Gustav Mahler(1860-1911)

VictorySun:
volim malera
Kliknite za proširenje...

Koje Ti se delo(ili dela)Gustava Malera najviše dopadaju.Kako doživljavaš njegovu muziku?Da li je ona snažnih emocionalnih naboja? I ima li potencijal da u našoj svesti bukti dugo vremena nakon što je čujemo?

Ja svakako sa posebnom pažnjom pratim njegove simfonijske kolose.Prva,Treća,Četvrta,Osma i Deveta Simfonija su u muzičkom i emocionalnom pogledu najubedljivije.A njegova kantata ''Pesme umrloj deci'',spada među najpotresnija meni poznata dela svetske muzičke literature.Gustav Maler je svakako najoriginalniji majstor simfonijske muzike posle Betovena.Njegova dirigentska umetnost,bila je ideja-vodilja mnogim potonjim generacijama dirigenata.
 
Danas,7.jula je godišnjica rođenja Gustava Malera.To je prilika da se o njegovom stvaralaštvu kaže još nešto.
Gustav Maler je svakako najzanimljivija i najoriginalnijna ličnost svoga doba.Njegove su solo-pesme i kantate,pesme o najtananijim ljudskim osećanjima,pesme o ljubavi,životu i smrti.U njima je Maler prodro do najintimnijih čovekovih osećanja,do najdubljih slojeva ljudske duše.
To je posebno došlo do izražaja u njegovim kolosalnim simfonijama.Maler je duboko ideološki simfoničar,te na mnogo mesta raskida sa tradicionalnim oblicima i gradi ogromne simfonije sa raskošnom orkestracijom,pa i bogatstvom ljudskog glasa.U simfonijskoj kanatati ''Pesma o Zemlji'',ostvario je sintezu ova dva područja svog stvaralaštva, a često i nije pravio razliku između niih.Njegove su simfonije odraz ljubavi prema Bogu,prema prirodi i njenim krasotama,isto koliko i odraz patnji koje caruju u dubinama ljudske duše.Za razliku od njegovog učitelja Bruknera,koji je u svojim simfonijskim kolosima akademski i sa prigušenim emocijama tretirao simfonijski oblik,Malerov simfonijski titanizam je nemiran i kreće se od najtananijih tonskih nijansi do snažne i razuzdane,metafizičke tonske egzaltacije.I emocije su snažne i kreću se od ''najnevinije radosti do uništavajućeg očajanja''.Klasični simfonijski oblici se zbog toga prigušuju,a u prvi plan,posebno u prvim stavovima,izbijaju marševske teme.
Tako je Maler postao i ostao najoriginalnija ličnost na polju solo-pesme,posle Šuberta,a na polju simfonije-posle Betovena,do kraja iskoristivši mogućnosti koje je Betoven uveo u simfoniju.
Spomenimo još da je Maler napisao i mladalačku, 1880.godine,''Pesmu jada''(koja je zvanično njegovo prvo sačuvano delo),vokalni ciklus-kantatu pod nazivom ''Tužbalica'' i operu,danas zaboravljenu,pod nazivom ''Argonauti''.
 
