VanderGraaf
Aktivan član
- Poruka
- 1.318
Pre neki dan na poslu, tip koji radi sa mnom slusa muziku, neki "moderni" tehno-trance-dance, ne znam ni ja sta je, uglavnom u pesmi koju je tada slusao, ima deo sa karakteristicnim zvukom Hamond orgulja. I onda mi padne na pamet, da je ove godine zapravo tacno 90 godina kako su cuvene Hammond orgulje zapocele svoj neverovatni put kroz muziku, a koji eto i dan danas jos uvek traje. To me je inspirisalo da napisem ovaj tekst o Hamond orguljama, nadajuci se da na ovom forumu ipak ima jos nekoga ko voli zvuk ovih orgulja i ko zeli da doda nesto....
Laurens Hammond je prve Hammond orgulje (Model A) napravio daleke 1935-te godine, kao jeftinija i prakticnija kopija crkvenih orgulja. Cak 90 godina kasnije, Hamond se i dalje pravi, prodaje, svira i slusa. Nezaobilazni instrument bluza u dzeza jod od 50-tih pa do danas, mozda najvecom zaslugom Dzimi Smita. Naravno, ne sme se zaboraviti Don Leslie, bez cijeg "Leslie" zvucnika Hamond orgulje ne bi bile kompletne. Rotirajuca treble horn tuba i rotirajuci bas su dali karakteristican zvuk orguljama koje nisu imale svoj zvucnik. Reverb, odnosno efekat oponasanja odjeka zvuka u halama i dvoranama, bez koga se danasnje gitarsko pojacalo skoro ne moze zamisliti, nije prvi na svojim pojacalima stavio Leo Fender i time ih ucinio popularnim. Hammond je prvi ugradio opruzni reverb u svoje orgulje. Fender je to kasnije uzeo od njih. Hamond kompanija je bankrotirala krajem osamdesetih nakon sto su originalne “tonewheels” koji su proizvodili specifican i unkatan Hammond zvuk rotacijom metalnih diskova, zamenili tranzistorima. Tada ih je kupila japanska kompanija “Suzuki Music Instruments”, koja je zapocela zamenu tranzistora digitalnim (Sound Engine) simulatorima originalnih tonewheels orgulja. Hammond orgulje su dozivele svoj procvat tokom 70-tih, kada, malte ne nije bilo grupe koja ih nije koristila. Pink Floyd, Deep Purple, Led Zeppelin, Genesis, Yes, Kansas, Camel, Jethro Tull i mnoge druge velike grupe tog vremena. Koriscene su u svim zanrovima 70-tih, progresivnoj muzici, hard rocku, regeu, bluzu, dzezu, popu, ska, disko. Virtuozi na klavijaturmama kao Keith Emerson, Jon Lord, Gregg Allman, Edgar Winter, Rick Wakeman, Rod Argent, Tony Banks, Rick Wright I mnogi drugi su i danas nezamislivi bez Hammond B3, C3, M102, A100 ili nekog drugog modela ovih orgulja…… Prezivele su 80-te i eru kvalitetnih i popularnih sintisajzera novog romantizma zahvaljujuci muzicarima kao Midge Ure iz grupe Ultravox koji nije hteo da zameni Hamonda sintisajzerom. Ali za razliku od sintisajzera ciji su modeli prezivljavali svega par godina da bi bili zamenjeni novim modelima, Hamond je ostajao relativno nepromenjen. Cule su se i 90-tih tokom gitarske grunge ere u muzici Pearl Jam-a i drugih, a 2000-tih su ih koristili reperi kao Beasty Boys, 50Cents i drugi, od kojih su neki imali Hammond orgulje cak i na nastupu uzivo. I eto ih i danas...ili barem njihovog zvuka, u danasnjoj tehno muzici. Iskreno, siguran sam da u toj muzici koju je taj tip slusao na poslu, nisu prave Hamond orgulje, vec sempler, ali specificna kopija Hamond zvuka je kreirana.
