Njegove slike poznate su u celom svetu i postižu visoke cene.
Pa ipak, zlatnu boju, često prisutnu na njegovim radovima, neki smatraju kičem.
Klimt nije radio samo na slikama, već je u saradnji s arhitektima osmišljavao
čitave kuće i vile kao „totalna umetnička dela“.
Godine 1894. dobio je narudžbinu za tri monumentalne slike na plafonu velike aule bečkog univerziteta.
Njegov alegorični prikaz triju fakulteta – pravnog, filozofskog i medicinskog – izazvao je skandal.
Za licemerni Beč bilo je to previše golotinje, kaže Vajdinger.
„Problem je bio to što je Klimt pokazao Bečlijama kako oni sami izgledaju.
Nage žene nije slikao kao boginje, već kao obične žene iz susedstva.
Slikao ih je u njihovoj lepoti, ali i u ružnoći.“
I sve to na ogromnim slikama na plafonu konzervativnog Univerziteta.
„Bila je to kap koja je prelila čašu. Ali nije se radilo o smišljenoj provokaciji
– Klimt je bio vrlo autentičan, jednostavno je želeo da slika ono što ga je zabavljalo.“
Bečki Univerzitet sa jednom od tri Klimtove slike na plafonu.
Umetnik je tom načinu rada ostao veran uprkos velikim finansijskim gubicima.
Radove iz Univerziteta u Beču kasnije je uz pomoć svojih mecena otkupio.
Već tada su koštali čitavo bogatstvo. Današnji ljubitelji umetnosti mogu ih videti samo na reprodukcijama
– originali su uništeni u dvorcu Imendorf u donjoj Austriji, koji su nacisti zapalili krajem Drugom svetskog rata.
Portret Adele Bloh-Bauer I
Godine 1907. nastalo je jedno od njegovih najpoznatijih dela, portret Adele Bloh-Bauer I.
Slika je portret Jevrejke, Adele Bloh-Bauer koja je tada imala 26 godina, ćerke direktora Bečkog udruženja banki Morica Bauera i supruge Ferdinanda Bloha, vlasnika više fabrika šećera po Evropi. U salonu Adele i Ferdinanda sastajali su se umetnici, pisci i socijaldemokratski političari. Među njima je bio i Gustav Klimt, od kojeg je porodica Bloh-Bauer naručila portret Adele i kupila od njega tu i još 6 slika.
Deo slike Adele Bloh-Bauer I, Gutav Klimt 1907.
Adele Bloh-Bauer je umrla 1925. a pošto nije imala dece, u testamentu je izrazila želju da se posle smrti supruga Ferdinanda, njena dva portrteta i još 4 Klimtove slike poklone Austrijskoj državnoj galeriji Belvedere. Aneksijom Austrije u nacionalsocističku Nemačku, marta 1938 austrijskim Jevrejima je oduzeta sva imovina.
Sva pokretna i nepokretna imovina porodice Bloh-Bauer je rasprodata, a Klimotve slike niko nije hteo da kupi - jer nisu bile po ukusu nacista.
Na kraju je 1941. godine Austrijska državna galerija Belvedere ipak otkupila par slika među kojim je bio i portret Adele Bloh-Bauer I.
„On nije bio akademski slikar. Nije posećivao slikarske akademije, nego škole za umetnost.
S klasičnim slikarstvom nije imao ništa. Koristio je veliki broj materijala kojima se bavio još od svog školovanja.
To je bio umetnički obrt“, kaže Vajdinger.
Upravo te „materijalne slike“ čine Klimta tako posebnim – i to na način na koji ga niko nije sledio.
Dekorativni i „autentični“ karakter njegovog dela Klimta je takođe sprečio da dobije profesuru.
„Klimt je bio dekorativni umetnik“, kaže istoričar umetnosti Vajdinger.
Ali način na koji je slikao kod ljudi izaziva pobožnost. „To uvek iznova uočavam“.
Klimtov odnos prema ženama posebno je poglavlje istorije umetnosti,
i to ne samo zato što ih je uvek prikazivao bojama i oblicima.
Niko zapravo ne zna koliko dece je imao.
Doduše, nakon njegove smrti pojavilo se njih 14 koji su podneli zahtev za nasledstvom.
Četvoro ih je zvanično priznato.
Slikar se nikada nije ženio
– voleo je svoju strast – slikarstvo...
Klimt je bio autentičan, bez prenemaganja:
„Inače bi bilo nemoguće objasniti da je još 1899, dok je imao aferu sa ženom svog brata Helene Klimt,
istovremeno započeo odnos i sa Almom Maler-Verfel.
Istovremeno su s njim bile trudne Mari Ucicki i Mari Cimerman, a posećivao je i Emili Flege.“
Gustav Klimt 1887
U takvoj poligamiji nije bilo moguće živeti bez ljutnje i stresa,
što je vidljivo i iz brojnih ljubavnih pisama koja su iza njega ostala.
„Jednostavno je bio zgodan tip, što je vidljivo i na fotografijama“, kaže istoričar umetnosti Alfred Vajdinger.
https://www.dw.com/sr/gustav-klimt-previše-stvarno-previše-golo/a-42464046
