Ja sam kao poručena da se dopadnem mamama i tatama.
Uz moju deklaraciju misle da ide i garancija.
Momcima dođem kao presvlačenje iz izgužvane crne majice sa natpisom rock benda u ispeglanu belu košulju.
Ali ja ne želim to. A pita li me iko šta hoću?
Dokle će na mene muškarci gledati kao na detalj imidža?
Je li sve što dečko vidi kada me gleda da sam kulturna i fina?
Šta ćemo kada ja neću roditeljima kući na ručak?
Kada hoću da skrenemo automobilom sa puta i na prašnjavom asfaltu vodimo ljubav?
Mislite da nema buntovnica među dobrim vilama?
Da one ne osećaju želju da ponekad prekrše pravila, čisto da bi se osetile živima?
Dragi momci, ja nisam štene uz koje kupujete i papire sa podacima o pedigreu.
Neću da se takmičim i neću na izložbe.
Ja sam devojka, ne pudla.
Hoću da me neko voli u staroj pidžami sa flekom od nes kafe.
Hoću da me uzme na grudi i grli kad grmi.
Hoću da mi bar jednom neko kaže da mu se ne sviđam zato što sam dobra ili lepa.
Kad će neko da mi kaže da me voli zbog načina na koji mucam kad sam nervozna?
E, pa, izgleda nikad.
Takve ljubavi postoje samo u filmovima, odglumljenih izmišljenih scenarija.
Jednom sam kao mala bila mnogo ljuta na Andersena što originalu moje omiljene bajke o Maloj sreni nije dao srećan kraj.
Hvala ti, Hans Kristijane.
Bila sam dete tada da bih shvatila.
Moj rep je sada izrastao nežan, ali dovoljno snažan i jak da kada treba plivam i sama.
Uz moju deklaraciju misle da ide i garancija.
Momcima dođem kao presvlačenje iz izgužvane crne majice sa natpisom rock benda u ispeglanu belu košulju.
Ali ja ne želim to. A pita li me iko šta hoću?
Dokle će na mene muškarci gledati kao na detalj imidža?
Je li sve što dečko vidi kada me gleda da sam kulturna i fina?
Šta ćemo kada ja neću roditeljima kući na ručak?
Kada hoću da skrenemo automobilom sa puta i na prašnjavom asfaltu vodimo ljubav?
Mislite da nema buntovnica među dobrim vilama?
Da one ne osećaju želju da ponekad prekrše pravila, čisto da bi se osetile živima?
Dragi momci, ja nisam štene uz koje kupujete i papire sa podacima o pedigreu.
Neću da se takmičim i neću na izložbe.
Ja sam devojka, ne pudla.
Hoću da me neko voli u staroj pidžami sa flekom od nes kafe.
Hoću da me uzme na grudi i grli kad grmi.
Hoću da mi bar jednom neko kaže da mu se ne sviđam zato što sam dobra ili lepa.
Kad će neko da mi kaže da me voli zbog načina na koji mucam kad sam nervozna?
E, pa, izgleda nikad.
Takve ljubavi postoje samo u filmovima, odglumljenih izmišljenih scenarija.
Jednom sam kao mala bila mnogo ljuta na Andersena što originalu moje omiljene bajke o Maloj sreni nije dao srećan kraj.
Hvala ti, Hans Kristijane.
Bila sam dete tada da bih shvatila.
Moj rep je sada izrastao nežan, ali dovoljno snažan i jak da kada treba plivam i sama.
