- Poruka
- 388.205
Haim Sutin ( 1893 — 1943) bio je francuski slikar, belorusko-jevrejskog porekla.
Autoportret
Rođen je 1893. u mestu Smiloviči kod Minska, u siromašnoj jevrejskoj porodici. Mladost je proveo u getu.
Godine 1913. odlazi u Pariz, gde stupa u vezu sa fovistima. Živeo je na Monparnasu i prijateljevao sa Amedeo Modiljanijem. Za razliku od većine savremenika, koristio je žive boje. Patio je od naleta depresije tokom kojih je uništio većinu svojih dela nastalih u periodu 1920—1929. Retko je izlagao svoje slike. Posle izložbe 1937. postao je priznat u umetničkim krugovima.
Sutinovi likovi su izobličeni i deformisani, degenerični, što je posledica njegovog teškog života. Na portretima prikazuje usamljene i depresivne ljude koje život nije štedeo.
Poznata dela Haima Sutina su: „Dečak iz hora“, „Zaklani vo“, „Pejzaž“, „Žena u crvenom“.
Njegovo stvaralaštvo je bilo karakterizovano njegovim ličnim stilom iz kojeg je provejavala posebna žalost, melanholija i osećaj osamljenosti.
Posle upada nacionalističke vojske u Francusku 1940. morao je kao jevrej da pobegne iz Pariza i da se skriva provizorno na selima. To je imalo veliki uticaj na njegovo celokupno zdravstveno stanje i zahvaljujući njegovim stradanjima, stresovima i strahu pukao mu je želudačni čir. Morao je na brzinu da se operiše u Parizu ali ovu operaciju nije preživeo.
"Moje slike su gomila govana, ali bolje od Modiljanija, Marka Šagala i Kremenža. Jednog dana ću uništiti svoja platna, ali [ja sam] previše kukavica da to uradim."
U Pariz se preselio na prelazu iz 20. veka gde je gladovao, pio i slikao. Osim umetnika Modiljanija imao je nekoliko prijatelja. Sutin je slikao sve što je video sa tuđim pogledom na svet. Mrtve prirode, ljudi, pejzaži su bili subjekti koje je mučio da bi otkrio njihove skrivene tokove pretnje. Njegov očaj, usamljenost i bes krvarili su u boju koju je nanosio na svoja platna.
Autoportret
Rođen je 1893. u mestu Smiloviči kod Minska, u siromašnoj jevrejskoj porodici. Mladost je proveo u getu.
Godine 1913. odlazi u Pariz, gde stupa u vezu sa fovistima. Živeo je na Monparnasu i prijateljevao sa Amedeo Modiljanijem. Za razliku od većine savremenika, koristio je žive boje. Patio je od naleta depresije tokom kojih je uništio većinu svojih dela nastalih u periodu 1920—1929. Retko je izlagao svoje slike. Posle izložbe 1937. postao je priznat u umetničkim krugovima.
Sutinovi likovi su izobličeni i deformisani, degenerični, što je posledica njegovog teškog života. Na portretima prikazuje usamljene i depresivne ljude koje život nije štedeo.
Poznata dela Haima Sutina su: „Dečak iz hora“, „Zaklani vo“, „Pejzaž“, „Žena u crvenom“.
Njegovo stvaralaštvo je bilo karakterizovano njegovim ličnim stilom iz kojeg je provejavala posebna žalost, melanholija i osećaj osamljenosti.
Posle upada nacionalističke vojske u Francusku 1940. morao je kao jevrej da pobegne iz Pariza i da se skriva provizorno na selima. To je imalo veliki uticaj na njegovo celokupno zdravstveno stanje i zahvaljujući njegovim stradanjima, stresovima i strahu pukao mu je želudačni čir. Morao je na brzinu da se operiše u Parizu ali ovu operaciju nije preživeo.
"Moje slike su gomila govana, ali bolje od Modiljanija, Marka Šagala i Kremenža. Jednog dana ću uništiti svoja platna, ali [ja sam] previše kukavica da to uradim."
U Pariz se preselio na prelazu iz 20. veka gde je gladovao, pio i slikao. Osim umetnika Modiljanija imao je nekoliko prijatelja. Sutin je slikao sve što je video sa tuđim pogledom na svet. Mrtve prirode, ljudi, pejzaži su bili subjekti koje je mučio da bi otkrio njihove skrivene tokove pretnje. Njegov očaj, usamljenost i bes krvarili su u boju koju je nanosio na svoja platna.