Karakteristicne i lako prepoznatljive po svojem “drawbar” sistemu kreiranja zvuka, Hammond danas nije daleko odstupio od svojih korena. Iako su danasnji Hamondi digitalni, i dalje se zvuk menja izvlacenjem i uvlacenjem malih sipki koje se zovu “drawbar”. I ti drawbar su isti i kao na originalnim orguljama od pre 60-tak godina. Beli, crni i braon drawbar-i imaju svako svoju osnovnu funkciju i namenu. Ali, Hammond se takodje prilagodio novim tehnologijama. Tako novi SK modeli pored orgulja imaju i klavirsku sekciju sa sirokim spektrom elektricnih i akusticnih klavira, string/voice/synthpad (ensemble) sekciju i….mono sintisajzer sekciju. Originalni zvuk B3, C3 i drugih Hammond orgulja uz zasebnu Lesli sekciju su naravno tu, ali takodje je dodat i zvuk engleskih orgulja kao Vox i Farfisa (Farfisa orgulje su zapravo italijanske, ali ih zovu britanskim zbog britanskih grupa koje su ih koristile u svojoj muzici). I sve ove zvuke je moguce spajati i mesati sa ostale tri sekcije, (Hammond to zove kombinacijama), sto modernim Hammond orguljama daje mogucnost kreiranja na milione razlicitih zvukova. I pored modernizovanja, novi Hamondi ipak i dalje imaju poseban “11 pin” ulaz za prikljucivanje originalnog Lesli zvucnika kao i originalnih Hamond pedala.
Iako se muzika menja svakim danom, i to ne na bolje, Hamond orgulje su i dalje izuzetno popularne zahvaljujuci svom prepoznatljivom, mocnom i snaznom a u isto vreme toplom i unikatnom zvuku, raznovrsnoscu i ogromnom i dugom istorijom. Zvuk ovih orgulja koji je opcinjavao kako muzicare, tako i slusaoce muzike i dalje je izuzetno popularan. I ne samo zbog zvuka vec i zbog stila sviranja. Hamond orgulje su slicnije klaviru. Takozvane “waterfall” dirke imaju specificnu senzitivnost i dinamiku koja je bliza akusticnom klaviru nego drugim klavijaturama kao sintisajzer ili workstation.
Hammond orgulje su instrument koji je pomogao da se oblikuje moderna muzika svih zanrova. Ovaj instrument sa zvukom koji moze biti moderan ili klasican, je garancija da ce Hammond jos dugo biti izbor mnogih muzicara u godinama koje dolaze…
Laurens Hammond je prve Hammond orgulje (Model A) napravio daleke 1935-te godine, kao jeftinija i prakticnija kopija crkvenih orgulja. Cak 90 godina kasnije, Hamond se i dalje pravi, prodaje, svira i slusa. Nezaobilazni instrument bluza u dzeza jod od 50-tih pa do danas, mozda najvecom zaslugom Dzimi Smita. Naravno, ne sme se zaboraviti Don Leslie, bez cijeg "Leslie" zvucnika Hamond orgulje ne bi bile kompletne. Rotirajuca treble horn tuba i rotirajuci bas su dali karakteristican zvuk orguljama koje nisu imale svoj zvucnik. Reverb, odnosno efekat oponasanja odjeka zvuka u halama i dvoranama, bez koga se danasnje gitarsko pojacalo skoro ne moze zamisliti, nije prvi na svojim pojacalima stavio Leo Fender i time ih ucinio popularnim. Hammond je prvi ugradio opruzni reverb u svoje orgulje. Fender je to kasnije uzeo od njih. Hamond kompanija je bankrotirala krajem osamdesetih nakon sto su originalne “tonewheels” koji su proizvodili specifican i unkatan Hammond zvuk rotacijom metalnih diskova, zamenili tranzistorima. Tada ih je kupila japanska kompanija “Suzuki Music Instruments”, koja je zapocela zamenu tranzistora digitalnim (Sound Engine) simulatorima originalnih tonewheels orgulja. Hammond orgulje su dozivele svoj procvat tokom 70-tih, kada, malte ne nije bilo