bojanbeader:
Ovo simfonijsko delo,apoteoza je smrti i vaskrsnuca.Rad na njemu,trajao je od 1888.do 1894.godine.Simfonija je premijerno izvedena 1895.godine,iste godine kada je Maler presao u katolicku veru,sto je verovatno moralo naci odraza na karakter dela.Simfonija sadrzi pet stavova i trajanja je 1 sat i 21 minut.Prva tri stava su instrumentalni,a u cetvrtom i petom,pojavljuju se solisti-sopran i alt i veliki mesoviti hor.
I stav:"Ritual smrti"-Allegro moderato":U burnom i zivahnom pokretu,u tajanstvu smrti,glavnu rec vodi veliki posmrtni mars u sonatnom obliku.Njega neizmenicno prekidaju mirnija mesta,poput putokaza da se mrak postojanja moze svetloscu vere razgrnuti.
II stav:Andante moderato,con moto:Ovaj stav je jedan mistican lendler.
III stav:Skerco:Ovajstav je jedna groteska.Nakon eksplozivnog uvoda,Maler u njemu razradjuje svoju pesmu "Propoved ribama Antonija od Padove".Stav je inspirisan Bruknerovim skercom.
IV stav:"Prasvetlost"-vrlo svecano,ali skromno":Nastupa solo alt,koju potcrtavaju fanfare truba i peva dve pesme iz "Decakovog carobnog roga":"Crvena ruza" i "Od Boga sam i Bogu cu se vratiti"nakon koje dolazi do instrumentalne erupcije.Stav je u misticnoj atmosferi.
V stav:"U tempu skerca-Velika posmrtna oda".Nakon opsezne instrumentalne medjuigre,koju je Maler nazvao "Veliki poziv",sopran,alt i veliki mesoviti hor sa orkestrom pevaju posmrtnu odu koju je sam Maler napisao polazeci od Klopstokove ode sa sahrane cuvenog pijaniste i dirigenta Hansa Fon Bilova.Instrumentacija ovde medjutim,nije sasvim originalna,jer citira teme Vagnerove poeme "Zigfridova idila".Na kraju,kod reci "Umrecu da bih ziveo",religiozna ekstaza dostize svoju kulminaciju.
Kliknite za proširenje...

Malerova Druga Simfonija,zvana ''Vaskrsenje'',izvedena je 11.jula ove godine u Libeku(Nemačka),na otvaranju letnjeg festivala ''Šlezvig-Holštajn''.Horom i Simfonijskim Orkestrom Severnonemačkog Radija iz Hamburga,sa duetom ženskih solista(sopran i alt),dirigovao je jedan od uspešnijih savremenih tumača Gustava Malera,Kent Nagano.
U Nemačkoj se ovoga leta,kompleksan i briljantno izvajan repertoar Gustava Malera,dosta izvodi.Između ovog i ostalih festivala i na ''Bamberškim Letnjim Noćima'',gde se izvodi 29.jula,prvi stav,''Ritual smrti,Allegro moderato'',Druge Simfonije. 8)
 
bojanbeader:
Sa ovom simfonijom,Maler nam muzičkim jezikom iskazuje ono najpotresnije,neizrecivo.To je njegova instrumentalna "Labudova Pesma".Tokom 1909.godine,uradio je skice za ovo delo,1910.je orkestrirao prva tri stava,dok je poslednjih meseci svoga života,1911.godine,radio na finalnom stavu i nije imao snage da ga dovrši:teška bolest i prerana smrt su ga u tome pretekli.Delo je u potpunosti dovršio Malerov blizak prijatelj i kasnije veliki dirigent Bruno Valter,koji ga je pod svojom upravom i premijerno izveo u Beču,26.jula 1912.godine.Simfonija je trajanja 1 sat i 22 minuta.
I stav:"Andante commodo":Monumentalni prvi stav,koji zauzima skoro trećinu ukupnog trajanja simfonije je jedan jezgrovit i potresan posmrtni marš(koliko je samo marševskih tema bilo u prvim stavovima ostalih simfonija).Na momente,muzika dobija karakter "zvučnog svemira".To je instrumentalni rekvijem umrloj deci.
II stav:"U tempu mirnog lendlera.Pomalo trapavo i veoma krepko":I kao što uputstvo za ovaj stav kaže,to je jedan lendler,sačinjen u tri dela,od koji su bočni setno igrački,dok opsežan središnji deo odaje patetične obrise.
III stav:"Rondo,burleska-Allegro assai,veoma prkosno":Ovaj stav je zapravo skerco,u klasičnoj trodelnoj shemi,veselog pokreta,sa ironičnom posvetom:"Mojoj Apolonskoj braći posvećeno".
IV stav:"Adagio-veoma lagano i još zadržano":Ovaj je stav,u plemenitim tonskim bojama,potresni rastanak,iako se oseća uticaj adađa Malerovog učitelja,znamenitog simfoničara Antona Bruknera.Na kraju,muzika iskazuje jedan dostojanstveni "Amin".
Kliknite za proširenje...


