Hala Impuls, baj-baj :'(

[milsu]

Najslađa mala sportska hala na svetu koja je ikada postojala, sa toplom domaćinskom atmosferom, gde sam sedeo samo na korak od terena dok sam pratio odbojkašice Partizana i pomagao onim devojkama što skupljaju lopte. Još uvek ne mogu da shvatim da tog mesta više nema, i da nikada više neću biti tamo, niti osetiti taj doživljaj. Srce i duša i sve mi se cepa.

https://www.novosti.rs/vesti/sport....otvorena-hala-Impuls-hol-novi-dom-OK-Partizan

https://www.novosti.rs/vesti/naslov...koro-pocinje-izgradnja-Delta-hausa-u-Beogradu

Par fotografija iz serije koje sam napravio tamo 15. novembra prošle godine, nisam ni slutio da će mi biti prve i poslednje.

 

[Џорџи]

Sredice mu vesic i sava centar kladim se u 10 soma

 

[milsu]

Ono kada dođem na utakmicu i osećam se kao VIP, maltene sedim na samom terenu, Željko Tanasković se šeta ispred mene. Kada uhvatim loptu za vreme utakmice, i dodam je devojci što sedi ispred kao da ubacujem u koš, a ona je primi odbojkaški, obema rukama podigne je gore pa je uhvati, to su mali slatki trenuci koji su i draži od same utakmice. Kad mogu da čujem rezervne igračice koje stoje u uglu kako pričaju jedna sa drugom, ili sa nekim koga znaju u publici, ili kada opsuju zbog izgubljenog poena, a devojka što sedi isped da hvata lopte u pauzi između poena skokne do drugarica iz prvog reda da uzme kokice pa se vrati nazad, to su nezaboravni trenuci, koji su od te hale činili da bude pravi dom odbojke. Kad čujem glavnog sudiju kako kaže ovom najslađem stvorenju što skuplja lopte da ne tapka loptu. (Fotoaparat je sam škljocnuo, nisam uopšte imao nameru da je tajno slikam. )

 

[hirajgoagain]

Sredice mu vesic i sava centar kladim se u 10 soma

šta ima da mu sredi, oni se guraju za sava centar već neko vreme pa im ne daju

 

[Џорџи]

Tvdri vlast pazar,vucic ne da misku a vesic bi pare

 

[pura moca]

vlast će pazariti tvrd

 

[milsu]

Kad se uđe, desno radnja sa sportskom opremom, velika fotografija odbojkašica Partizana, stepenice za restoran na spratu iz kog se mogu pratiti utakmice. Pravo hodnik sa kokicama i ulaz u hram odbojke. Sa itisona odmah počinje podloga za igru, osećaš se kao kod kuće i lepše. Kada sam došao prvi put, seo na to prvo mesto na ćošku, i to je nekako ostala moja pozicija. Onda dođe jedan dedica sa štapom, i kaže: "Izvini, ovo je moje mesto." Reko': "Dobro.", i pomerim se par mesta u desno. Tu između odbojkašica na terenu, devojaka iz nižih rangova koje skupljaju lopte, i onih što se poređaju oko mene da gledaju, plus miris kokica iz hodnika, ja u potpunom delirijumu kao u Raju. Živim za trenutak kada ću uhvatiti loptu i dati je Isidori koja je sedela tu ispred da skuplja lopte. (Liči na onu sa slike kao da su sestre, samo je manja.) Pa kad se žali drugaricama iz prvog reda da joj je hladno po golim nogicama, pa se ušuška u džemperčić dok traje poen, ne znam da li nešto tako slatko postoji još igde u svetu na zvaničnom odbojkaškom meču. Bilo je tu i zanimljivih susreta, neka žena sa ćerkom koja je bila profesionalna odbojkašica i igrala u inostranstvu, sela pored mene, i pričala mi o karijeri svoje ćerke (dok ćerka naravno nije htela da sedi sa mnom već je otišla negde iza), mada me je na kraju totalno smorila što je navijala za protivničku ekipu. Tako nešto nema šanse da se dogodi u hali Master, koja je velika i hladna, i gde su tribine udaljene od terena i podignute, a kada gledam kroz tu rešetku na ogradi osećam se kao da sam u kafesu. Onako lepi trenuci iz Hale Impuls, nikada se više neće ponoviti, never more.

Impuls Hall In Memoriam

 

[milsu]

Impuls, hala koje nema. Bukvalno plačem. Evo kako je bilo lepo. Poslednji pozdrav.