grupe koja ih nije koristila. Pink Floyd, Deep Purple, Led Zeppelin, Genesis, Yes, Kansas, Camel, Jethro Tull i mnoge druge velike grupe tog vremena. Koriscene su u svim zanrovima 70-tih, progresivnoj muzici, hard rocku, regeu, bluzu, dzezu, popu, ska, disko. Virtuozi na klavijaturmama kao Keith Emerson, Jon Lord, Gregg Allman, Edgar Winter, Rick Wakeman, Rod Argent, Tony Banks, Rick Wright I mnogi drugi su i danas nezamislivi bez Hammond B3, C3, M102, A100 ili nekog drugog modela ovih orgulja…… Prezivele su 80-te i eru kvalitetnih i popularnih sintisajzera novog romantizma zahvaljujuci muzicarima kao Midge Ure iz grupe Ultravox koji nije hteo da zameni Hamonda sintisajzerom. Ali za razliku od sintisajzera ciji su modeli prezivljavali svega par godina da bi bili zamenjeni novim modelima, Hamond je ostajao relativno nepromenjen. Cule su se i 90-tih tokom gitarske grunge ere u muzici Pearl Jam-a i drugih, a 2000-tih su ih koristili reperi kao Beasty Boys, 50Cents i drugi, od kojih su neki imali Hammond orgulje cak i na nastupu uzivo. I eto ih i danas...ili barem njihovog zvuka, u danasnjoj tehno muzici. Iskreno, siguran sam da u toj muzici koju je taj tip slusao na poslu, nisu prave Hamond orgulje, vec sempler, ali specificna kopija Hamond zvuka je kreirana.
Karakteristicne i lako prepoznatljive po svojem “drawbar” sistemu kreiranja zvuka, Hammond danas nije daleko odstupio od svojih korena. Iako su danasnji Hamondi digitalni, i dalje se zvuk menja izvlacenjem i uvlacenjem malih sipki koje se zovu “drawbar”. I ti drawbar su isti i kao na originalnim orguljama od pre 60-tak godina. Beli, crni i braon drawbar-i imaju svako svoju osnovnu funkciju i namenu. Ali, Hammond se takodje prilagodio novim tehnologijama. Tako novi SK modeli pored orgulja imaju i klavirsku sekciju sa sirokim spektrom elektricnih i akusticnih klavira, string/voice/synthpad (ensemble) sekciju i….mono sintisajzer sekciju. Originalni zvuk B3, C3 i drugih Hammond orgulja uz zasebnu Lesli sekciju su naravno tu, ali takodje je dodat i zvuk engleskih orgulja kao Vox i Farfisa (Farfisa orgulje su zapravo italijanske, ali ih zovu britanskim zbog britanskih grupa koje su ih koristile u svojoj muzici). I sve ove zvuke je moguce spajati i mesati sa ostale tri sekcije, (Hammond to zove kombinacijama), sto modernim Hammond orguljama daje mogucnost kreiranja na milione razlicitih zvukova. I pored modernizovanja, novi Hamondi ipak i dalje imaju poseban “11 pin” ulaz za prikljucivanje originalnog Lesli zvucnika kao i originalnih Hamond pedala.
Iako se muzika menja svakim danom, i to ne na bolje, Hamond orgulje su i dalje izuzetno popularne zahvaljujuci svom prepoznatljivom, mocnom i snaznom a u isto vreme toplom i unikatnom zvuku, raznovrsnoscu i ogromnom i dugom istorijom. Zvuk ovih orgulja koji je opcinjavao kako muzicare, tako i slusaoce muzike i dalje je izuzetno popularan. I ne samo zbog zvuka vec i zbog stila sviranja. Hamond orgulje su slicnije klaviru. Takozvane “waterfall” dirke imaju specificnu senzitivnost i dinamiku koja je bliza akusticnom klaviru nego drugim klavijaturama kao sintisajzer ili workstation.
Hammond orgulje su instrument koji je pomogao da se oblikuje moderna muzika svih zanrova. Ovaj instrument sa zvukom koji moze biti moderan ili klasican, je garancija da ce Hammond jos dugo biti izbor mnogih muzicara u godinama koje dolaze…