Deveta Simfonija Gustava Malera,jedno je od poslednjih i ujedno najteže interpretativno ostvarenje velikog majstora dirigentske palice XX veka,Herberta Fon Karajana,čija se petnaesta godišnjica smrti obeležava danas.O tome svedoči dupli CD-album u izdanju firme ''Deutche Grammophon''.Na njemu se još nalate i dve kantate,takođe u Karajanovoj interpretaciji,gde učestvuje i solista-mecosopran Krista Ludvig.To su:''Pet Rikertovih pesama'' i potresne ''Pesme umrloj deci''.Snimak kantata potiče iz 1975.godine,dok je Deveta Simfonija snimljena 1981.godine.Sudeluje Orkestar Berlinske Filharmonije.

Karajanova interpretacija Devete Malerove je veoma precizna,sa naročito istančanim piano-fragmentima i elegantno,nikako odveć snažno izraženim burnim i forte-fragmentima.Kontrasti su na zavidnom nivou,karakterističnom za Malera.Međutim,istančani pijanisimo je ponešto umanjio emotivni doživljaj finalne anđeoske uspavanke u prvom stavu(Andante Commodo) i tihog,oproštajnog,poslednjeg dela finalnog četvrtog stava(Adagio).Ipak,na ulasku u poslednji stadijum svoje dirigentske aktivnosti,osamdesetih godina XX veka,Karajan je obavio svoj ''lavovski'' posao,kojim je zatim mogao i zaokružiti svoj bogat i inspirativan dirigentski put.
 
Kao jedna veličanstvena atrakcija na svečanom otvaranju XXVIII Olimpijskih igara u Atini,mogao se videti i čuti šesti stav(Adagio-Langsam,ruhevoll,empfunden:''Priča ljubavi'') iz Treće Simfonije u d-molu Gustava Malera.Izveden je sa pratećom baletskom tačkom.Podsećanja radi,u vreme prvih modernih Olimpijskih igara,takođe održanih u Atini 1896.godine,Maler je dovršio prvu verziju ove simfonije,sa sedam stavova.Narednih godina delo je preradio i u konačnoj verziji ima šest stavova(Adagio je finalni i najlepši stav).
Bio je to jedan od najboljih primera uloge klasičnih muzičkih dela u afirmaciji najveće svetske sportske manifestacije.Najviše su na samoj izvedbi svojim baletskim rolama (mahom u stilu Vagnerovog Bajrojtskog Festivala)plenili baletski umetnici.
 
bojanbeader:
Sa ovim simfonijskim delom,Maler se vraća klasičnoj formalnoj shemi od četiri stava,ali je ona ovde značajno proširena i harmonski obogaćena.Rad na njemu,trajao je tokom 1903. i 1904.godine,a ove potonje,simfonija je premijerno izvedena u Beču.Savremenici su je nazvali "Tragična",i taj naziv se do danas ustalio,iako se sam Maler sa njim nije složio.Simfonija je čisto instrumentalna i posle Treće druga po dužini trajanja:traje 1 sat i 28 minuta.
I stav:"Allegro energico,ma non troppo":Odmah na početku nastupa odlučna marševska tema,koja i celom prvom stavu daje osnovni ton.Stav je pisan u sonatnom obliku i tek tu i tamo,susreću se i mirnija mesta.
II stav:"Skerco-odlučno":Ovaj stav je,kako mu i ime kaže,skerco,sa uobičajenom trodelnom shemom i svojom melodikom i ritmikom je svojevrstan prelaz od prvog ka laganom stavu.
III stav:"Andante moderato":I upravo je ovaj stav razlog zašto je simfonija nazvana "Tragičnom".Stav obiluje reminiscencijama na kantatu "Pesme umrloj deci",budući da su oba dela izvedena iste godine.
IV stav:"Finale-Allegro moderato":Ponovo se susrećemo sa odlučnom marševskom temom iz prvog stava,koja i finalu daje osnovni ton,vodeći ka ponešto patetičnoj završnici.
Kliknite za proširenje...

