Није све ни до Катастра. Годину дана сам покушавао да скинем заборављену хипотеку из хиљадудевестопедесетдевете године, добио и потврду од банке да дуг не постоји, мада чак и да постоји, што није случај, по више мишљења Апелационог суда је неважећи и на крају трајно заглавио на Управи града Београда. Мада сам писмено добио Решење Катастра да је Град надлежан за скидање те хипотеке, Град се преко више својих Управа прогласио ненадлежним. И морао сам да дигнем руке и продам стан испод цене.
Значи, то су блокадери, јер нисам хтео ни пару да дам никоме, што ме је дубоко коштало, али се не кајем. Друштвено корисније би било да запатим фарме комараца и бубашваба него да лоповима дам било шта.
