Halucinacije

[BLAJBI]

Da li sta nakada imali halucinacije?

Evo jedan lep primer:

BAUK

Ko to jezdi tako pozno kroz noc i vetar taj?
To otac sa cedom svojim kroz pusti jaše kraj
Dok vije vihor besni i strašna sece stud,
On dete svoje grli, o toplu greje grud.

"Što sine skrivaš tako lice i pogled svoj?"
Bauka zar ne vidiš, oce, u noci toj?
Bauka, krunu onu i njegov dugi skut?
"To sine, nocne magle prelaze neba put..."

" O drago cedo, hodi i podji samnom ti!
Prekrasne igre mnoge zajedno cemo igrati,
Po obalama cvece šareno cemo brat'
Majka ce moja tebi zlaceno ruho dat."

O oce, zar ne cuješ šta zbori bauk taj,
Kako me tiho zove i mami u svoj kraj?
"Smiri se, cedo moje, to nije bio glas
Iz suhog lišca vetar pozdravlja šumom nas..."

"Hoceš li, slatko cedo, hoceš li kraju mom?
Tebe ce moje kceri paziti ljubavlju svom
One ce nocu igrat' lagani tanac svoj
I ljuljace te brižno i pevat' slatki poj"

O oce, zar ne vidiš otud u onaj mrak
Da baukove kceri rukom mi daju znak?
"Da cedo moje, vidim, al' tebe vara gled
To nocni vetar starih povija vrba red..."

"Ja volim cedo tebe i lice što ti sja,
Neceš li milom - silom odnecu tebe ja!"
O oce, on me hvata, bauk me grabi sad,
Bauk mi, oce, evo zadade bol i jad!


Dubokom prožet jezom otac uspori gred
U narucju mu sinak od bola bled,
A kad je pred dom stig'o s mukom i jadom svim,
Mrtvo cedo bilo na grud'ma njegovim.

Gete

 

[hypnotoad]

Nidje veze sa natprirodnim pojavama i misterijama .....

 

[BLAJBI]

Nidje veze sa natprirodnim pojavama i misterijama .....

Nidje veze?

A sa cim ima veze ..bauk?

 

[Džek svih zanata]

To Blajbinger želi ponovo da skrene pažnju na sebe svojim bombastičnim temama

Halucinacije spadaju u pdf psihologija ili medicina, ništa natprirodno nema u tome ako pod temperaturom vidim pečene viršle kako vare most na reci Kvaj.

 

[BLAJBI]

To Blajbinger želi ponovo da skrene pažnju na sebe svojim bombastičnim temama

Halucinacije spadaju u pdf psihologija ili medicina, ništa natprirodno nema u tome ako pod temperaturom vidim pečene viršle kako vare most na reci Kvaj.

Vrlo si pametan i istices se.

Srbija je vecna dok ima tako pametnu decu.

Dao sam ti reputaciju.

 

[fisherman1]

Vrlo si pametan i istices se.

Srbija je vecna dok ima tako pametnu decu.

Dao sam ti reputaciju.

To je zato što i ti haluciniraš-braniš se nestvarnim baucima svoga straha od smrta...,ali od smrta ove teme ,pa ti đekov koment produžava život...

A sad ozbiljno...Halucinacije su odbrambeni mehanizam koji daje vremena raciu da nađe razložne činjenice za stvarnu poziciju subjekta koja izaziva
strah...Najčešće je u pitanju taj najjači egzistencijalni strah od smrti...
Prvi je simptom obolenja psihe .Nelogičan sadržaj je izazivač straha,a strah halucinacijom brani mozak od "pregorevanja"...
Prvi važni simptom...
Geteov opis nije tačan-od halucinacija se ne umire,one štite bolesnog...

 

[Bambina]

Jesam, imala sam halucinacije koje jos pamtim jasno, kao da ih sada vidim.

Jednom sam bila jako bolesna kao dete, imala sam previsoku temperaturu i taj period mog zivota mi se zauvek urezao u pamcenje.

Nisam bila ni predskolskog uzrasta jos tad, ali vidim to i cujem kao da je bilo juce.

Moje omiljeno cebe je na pruge, koje se sve razlikuju jedna od druge.

Bila sam u velikim mukama groznice, moje malo telo je bilo bas izmuceno.

Kako sam se ritala i pokretima udova pravila, tako da kazem, talase, pocela sam da uvidjam da su te pruge zmije koje vodoravno gmizu preko mene.

Vristala sam i jedva su me smirili i razuverili.

Onda sam utonula u san, iz kojeg me je probudio mjauk. Jedan, pa sve vise i vise njih.

Mogla sam da se zakunem da su svud po spavacoj sobi mojih roditelja macici koji proviruju ispod odece, iza stola, zavese...

Kada je majka usla, videla sam samo jednu veliku macku kako uz glasan i kratak mjauk izlece iz sobe i tad je sve nestalo, a ja sma ponavljala mami da su oko mene male mace i da ih nadje i odvede.