Malerova Šesta Simfonija u a-molu,zvana ''Tragična'',iako do sada nije izvođena u Beogradu,mogla se čuti u nedeljnom ''Podnevnom koncertu'',radio-programa ''Stereorama'',19.septembra,a saglasno želji slušalaca.Više je puta ranije bila na ovom radio-programu,ali,emitovanje protekle nedelje,u interpretaciji Bečke Filharmonije i dirigenta Pjera Buleza,bilo je u nečemu osobeno.Kao prvo,posebno su se isticali melodijski kontrasti u unutrašnjim stavovima,posebno u trećem(Andante moderato),dok su ostali stavovi bili posebno ritmički istaknuti,rekao bih ''ubrzani''.A kao drugo,Bulezova intepretacija ove simfonije(najduže posle Treće,a obe je Bulez sa Bečkim Filharmoničarima snimio na CD-u u izdanju firme ''Dojče Gramofon''),najkraća je meni poznata.Trajanja je 1 sat i 20 minuta.Primera radi,dirigentu Hartmutu Henšenu je sa orkestrom Holandske Filharmonije trebalo 1 sat i 23 minuta,dok je Đuzepeu Sinopoliju,sa Londonskim ''Filharmonija'' orkestrom,trebalo 1 sat i 35 minuta da je ''pročita''.U principu se slažem da je ova Simfonija,''normalnog'' trajanja 1 sat i 28 minuta.
 
bojanbeader:
Ovo je jedno od najpotresnijih dela u svetskoj muzičkoj literaturi.Maler je iz istoimene zbirke pesama Fridriha Rikerta,u kojoj pesnik oplakuje smrt svoje dvoje dece,odabrao pet najboljih i njihovu lepotu istakao umešnim rasporedom.Rad na ovom ciklusu tuge i uspomena,trajao je tokom 1901. i 1902.godine,a delo je preijerno izvedeno u Beču 1904.godine.Vrlo je moguće da se Maler u radu rukovodio nesvesnim predosećajem da će i sam iskusiti ovaj bol:tri godine nakon premijere,umire mu najstarije dete.Kantata je svojevrsni,ali i dostojanstveni "perpetuum mobile".Nakon pete pesme,ponovo se može početi sa prvom.Ujedno predstavlja vrhunac svega što je Maler napisao na polju vokalne lirike.
Prva pesma,"Pa ipak sjajno sunce sja" je sžeta filozofija prirode.U atmosferi bola,kojoj osnovni ton daje prodoran ton oboe i mistični timbr zvončića,srdišnji bolni intermeco u orkestru i završni udar gonga,peva se o suncu koje i dalje svima radosno sja iako se prethodne noći ugasio život jednog deteta.Druga pesma,"Sada vidim zašto mračni plamenovi",evokacija je nekadašnjeg sjaja dečjih očiju,koji se sada nastavlja kao zvezde na nebu.Treća pesma,"Kad tvoja majčica",je setna uspavanka,potcrtana deonicama violončela.Četvrta pesma,"Često mislim",u jednom anđeoskom maršu koji vode violine,priziva povratak dece,ali i dostojanstveno shvata da su deca u Božjoj kući,gde ćemo i mi pre ili kasnije biti.Peta pesma,"Po ovom vremenu",uz burni i bolni prikaz oluje ponovo doziva umrlu decu,ali uz majstorski obrt,pretvara oluju u anđeosku uspavanku,kojoj osnovni ton daju harfa i čelesta.Jer,deca su zaista u Božjoj kući,pod žaštitom Božje Ruke.
Ovo delo je i simboličan prikaz rastanka jednog stvaraoca sa lepotom jedne zlatne,romantičarske epohe XIX veka.
Kliknite za proširenje...

