Kad ode,
ona što voli
i istina,
kad zaboli,
kako bol,
da se preboli,
ljuta rana i gram… soli.
Život mi se
promenio,
u koprivama,
grom se krio,
od šoka sam se
skamenio,
izvor sreće zamutio.
Dok života
reka teče,
ti ne stavljaj
barikade,
da pomislim,
svako veče,
ima li za mene… nade?
Lancima je,
sebi vežem,
možda se,
uzalud trudim,
dok sa verom,
uvek ležem,
uz nadu se, usran budim.
Reka me
života vodi,
na pogrešno,
neko mesto,
zatvorenik,
na slobodi,
dvorska luda traži… presto.
Dvorska luda,
ima muda
i dobiće
to što traži,
za tri dana,
trista čuda,
reka Drina, opet… vlaži.
Hor nemih,
peva nemu svitu,
a gluvi se dive,
divnom poju tom,
uškopljeni menja,
za hleb, svoju kitu,
„Titanik“ živi, drugi brodolom.
Homer, Višnjiću,
čita moju pesmu,
ovaj je, uz gusle opeva,
ja muku mučim,
da povratim Vesnu,
al povratih, samo… svoja creva.
Stigle su opet,
nove vesti,
božja kazna,
kažu svakog stigne,
od paučine,
snove ću isplesti,
adrenalin, čekam da se digne.
Šta si mi
u vino stavila,
pa ostajem,
sasvim sam,
ljubav si mi
obustavila,
pa sada sam, haluciniram.
Stavila si nokte,
krilo slepog miša,
stavila si,
mlade zore trag,
govorila vradžbine,
kad se sve utiša,
zapišala, moga srca prag.
ona što voli
i istina,
kad zaboli,
kako bol,
da se preboli,
ljuta rana i gram… soli.
Život mi se
promenio,
u koprivama,
grom se krio,
od šoka sam se
skamenio,
izvor sreće zamutio.
Dok života
reka teče,
ti ne stavljaj
barikade,
da pomislim,
svako veče,
ima li za mene… nade?
Lancima je,
sebi vežem,
možda se,
uzalud trudim,
dok sa verom,
uvek ležem,
uz nadu se, usran budim.
Reka me
života vodi,
na pogrešno,
neko mesto,
zatvorenik,
na slobodi,
dvorska luda traži… presto.
Dvorska luda,
ima muda
i dobiće
to što traži,
za tri dana,
trista čuda,
reka Drina, opet… vlaži.
Hor nemih,
peva nemu svitu,
a gluvi se dive,
divnom poju tom,
uškopljeni menja,
za hleb, svoju kitu,
„Titanik“ živi, drugi brodolom.
Homer, Višnjiću,
čita moju pesmu,
ovaj je, uz gusle opeva,
ja muku mučim,
da povratim Vesnu,
al povratih, samo… svoja creva.
Stigle su opet,
nove vesti,
božja kazna,
kažu svakog stigne,
od paučine,
snove ću isplesti,
adrenalin, čekam da se digne.
Šta si mi
u vino stavila,
pa ostajem,
sasvim sam,
ljubav si mi
obustavila,
pa sada sam, haluciniram.
Stavila si nokte,
krilo slepog miša,
stavila si,
mlade zore trag,
govorila vradžbine,
kad se sve utiša,
zapišala, moga srca prag.