Noc posle, probudila sam se dok su moji spavali, opet vristeci jako.

Velika vrata plakara su bila otovrena i na njima je na ofingeru bio okacen veliki crni kaput mog oca.

Ja sam umislila da je to cudoviste koje otvara celjusti i ide ka meni.

Ta halucinacija je bila najslabija, ali potresna kao i druge dve.

 

[Borac za prava zivotinja]

Jasno – bauk iz Geteove pesme je personifikacija smrti.
Smrt nije došla na kraju, nego je tu od početka, kao tamni pratilac, slutnja. Ne bih bauka nazvala halucinacijom, nego – umetničkim vokabularom – simbolom, ili, narodski rečeno, predosećajem .. ili onim što se zove cognitio sensitiva, a o čemu smo davno razgovarali na ovom pdf.
Mogli bismo analizirati stihove s logičkog aspekta (dete ima temperaturu pa bunca) ali to bi bio greh prema Geteovoj lirici. Poezija tog vremena, u tom kulturnom miljeu (duhu vremena i duhu nacije), inspirisana je bajkovitim folklorom, u kome su veliki značaj imali upravo bauci, vile i ostala fantazmagorična stvorenja.
Ali, da ne pričamo sada o svim karakteristikama vajmarske klasike, pred-romantizma i romantizma ...

Ponekad je priča o lično doživljenoj halucinaciji, kao i o upečatljivom, izuzetno maštovitom snu, izgovor za nadahnutost: ono što se čovek ne usuđuje da prizna kao sopstveni tok misli (jer iskoračuje iz uvreženog, tj opšteprihvatljivog dijapazona maštarija), često drugima poturi kao san ili halucinaciju, u strahu ili zbog neprijatnosti da će, zbog svojih skrivenih misli – a koje je imao potrebu da obelodani – biti proglašen ludim. Pa da se vratim na pisce: možda je jedino Mopasan smelo, iskreno zapisivao svoje istinske halucinacije ("Orla", "Jesam li lud?"), zbog kojih je i dobio dijagnozu mentalnog bolesnika te, nažalost, bio strpan u azil za mentalne bolesnike. Moguće je da je Mopasan proglašen ludim baš zato što je imao potrebu da svoje bolesno stanje zapisuje i opisuje, jer je u ono vreme ludak bio i onaj ko nije budala a ne stidi se stvari kojih se pametan konformista stidi. Stvar je, dakle, ne samo u percepciji unutrašnjeg, već i spoljašnjeg sveta. Danas mi stvaraoce poput Mopasana zovemo vizionarima i ne pada nam ni na kraj pameti da u njihovim umetničkim vizijama pronalazimo tragove psihičkog rastrojstva. Ko bi, npr, film "Predator", nastao upravo na obrascu Mopasanove "Orle", proglasio delom ludaka? Naravno, da ne brkamo babe i žabe: postoje istinske halucinacije i fol-halucinacije, kao što postoji i istinska umetnost i fol-umetnost.

Ne, ja nikada nisam imala halucinacije, ali sam imala lucidne snove i košmare. Neke sam prepričavala, neke nisam ... zato što je danas tako intiman deo ličnog doživljaja kao što je san, postao šablon za iscrtavanje shema i, na osnovu njih, tumačenja frojdovskih i jungovskih škola o nesvesnom.
Međutim, sećam se da mi je jedna osoba prepričavala svoju halucinaciju, doživljenu nekoliko puta tokom višegodišnjeg boravka u zatvoru. Tada nisam bila sigurna da li je reč o pravoj halucinaciji ili potrebi da se pričom o halucinaciji skrene pažnja na sopstvenu posebnost. Danas mislim da osoba nije lagala, ali da je vizija umiljate mačke, otelotvorene u samici, koja glasno prede ("bruji kao motor" – što je ujedno i audio-halucinacija), bila očajnički poziv u pomoć, krik protiv tišine, izolacije i samoće.

 

[Menora]

Ako halucinacije predstavljaju neko vidjenje neovisno od nase volje, nesvesno, nicim izazvano, ili u stanju temperature, kako god, to nisam imala.

Posto ja imam macku, pre neki dan sam je sama svesno zamislila velicine kao ljudsko bice, i pitala sam se ah sta bi bilo da je ona stvarno tolika? sta bih ja radila onda? da li bih smela da je pomazim? Inace, motivacija sto sam je zamisljala tako veliku jeste ta sto moja macka jede ko mecava i prava je debelica. Lepo sam je zamilila u fotelji da sedi kao covek sa sve njenim sapama i njonjicom. Jel to halucinacija? ako svesno zamislimo nesto nestvarno?

Onda, imam obicaj, kad me neko nervira (u stvarnom zivotu) da ga zamislim sa nekim detaljem tipa magarece usi, konjski rep koji izlazi iz pantalona, zecije sapice, i tome slicno