Povodom jedne interpretacije ovog dela:

U nedelju,6.novembra je na programu ''Stereorama'' kantatu ''Pesme umrloj deci'',tumačila mecosopran Petra Leng.Tumačenje je bilo muzički dirljivo međutim,zbog nešto bržeg tempa izvođenja(slično izvođenje ostvario je i bariton Ditrih Fišer-Diskau),nedovoljno uzvišeno u svom autentičnom obliku,što je inače karakteristično za ovo delo.Štaviše,izvođenje je ostavljalo utisak nedovoljne dostojanstvenosti,bilo je neke sentimentalne plačljivosti u vajanju tonske strukture.Delo se zapravo,pogotovu od strane soliste,treba izvoditi sa osećanjem ponosa i dostojanstva,to se u glasu,pa zatim i u orkestru,mora osetiti.Inače,opšti utisak o izvođenju je nesporno pozitivan.

P.S. Petru Leng sam zapazio još dok je tumačila i kantatu ''Pesme dečaka lutalice'',sa mnogo više osećaja za ciklus.Bilko je to,koliko se sećam,u Rimu 2002.godine,a orkestrom akademije ''Santa Čečilija'',dirigovao je Džefri Tejt.
 
bojanbeader:
Ova je simfonija najheterogenija po sadržaju,najrazuđenija po broju stavova i najduža po trajanju.Koncipirana je u šest stavova i trajanja je 1 sat i 39 minuta.Rad na njoj trajao je tokom 1895. i 1896.godine i prvobitna verzija sadržala je sedam stavova.Godine 1900.delo je prerađeno i dobilo konačnu verziju od šest stavova.Simfonija je premijerno izvedena u Beču 1902.godine.U koncepcijskom pogledu,Maler se u ovom delu vraća dvodelnoj shemi Prve,pri čemu prvi stav obuhvata prvi deo,a ostalih pet-drugi.Prva tri i šesti stav su instrumentalni,dok se u četvrtom pojavljuje solo alt,a u petom hor dečaka i ženski hor.
I stav:"Pan se budi,proleće dolazi:Silovito i odlučno":Na početku,osam rogova donose glavnu misao,koja se zatim pretvara u jedan silovit marš.Marševska tema zatim i dominira ovim stavom,koji zauzima više od jedne trećine ukupnog trajanja simfonije i koji je velika mešavina uzvišenog i prosečnog.
II stav:"Šta mi priča cveće na livadi:Tempo di minuetto":Ovaj stav je jedan cvetni komad,u kome glavnu reč vodi oboa.
III stav:"Šta mi pričaju životinje u šumi:Commodo,Skercando,bez žurbe":Ovaj stav je veliki skerco,u kome Maler obrađuje svoju pesmu "Kukavica je pala i ubila se".U centralnom triju,horna donosi signal poštanskog roga,a zatim sledi,u mirnom pokretu,svojevrsna izjava ljubavi.
IV stav:"Šta mi priča čovek:Vrlo lagano i misteriozno":Nastupa solo alt i peva "Ponoćnu pesmu" iz Ničeovog speva "Tako je govorio Zaratustra".
V stav:"Šta mi Anđeli pričaju:U radosnom tempu i smelom izrazu":Najpre hor dečaka peva "Bim-bam",a zatim ženski hor peva pesmu iz "Dečakovog Čarobnog roga" o Petru pokajniku koga čeka nebeska radost.
VI stav:"Šta mi ljubav priča-Adagio:Lagano,mirno i osećajno":Oval,najlepši stav simfonije je jedna dirljiva izjava ljubavi,po svom obliku srodan prvom stavu i koji u završnici dostiže veličanstvenu ekstazu potcrtanu udarima timpana.
Kliknite za proširenje...


