- Poruka
- 42.911
Ono što u početku zvuči kao hedonističko uživanje ili duhovni ritual, zapravo opisuje nesvesno konzumiranje supstance koja menja um. Već 401. godine p.n.e. Za grčke snage se kaže da su imale kontakt sa halucinogenim medom u 4. veku pre nove ere: Ksenofont, grčki general, filozof i pisac, opisuje svoj pokušaj da zauzme grad Kunaku u knjizi Anabasis. Međutim, kada to nije uspelo, Ksenofont i njegova vojska su se vratili kući, prelazeći sela današnje istočne Turske. Tamo su naišli na divlji med u blizini Trabzona - koji su odmah pojeli. Prema Ksenofontu, ovaj „Ludi med”, kako se sada zove, izazvao je nasilno povraćanje, dijareju i halucinacije. Sledećeg dana, međutim, svi vojnici su se oporavili i noćna mora je prošla.
The Turkish Honei - Mad Honei Edition
Pčelinje zajednice i dalje proizvode med o kojem nam govori Ksenofont. Ovo ima nekoliko naziva: pontijski med, turski divlji med ili ludi med. Lokalni pčelari med zovu i „Deli Bal“. Specijalitet možete pronaći uglavnom na južnoj obali Crnog mora u severoistočnoj Anadoliji, jer tamo raste pontski rododendron (Rhododendron ponticum), koji sadrži otrovni grajanotoksin – supstancu slična LSD-u. Zanimljivo je da su aktivni sastojci u biljci toksični za većinu životinja, ali su potpuno bezopasni za lokalne pčele. Dakle, dok ljudi, insekti i druge vrste pčela mogu imati fatalna iskustva sa grajanotoksinima, lokalne medonosne pčele oprašuju cvetove rododendrona. bez znakova trovanja.Još uvek nije jasno zašto su pčele otporne na toksine.
Samo u obliku Deli Bala toksini postaju jestivi za ljude. Međutim, ovo treba posmatrati u perspektivi, jer pontijski med ima halucinogeno dejstvo i može čak dovesti do smrti ako se uzima pogrešno. Ipak, gorko-slatki Deli Bal može imati opuštajući i euforičan efekat u malim količinama. U celini, međutim, konzumiranje meda uključuje određene rizike i neizvesnosti sa kojima se ne treba šaliti.Putovanje na Himalaje: Halucinogeni med iz Nepala
Najistaknutiji Mad Honei dolazi sa Himalaja – tačnije iz Nepala. Pored svog često zemljanog i dimljenog, ali slatkog ukusa, ovaj med je posebno poznat po svojim halucinogenim sastojcima. To znači da svake godine mnogi turisti dolaze u Nepal da probaju ovu retkost. Ovo se takođe može jesti samo umereno: dve kašike se smatraju bezopasnim, dok pet ili više kašika može imati ozbiljne posledice.
Halucinacije izazvane ludim medom sa Himalaja takođe se u ovom slučaju mogu pratiti do sivih toksina. Kao i na Deli Balu, pčele sakupljaju nektar sa rododendrona. Pčele litice koje tamo žive nisu više pogođene toksinom nego njihove turske sestre. Takođe mogu proizvesti med sa halucinogenim sastojcima. Da bi se dočepali ove vredne robe, ljudi Gurung preuzimaju velike rizike. Stanovnici susednih planinskih sela penju se uz strme zidine na vrtoglavim visinama i, na gnev svake litice medonosne pčele, odvajaju saće. Celokupna berba meda u Nepalu povezana je sa tradicionalnim ritualima: na primer, kokoške ili koze se žrtvuju da bi se izvinili bogovima i pčelama za njihov predatorski lov.
Ostali medovi sa halucinogenim efektima
Pored dva klasična predstavnika halucinogenog meda, Mad Honei se može naći i na drugim mestima širom sveta. Međutim, u poređenju sa Deli Balom i Nepalskim medom, oni se ne izdvajaju po posebno snažnim efektima i popularnosti. Primer blažeg oblika ludog meda je apalački med. Dokumentarci izveštavaju da medonosna pčela koja tamo živi prkosi lokalnom rododendronu i njegovom otrovu.
Rezultat je med koji proizvodi blagi halucinogeni efekat.Međutim, halucinogeni med ne dolazi uvek od pčela, koje su imune na grajanotoksine. Na primer, predkolumbijski narodi Centralne Amerike mešali su med sa drugim psihoaktivnim supstancama. Ali čak i danas kombinacija komercijalnog meda i halucinogenih droga je uobičajena droga.
Doza stvara otrov
Razlozi zbog kojih neki ljudi žele da probaju Mad Honei su uglavnom radoznalost i visoka očekivanja. Ipak, halucinogeni med se koristi i kao kućni lek: kaže se da ublažava stres, smanjuje bol, snižava krvni pritisak i ublažava stomačne tegobe. Za med se takođe kaže da ima lekovito dejstvo na dijabetes, ublažava migrene i podstiče razmišljanje. Neki kažu i da povećava potenciju i da blagotvorno deluje na čireve, očne i kožne bolesti. Čini se da je halucinogeni med pravi čudotvorni lek za neke ljude. Ostaje da se vidi da li se svi ovi efekti zaista mogu dokazati.
