 1994. nakon (tada) više od 20 godina vežbanja raznih borilačkih sistema stvorio Hapkikwan, kao veštinu prilagodjenu savremenom čoveku. Smanjio je broj tehnika (tradicionalni Hapkido insistira na desetinama načina odbrane od istog napada, pri čemu se govori o skoro 4.000 tehnika, što je previše za obicnog vežbača), izbacio neka uslovno rečeno prevazidjena ili bar za gradskog čoveka egzoticna oružja (koplje, helebarda, lepeza i dr.), a sa druge stane dodao je odredjene komplementarne tehnike iz Judoa, Jiujitsu, Vu shua, Uechi Ryu Karatea, Samboa, Ruskog sistema, Boksa i dr., kao i dodao razne tehnike i sisteme vežbanja koje je sam razvio.
Hapkiwan je moderna, sveobuhvatna borilačka veština u okviru koje se, po strogo utvrdjenom programu, vežbaju sve vrste udaraca rukama i nogama (uključujći i dvostruke i trostruke udarce u skoku), bacanja Judo i Aikido tipa, poluge na rukama, nogama, gušenja, odbrane od svega toga, borba u parteru, odbrana od raznih oružja (nož, štap, pištolj i dr.), korišćenje oružja (nož, kratki, srednji i dugi štap, nunčaku, konopac, mač i dr.) koriščenje svakodnevnih predmeta za odbranu (kišobran, olovka, torba itd.). Posebna pažnja stavlja se na efikasnost i realnost tehnika i njihovu primenjiost u praksi.
Smisao vežbanja Hapkikwana su ovladavanje superiornom veštinom samoodbrane i skladan duhovni i fizički razvoj, a ne sportska borba.Veština je prilagođena svim uzrastima.Hapkikwan je priznat kao nova borilačka veština od strane međunarodnih borilačkih saveza iz 50-tak drzava.
Od posebnog značaja je činjenica da je na sednici Generalne konferencije Svetske unije borilačkih veština (World Martial Arts Union - WoMAU, svetska organizacija borilačkih veština sa sedištem u Južnoj Koreji koja tesno sarađuje sa Ujedinjenim nacijama) održanoj u Čungđu u Južnoj Koreji 7.12.2009. Hapkikwan priznat i primljen u Uniju kao srpska borilačka veština, našavši se tako u društvu sa prizntim veštinama poreklom iz drugih zemalja - karateom, jaidoom, samboom, savateom, kung fuom, taiči čuanom, kapoerom, vietvodaoom, tajlanskim boksom, mongolskim rvanjem itd.