Posredstvom umetničkog programa radio-Beograda,''Stereorama'',ovo se delo moglo čuti u subotu 20.novembra.Delo je izvedeno na koncertu održanom u dvorani ''Bervaldhalen'' u Stokholmu 22.marta 2004.godine.Simfonijskim Orkestrom Švedskog Radija,dirigovao je Manfred Honek.U četvrtom stavu,sudelovala je Monika Grop-mecosopran,a u petom Dečji i Ženski Hor Švedskog Radija.Interpretacija je bila prozračna mada na momente razvučena.Orkestar je bio na visini postavljenog zadatka,iako opet,nije ostvarena perfektno izvajana tonska struktura,onako kako je sam Maler to zamislio.Slična je situacija bila i kod solistkinje i horova.Uostalom,dali je do sada bilo negde savršenog izvođenja Malerovih Simfonija,u smislu kako je Maler predvideo(''čudesno'' izvajan zvuk)? Ipak,dirigentu Honeku,pa i izvođačima se za postignutu interpretaciju ovog najvećeg Malerovog kolosa,mora stisnuti desnica.
 
celistkinja:
Bas sam se pitala nesto danas povodom muzickih kritika, sta zapravo Loengrine, znaci interpretacija je bila prozracna i sta na kraju znaci (ako se secam) da nije to sto je Maler zeleo, da li zapravo mozemo objektivno koristiti te izraze i u kom smislu, kada mi ne mozemo 100% da znamo sta je on zeleo, vec sta bismo mi zeleli da cujemo ipak svako ima svoje vidjenje dela zato je i zanimljivo ici na koncerte... Nista ne mislim ruzno ovim sto sam napisala naprotiv samo me definicija zanima...
Hvala, pozdrav!
Kliknite za proširenje...


Muzička kritika se ipak koristi i takvim pojmovima,koji mnogima mogu delovati maglovito,a ipak tačno označiti karakteristike odnosne interpretacije.Svaki izvođač treba nastojati da prodre u suštinu onoga što je kompozitor želeo i to postiže svako prema svom talentu i sluhu.Bolje rečeno svaki umetnik - izvođač to postigne ili uopšte ne postigne.
Setimo se sada,sam Maler je rekao:''Svako se delo pri svakom novom izvođenju mora ponovo roditi''.To treba da shvatimo tako da se delo mora ''ponovo roditi'',u onom obliku,idealnom obliku,koji mu je umetnik - stvaralac dao.Na izvođaču je da taj idealan oblik otkrije i postigne svojom izvedbom.Kod Malera je kolorit,karakter izvedbe bio naročito važan i zato se njegova muzika mora izvoditi ili perfektno ili bolje da se ostavi na miru.Iako je sam Maler pridavao mali značaj izboru tema,često se kod njega sreće uzvišeno pored banalnog.O važnosti izvanredne interpretacije,Maler je dao još jednu maksimu:''Ako se umetnik - izvođač boji da će izgubiti,već je izgubio''.Znači,da bi uspeo,potrebno je da svojim duhom,talentom,prodre u suštinu muzičkog dela i onoga što je kompozitor želeo.
Maler je izvođačima davao i uputstva kako da delo ili fragment izvode:''Kratka korona'' ili ''dirigovati ritam'' u Trećoj Simfoniji.Ili:''Napred...Predahnuti'',''Nežno izvlačeći''(uputstvo za gudače),''Veoma bezbrižno'',''Odmereno'',u Četvrtoj Simfoniji,na primer.Važnost karaktera izvedbe i sklonost muzičara da to shvati i prihvati,time je postala jasnija.
 
Zaista,muzika Gustava Malera - vokalna i simfonijska - ima,kao retko čija druga,taj potencijal da u nama bukti dugo vremena nakon što je upoznamo. :idea:

Pozdrav za Victory Sun,uz pitanje,koja Vam se dela Gustava Malera najviše sviđaju? Kakav emocionalni doživljaj stvaraju u nama i koliko su ona izražajno snažna?