Međutim, postoji tanka linija između pozitivnog ishoda i negativnog iskustva: Mad Honei ima neželjene efekte kao što su mučnina, povraćanje, vrtoglavica i pospanost. Predoziranje takođe može biti opasno po život. Upravo zbog toga je važno napomenuti da koncentracija otrova u cvetovima rododendrona varira tokom godine i najveća je u proleće. Dakle, halucinogeni med proizveden u ovo doba godine ima veću količinu grajanotoksina.Konzumiranje halucinogenog meda nosi neke ozbiljne rizike. I ne probudite se uvek sledećeg jutra osećajući se dobro i dobro raspoloženi, kao što su to nekada činili grčki vojnici.
The Turkish Honei - Mad Honei Edition
Pčelinje zajednice i dalje proizvode med o kojem nam govori Ksenofont. Ovo ima nekoliko naziva: pontijski med, turski divlji med ili ludi med. Lokalni pčelari med zovu i „Deli Bal“. Specijalitet možete pronaći uglavnom na južnoj obali Crnog mora u severoistočnoj Anadoliji, jer tamo raste pontski rododendron (Rhododendron ponticum), koji sadrži otrovni grajanotoksin – supstancu slična LSD-u. Zanimljivo je da su aktivni sastojci u biljci toksični za većinu životinja, ali su potpuno bezopasni za lokalne pčele. Dakle, dok ljudi, insekti i druge vrste pčela mogu imati fatalna iskustva sa grajanotoksinima, lokalne medonosne pčele oprašuju cvetove rododendrona. bez znakova trovanja.Još uvek nije jasno zašto su pčele otporne na toksine.
Samo u obliku Deli Bala toksini postaju jestivi za ljude. Međutim, ovo treba posmatrati u perspektivi, jer pontijski med ima halucinogeno dejstvo i može čak dovesti do smrti ako se uzima pogrešno. Ipak, gorko-slatki Deli Bal može imati opuštajući i euforičan efekat u malim količinama. U celini, međutim, konzumiranje meda uključuje određene rizike i neizvesnosti sa kojima se ne treba šaliti.Putovanje na Himalaje: Halucinogeni med iz Nepala
Najistaknutiji Mad Honei dolazi sa Himalaja – tačnije iz Nepala. Pored svog često zemljanog i dimljenog, ali slatkog ukusa, ovaj med je posebno poznat po svojim halucinogenim sastojcima. To znači da svake godine mnogi turisti dolaze u Nepal da probaju ovu retkost. Ovo se takođe može jesti samo umereno: dve kašike se smatraju bezopasnim, dok pet ili više kašika može imati ozbiljne posledice.
Halucinacije izazvane ludim medom sa Himalaja takođe se u ovom slučaju mogu pratiti do sivih toksina. Kao i na Deli Balu, pčele sakupljaju nektar sa rododendrona. Pčele litice koje tamo žive nisu više pogođene toksinom nego njihove turske sestre. Takođe mogu proizvesti med sa halucinogenim sastojcima. Da bi se dočepali ove vredne robe, ljudi Gurung preuzimaju velike rizike. Stanovnici susednih planinskih sela penju se uz strme zidine na vrtoglavim visinama i, na gnev svake litice medonosne pčele, odvajaju saće. Celokupna berba meda u Nepalu povezana je sa tradicionalnim ritualima: na primer, kokoške ili koze se žrtvuju da bi se izvinili bogovima i pčelama za njihov predatorski lov.
Ostali medovi sa halucinogenim efektima
Pored dva klasična predstavnika halucinogenog meda, Mad Honei se može naći i na drugim mestima širom sveta. Međutim, u poređenju sa Deli Balom i Nepalskim medom, oni se ne izdvajaju po posebno snažnim efektima i popularnosti. Primer blažeg oblika ludog meda je apalački med. Dokumentarci izveštavaju da medonosna pčela koja tamo živi prkosi lokalnom rododendronu i njegovom otrovu.
Rezultat je med koji proizvodi blagi halucinogeni efekat.Međutim, halucinogeni med ne dolazi uvek od pčela, koje su imune na grajanotoksine. Na primer, predkolumbijski narodi Centralne Amerike mešali su med sa drugim psihoaktivnim supstancama. Ali čak i danas kombinacija komercijalnog meda i halucinogenih droga je uobičajena droga.
Doza stvara otrov
Razlozi zbog kojih neki ljudi žele da probaju Mad Honei su uglavnom radoznalost i visoka očekivanja. Ipak, halucinogeni med se koristi i kao kućni lek: kaže se da ublažava stres, smanjuje bol, snižava krvni pritisak i ublažava stomačne tegobe. Za med se takođe kaže da ima lekovito dejstvo na dijabetes, ublažava migrene i podstiče razmišljanje. Neki kažu i da povećava potenciju i da blagotvorno deluje na čireve, očne i kožne bolesti. Čini se da je halucinogeni med pravi čudotvorni lek za neke ljude. Ostaje da se vidi da li se svi ovi efekti zaista mogu dokazati.
Međutim, postoji tanka linija između pozitivnog ishoda i negativnog iskustva: Mad Honei ima neželjene efekte kao što su mučnina, povraćanje, vrtoglavica i pospanost. Predoziranje takođe može biti opasno po život. Upravo zbog toga je važno napomenuti da koncentracija otrova u cvetovima rododendrona varira tokom godine i najveća je u proleće. Dakle, halucinogeni med proizveden u ovo doba godine ima veću količinu grajanotoksina.Konzumiranje halucinogenog meda nosi neke ozbiljne rizike. I ne probudite se uvek sledećeg jutra osećajući se dobro i dobro raspoloženi, kao što su to nekada činili grčki vojnici.