Još jednom,pozdrav :D
 
Oživljavam ovu temu, posle skoro četiri godine ''mirovanja''.

Među prikazima Malerovih dela, ovde nedostaje još jedno kratko simfonijsko delo. Večeras sam ga, pre Bergovog ''Violinskog Koncerta'' i Berliozove ''Fantastične Simfonije'', ubacio u program kao prvi, uvodni simfonijski blok:

GUSTAV MAHLER: SIMFONIJSKI STAV ''CVETOVI'' (''BLUMINE'')

Naime, jedno od dela koje još nije obrađeno je simfonijski stav CVETOVI (''Blumine''). Istorijat njegovog nastanka i njegove današnje karakteristike imaju specifičan razvojni put.

Godine 1883, Maler je, za vreme svog službovanja u Kaselu, komponovao kantatu ''Pesme Dečaka Lutalice'' (koju je sledeće godine premijerno izveo) i započeo je rad na svojoj Prvoj Simfoniji. Kada ju je 1888. godine dovršio i sledeće 1889. premijerno izveo u Budimpešti, ona je najpre imala pet stavova. Posle sadašnjeg prvog stava, drugi stav je bio ovaj komad (u programu za izvođenje u Hamburgu 1892. godine opisan kao ''Glava cveta - Andante). Tek za njim, sledili su sadašnji drugi treći i četvrti stav, kao treći četvrti i peti stav prvobitne verzije Simfonije ''Titan'' (nazvane tako po jednom književnom komadu Žana Pola Rihtera, Malerovog omiljenog pisca). Godine 1893. Maler počinje preradu ove Simfonije i iz nje izbacuje tadašnji drugi stav, zvučno ga rafinišući i pretvarajući u zaseban orkestarski komad, poznat pod nazivom ''Blumine'' - ''Cvetovi''. Konačno, ovaj je komad objavljen i premijerno izveden 1896. godine. Dugo je zatim bio zaboravljen. Ponovo je otkriven i objavljen 1968. godine, neko vreme nakon što je Derik Kuk, britanski muzički teoretičar i kompozitor, načinio svoju i najpoznatiju verziju Malerove poslednje i nedovršene, SIMFONIJE broj 10. Fis- Dur.

Simfonijski stav CVETOVI, trajanja je 8 minuta. U sebi sažeto objedinjuje sve bitne karakteristike stavova Simfonije ''Titan''. Prvih šest taktova u umernenom pokretu, donose osnovni motiv skerca, sadašnjeg drugog stava Prve Simfonije. A zatim, u jednom gipkom i rafinisanom ritmičkom i zvučnom pokretu, donose se reminscencije na ''zvuke prirode'' iz prvog stava, na kanon iz trećeg i na lirske momente, na mirnu kantilenu iz četvrtog stava, koju, sećamo se, u Simfoniji uokviruju burni i blještavi momenti. Ova sećanja na kantilenu, dovode stav do vedrog i spokojnog završetka. Pravi cvetovi iz simfonijske bašte, ubrani u jedan buket. Orkestracija je takoreći mirna prefinjena, zvučno prigušena, bez snažnijih melodijskih i ritmičkih napona.

Od uspelih interpretacija ovog simfonijskog stava izdvaja se jedna: Dirigent HARTMUT HENŠEN sa Orkestrom Holandske Filharmonije (večeras je ova interpretacija i bila u mom programu).
 
Kako je večeras, 7. oktobra 2009. godine Gustav Mahler ponovo na programu koncerta u Beogradu - u sklopu 41 BEMUS-a, njegovu SIMFONIJU broj 1. D-Dur, popularno nazvanu TITAN, izvodi KONCERTGEBAU ORKESTAR iz Amsterdama, pod dirigentskom palicom DANIJELA HARDINGA - evo, podsećanja i boljeg upoznavanja radi, ponovo teme o njemu na prvim stranama podforuma. Sa već napisanim prikazima njegovih dela i naravno, mogućnošću za nove tekstove i komentare.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top